Prerušena Sigma

Već duže od dve decenije „Smith & Wesson“, najveći i najpoznatiji američki proizvođač ručnog vatrenog oružja, ima ozbiljan problem. Po mišljenju većine pravih stručnjaka, njihovi revolveri obeležili su 20. vek i postavili konačne standarde, koje drugi do danas uporno prate. Ali, uprkos naporima i brojnim pokušajima da konstruišu uspešan i konkurentan pištolj, u tome do sada nisu imali preteranog uspeha.
Njihovi pištolji „treće generacije“ (kojima je u vreme prelaska policije u SAD sa revolvera na pištolj, bila opremljena većina policijskih organizacija), nisu se u praksi baš najsjajnije pokazali i prodaja je, vremenom išla sve slabije. Drugi modeli, nisu ni izdaleka pogodili ukus tržišta. Prvo se 1994. pojavila kopija „gloka“, nazvana Sigma, koja je, kada je svima postalo jasno da je reč o krađi, tiho i brzo povučena sa tržišta. Zatim je usledio pokušaj saradnje sa nemačkom firmom „Walther“, iz koje je rođen takođe „neshvaćeni“ S&W-99. Posle ovih neuspeha sa modernim, polimerskim pištoljima poslednje generacije, usledio je očajnički pokušaj sa verzijom legendarnog Colt M.1911, koga tržište takođe nije zavolelo. Jednostavno, „Smith & Wesson“ ostao je osuđen, da vlada tržištem kao veoma cenjeni proizvođač kvalitetnih revolvera. Ipak, „Smith & Wesson“ nikada ne bi postao ovako jak i ugledan, da se lako predavao. Tako je ovih dana, na tržištu osvanuo još jedan njihov novi model.
Danas je već svima jasno da budućnost pištolja leži u polimerskom oružju četvrte generacije, pa je i najnovije čedo „S&W“ upravo model sa „Browningovim“ modifikovanim sistemom bravljenja, padajućim blokom u otvoru za izbacivanje čaura, livenim, plastičnim ramom i jednostavnim, već viđenim „safe action“ sistemom okidanja. Novi model je „radi teranja uroka“ nazvan MP (Military & Police – vojno-policijski), po najuspešnijem njihovom revolveru svih vremena. Ali, tu se otprilike i završava, sve ono što je u vezi ovog modela novo.
Pravilno ocenivši da je posle više od decenije, pištolj Sigma postao nezapažen, uz stotine manje ili više sličnih modela, načinjenih po uzoru na „glok“, konstruktori „Smith & Wessona“ ponovo su aktuelizovali ovu konstrukciju, u koju je tada bio uložen zaista veliki novac. Naravno, pištolj je pre svega blago redizajniran, da ne bi podsećao na prethodni model, ali je osim dizajna skoro sve ostalo zadržano sa Sigme (jer to u suštini i nije bio loš pištolj).
Navlaka MP sada je u prednjem delu u gornjoj trećini, odnosno ispred brave cevi sužena, po ugledu na SIG-Sauer P-226 ili noviji HS 2000 (koji je medijski na tržiste SAD probila firma „Springfield“), a sa zadnje strane načinjena je izmena na zarezima za prste, kojima se oružje repetira. Nove površine izrađene su talasasto i krupno, sliče na „riblju krljušt“ i to, navodno, zbog boljeg kontakta sa prstima. Ali, i kod ove izmene, suština je u podvlačenju vizuelne različitosti, u odnosu na Sigmu.
Ono što je stvarno različito je uvođenje obostrane poluge kočnice navlake, što je izuzetno korisno i ovaj model čini mnogo prihvatljivijim levorukim korisnicima, od većine ostalih na tržištu. Sama poluga odlično je pozicionirana i delom upuštena u površinu rama, tako da je lako dostupna, ali ne ometa normalnu manipulaciju i ne može se zakačiti za odeću korisnika, pri potezanju.
