Pustinjski ris

Tog 18. februara 2007, svetske proizvođače službenih pištolja, koji su prisustvovali sajmu naoružanja u Abu Dabiju, iznenadila je prezentacija potpuno novog projekta, pod imenom Karakal. Pod ovim imenom (karakal je vrsta pustinjskog risa) krije se pištolj, koji je razvijen u Evropi od strane tima, koji je predvodio Vilhelm Bubis, raniji konstruktor „štajera“ i „gloka“. Radi se o jedinstvenom slučaju, da je jedna bogata arapska vlada stala iza ovakvog projekta.
Pištolj Karakal prikazan je javnosti u prisustvu vodećih članova vladarske porodice Ujedinjenih Arapskih Emirata, u okviru „Index Military and Defence Exibition“, koja je održana u Abu Dabiju. Ovaj sajam je u međuvremenu postao glavno mesto prezentacije naoružanja i vojne opreme na Arapskom poluostrvu, koga posećuju ministri odbrane, ambasadori i komandanti raznih vidova oružanih snaga iz više od 50 država.
U međuvremenu konstruktorima je postalo veoma teško, da stvore pravi novitet, a da se ne suoče sa optužbom da se radi o kopiji već postojećeg rešenja. Među tzv. službenim pištoljima postoji više dobrih modela sa polimerskim ramom, a sve tehničke i dizajnerske mogućnosti izgledaju već iscrpljene.
Da i na ovom polju može da se ostvari novitet, pokazuje konstruktor Karakala, Vilhelm Bubits. Po njegovim rečima, izazov je predstavljala konstrukcija celokupne izrade od prvog crteža do serijske proizvodnje. Do sada je uvek mogao da računa na razgrađenu infrastrukturu, nezavisno da li se radilo o određenim oprugama, posebnim metodama kaljenja ili jednostavno, kontaktima sa isporučiocima delova. Razvoj je uz pomoć dva saradnika počeo 2003, u austrijskom Oberpulendorfu, a već godinu dana kasnije, prvi prototip je izašao sa proizvodne trake u Abu Dabiju. Bilo je i problema, ali sa podrškom arapskih investitora, koji su ovom konstruktoru dali odrešene ruke, brzo su prevaziđeni.
I pored takve podrške, prezentacija Karakala usledila je tek posle dve godine. Za to je postojao dobar razlog. Nasuprot drugim proizvođačima, ovde je postojala želja da se odmah ponudi potpuna paleta proizvoda i opreme, standardna i kompakt verzija, kao i sva prateća oprema.
Projektni tim oko Bubitsa, analizirao je kritične tačke polimerskih pištolja u pogledu učinka i mogućnosti industrijske proizvodnje. Drugim rečima, jedna stvar je razvoj „oružja snova“, a sasvim druga njegova ekonomski isplativa proizvodnja u velikim serijama i dužem vremenskom periodu, sa istovetnim stepenom kvaliteta. Zbog toga su od početka, u proizvodnju uključeni novi postupci kaljenja i novi materijali kod proizvodnje polimerskog rama. Kada se uporedi sa modelom iz „Steyra“, pokazuje se da Karakal ima nešto nižu siluetu, sa 18+1 metkom ima najveću vatrenu moć u svojoj klasi a pritom je manji i uži od drugih modela.
Što se tiče spoljašnosti, konstruktor je umecima u boji na rukohvatu želeo da oružju da posebnu, ličnu notu. Kada pogledate kataloge, videćete da se modeli sa polimerskim ramom veoma malo razlikuju. Pored toga, ovakav umetak omogućuje da određenim rodovima oružanih ili policijskih snaga dodelite posebnu boju: plavu za mornaricu ili zelenu za pešadiju.