Što se rama tiče, tu je situacija nesto drugačija, na njemu je vidljiv nešto veći broj izmena. Iako je i ovaj deo oružja, u suštini samo preuzet sa Sigme, zajedno sa kompletnim sistemom okidanja i podeljenim obaračem, nekoliko rešenja predstavlja zaista novost. Uvedena je šina za montažu nišansko-svetlosne jedinice ispred branika obarača, što je sada obavezan detalj kod svih modela, koji pretenduju da uđu u bilo kakvu službenu upotrebu. Produžen je i rep usadnika iznad drške, koji bolje štiti šaku od štipanja navlake i ugrađena integralna brava za zaključavanje oružja, čime se ono obezbeđuje od neovlašćenog korišćenja. Sam rukohvat oblikovan je kao kod Sigme, sa besprekornim, skoro idealnim oblikom i uglom, u odnosu na osu cevi. Iako vizuelno nešto drugačiji, tu se nalazi još jedan, novi detalj. Zadnja strana drške je izmenjiva, kao kod SW-99, pa se umetak koji je proširuje prema veličini šake korisnika, lako može da zameni većim ili manjim od tri ponuđena, koja se isporučuju sa oružjem. Sama izmena je laka i sastoji se u jednostavnom ulaganju umetka u kanale u plastici, koji ga čvrsto obuhvate na nešto jači pritisak. Posle toga, umetak se od ispadanja osigurava klinom koji se ubacuje kroz donju zadnju stranu rukohvata.
Kod MP, ovaj klin ima još jednu namenu, jer je sistem rasklapanja izmenjen u odnosu na Sigmu. Oružje se rasklapa tako što se prvo izvuče okvir, navlaka zadrži u zadnjem položaju, a zatim se ovim klinom, izvučenim iz drške, u unutrašnjem zadnjem delu otvora za okvir, gurne mali osigurač nadole, čime se oslobađa navlaka iz rama. Posle toga, sve je uobičajeno: navlaka se oslobodi i kad krene napred smakne sa rama, posle čega se uklanja povratna opruga i vadi cev. Iako nije ništa komplikovaniji od uobičajenih načina, svakako je veoma neobičan i predstavlja problem svima koji nisu upoznati sa njim.
Kvalitetan i bezbedan
Sve napred navedene karakteristike pištolja MP, ne znače da je reč o lošem oružju. Pre svega, skoro ceo sistem preuzet je sa zaista izvrsnog „gloka“, koga sa razlogom smatraju jednim od vodećih, borbenih pištolja današnjice. Ne bi trebalo zaboraviti ni ugled firme „Smith & Wesson“, koja je garancija kvaliteta izrade. Naravno, ovakav pištolj funkcioniše pouzdano i po svim ostalim karakteristikama, spada u oružja koja potpuno zadovoljavaju sve uslove službenog, ali i civilnog korišćenja.
Novi MP proizvodi se za sada u tri kalibra: 9 mm Para, .40 S&W i .357 Sig. U pouzdane i kvalitetne čelične okvire preuzete sa Sigme, staje 17 metaka kalibra 9 mm Para i po 15 metaka u ostala dva kalibra. Opremljen je niskim, širokim borbenim nišanima, u Novak Low Mount stilu. Zahvaljujući odličnoj ergonomiji, idealnom balansu, niskoj silueti navlake i kvalitetnim nišanima, izuzetno je agilan pri brzom, odnosno situacionom gađanju, a preciznost je na nivou očekivanog – odlična. Okidanje je već poznati safe action, preuzet sa „gloka“ i Sigme, što je možda i najslabija strana ovog pištolja. Jer, hod obarača nešto je duži, a sila okidanja oko 3500 daN, iako od proizvođača može da se zahteva i okidanje sa manjom silom. Uprkos tvrđem okidanju, posle uvežbavanja, sa ovim oružjem može se pogađati sasvim precizno (što je „glock“ odavno potvrdio).
Već pretpostavljate da je MP od uzora nasledio i sisteme obezbeđenja od neželjenog okidanja i to sva tri. Na pola podeljeni obarač, onemogućava pokretanje sistema za okidanje pre nego što je povučen do kraja, sigurnosni blok, blokira kretanje igle, dok ga prenosna poluga ne izbaci iz ležišta. Sama opruga udarne igle, nalazi se u polu-zapetom položaju, takođe sve dok obarač nije povučen do kraja. Ova tri sistema nasleđena od „gloka“, u praksi dugoj četvrt veka pokazala su se odličnim, pa MP može da se smatra potpuno bezbednim oružjem.
B. VOJVODIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još