Pri konstrukciji se posebno vodilo računa o odskoku oružja. Kao što konstruktor kaže „to je kao kod automobila, što je oružje više ‘spušteno’, bolje je prijanjanje na drumu“! Pored niske osovine cevi, Bubits je povraćaj navlake modifikovao tako da pozitivno utiče na trzaj. Vođice navlake nisu ubrizgane u polimer, već je tzv. multifunkcionalni deo samo umetnut u ram i povezan sa dva klina. Multifunkcionalni deo se u prednjem delu, gde dolazi do padanja cevi, sastoji od jednog tzv. MIM dela. Desno i levo su nitnovane vođice. Tako se ukupno dve trećine navlake, oslanja na vođice. Povratni trzaj navlake drugačiji je od ostalih modela i povoljno utiče na trzanje celokupnog oružja. Navlaka udara u ispust veličine 8 mm na donjem delu rama, tako da energiju prenosi na ruku, a ne na zadnji deo vođice navlake. To zajedno sa niskom osom cevi, doprinosi i zuzetno blagom trzaju.
Konstruktor je ostao veran modifikovanom bravljenju sistema Browning, koje se bravi u otvoru za ekstakciju čaura. U slučaju napinjanja brave udarne igle, postupak je ipak drugačiji. Od prvog do poslednjeg metka u okviru, Karakal okida sa silom od 2 do 2,2 kg. Za razliku od drugih modela, na ovom se karakteristika okidanja ne podešava preko opruge udarne igle, nego preko „nakovnja“. I hod okidača može da se produži ili smanji.
Pored tehnologije obrade CNC mašinama, u Abu Dabiju koristi se i tzv. MIM postupak (Metal Injection Moulding) ili livenje metalnih delova pod pritiskom. Tako se izrađuje ukupno osam delova ovog pištolja. Takozvana jedinica udarne igle je jedan deo. U njoj se nalazi pravougaona udarna igla. Drugačije od konkurentskih modela, opruga se ne nalazi na udarnoj igli, niti je namotana oko udarne igle, već iznad nje. Tako se dobija više prostora, opruga je duža, time elastičnija i postojanija. Nove su kočnica udarne igle i kočnica okidača.
Čim se pištolj repetira, indikator metka se pojavi na poleđini jedinice udarne igle, na kojoj je i zadnji nišan. Nišani su standardno upucani na „osmicu“. Postoji mogućnost postavljanja tricijumskih umetaka za lošu vidljivost i montažu specijalnih borbenih nišana.
Kod okvira drugih proizvođača, između zadnjeg metka i dna okvira, uvek se nalazi pločica koja učestvuje u bravljenju. Na Karakalu ona ne postoji, opruga direktno bravi u dance okvira. To povećava prostor u okviru. Zbog toga je i kapacitet okvira veći, što Karakalu daje najveću vatrenu moć u svojoj klasi. Kompletnu unutrašnjost okvira konstruisao je Bubits, telo okvira proizvodi firma „Mec-Gar“.
Postoji velika ponuda dodatne opreme, od kundaka od polimera, ali ojačanog čelikom, taktičkog prednjeg rukohvata, na koji mogu da se montiraju taktički elementi, čak i sklapajuće sečivo dugo 6 cm. Predviđen je i poseban element za američko tržište. Poseban okvir se ubacuje u pištolj i pomoću posebnog ključa zaključava. Ovo blokira okidač.
S obzirom da su proizvođači na sajmu postavili dva kontejner-strelišta, sa mogućnošću pucanja na daljinu od 10 m, ispaljeno je nekoliko metaka. Naravno da tako nešto nije dovoljno za detaljan test ovog modela, ali mogu da se donesu određeni zaključci o mogućnostima. F verzija je malo kompaktno oružje. Rukohvat ima idealan ugao i leži veoma prijatno u ruci. Okidanje „na suvo“ je meko i sa malim otporom na početku hoda obarača. Izmena okvira je, zahvaljujući obostranim komandama utvrđivača okvira, veoma jednostavna. Samo dugme utvrđivača okvira je relativno malo. Poluga zaustavljača navlake liči onoj na „gloku“, funkcioniše dobro, nije potrebna velika snaga da bi se navlaka oslobodila.
M. RANKOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još