Rafinirani gromovnik

Pištolj iz kategorije subcompact tradicionalnog koncepta, predstavlja jedno od najboljih rešenja samoodbrambenog oružja velike snage i malih gabarita

Američka novokovanica “Concealed Carry Weapon” je kategorija vatrenog oružja o kojoj se mnogo raspravlja, u zemljama gde je nošenje pištolja i revolvera dozvoljeno i neslužbenim licima. Naravno, od kako postoji kratkocevno oružje – proizvođači ulažu dosta energije i kreativnosti da osmisle koncept koji omogućava dovoljno ubojne moći u što manjem pakovanju. Do sedamdesetih godina prošlog veka, u većini evropskih zemalja se optimalnim izborom za te namene smatrao se džepni pištolj u kalibru 7,65 mm, dok je na američkom kontinentu preovlađivao revolverski metak .38 Special.

Dugo se mislilo da je i najraširenija municija 9×19, previše snažna za oružja manjeg formata od uobičajenog “vojničkog”, za nošenje u spoljašnjoj futroli na opasaču. Recimo, bilo je mnogo poznavalaca koji su tvrdili kako Colt Commander sa aluminijumskim ramom i u kalibru 9 mm Para, nije funkcionalno najbezbednije oružje, a varijantu predviđenu za uobičajeni metak .45 ACP su posmatrali s podozrenjem.

Model kome su se divili

Savremeno doba je donelo pravu eksploziju oružja umanjenih dimenzija i od sintetičkih materijala, pa se više skoro uopšte ne postavlja pitanje može li doći do oštećenja “džepnih gromovnika” od prejake municije. Istini za volju, ukoliko se iz minijaturnog dvocevnog derindžera može bezbedno ispaljivati metak .44 Magnum – ne vidimo suštinski problem da proverene konstrukcije namenjene municiji snažnog impulsa dobiju svoje umanjene varijante.

Zato smo s puno radoznalosti pristupili testu kompaktnog pištolja Smith & Wesson 1911 Pro u kalibru .45 ACP, koji se ubraja u najmanju varijantu neprolazne Browningove konstrukcije, koja je osvojila svet pre više od sto godina. U pitanju je pištolj koji se u najgrubljim crtama može opisati kao Colt 1911 s “potkresanom” navlakom i cevi. Ali, kod ovog oružja je primenjeno toliko najsavremenijih oružarskih rešenja, da zaslužuje mnoštvo “komplimenata” kao jedna od najuspelijih varijacija malog, a moćnog oružja.

Primerak koji smo testirali, uvezla je užička prodavnica “Sport” i svi prisutni su posle prvog kontakta izrazili svojevrsno divljenje samom izgledu pištolja. Počev od racionalnog izbora materijala (ram od aluminijuma legiranog skandijumom, ostatak metalnih delova od nerđajućeg čelika visoke otpornosti), preko izvanredno pozicioniranih i dimenzioniranih komandi, besprekornog finiša i odličnih nišana – sve je na ovom oružju blizu savršenstva. Očekivali smo u izvesnoj meri poremećen balans, jer naviknutost na sistem 1911 punog formata, stvara subjektivan utisak da je težište pomereno unazad. Međutim, upravo zbog alu rama je sve savršeno odmereno i čak i kada je okvir napunjen do punog kapaciteta, strelac nema ni nagoveštaj zamora pri manipulaciji.

Pištolj koji će vas osvojiti

Naravno, nije mali broj pobornika teze da znatno jeftiniji pištolji savremenije koncepcije pružaju možda i više od ovog “smita”. Na primer, Glock 30 ima veći kapacitet okvira u istom kalibru, takođe je napravljen vrlo kvalitetno i predstavlja odlično rešenje za oružje koje je uvek uz korisnika, a ne ispaljuje veliku količinu municije svakodnevno. Čak im je i masa približna (S&W 1911 Pro – 730 g, Glock 30 – 750 g), a austrijski “mališa” ima i nešto dužu cev. E, tu se završavaju sve potencijalne dileme i postaju evidentne prednosti koje iskazuje najmoderniji izdanak vek stare konstrukcije.

Uz sve kvalitete Glocka, koji ni po kom osnovu nisu sporni, moramo istaći da testirani pištolj na prvi pogled osvaja naklonost tradicionalista, koji se nikada neće navići na plastiku, DAO moduse okidanja, rogobatni vizuelni izgled ili minimum komandi. Uz svu moguću iskazanu subjektivnost, pištolj kojem bismo poverili i svoj novac i svoj život i svoje simpatije ipak mora da bude potpuno izrađen od metala, ima eksterni udarač, jednoredni linijski okvir, SA okidanje i mehaničku kočnicu. Sve to je ovde prisutno, a proizvođač se zaista potrudio da ovo bude pištolj koji osvaja u samom startu. Hvat koji je jednostavno nedostižan u ergonomskom smislu, pokazuje po nebrojeni put koliko je Džon Brauning bio genije ispred svog doba, jer 1911 odgovara doslovno svakoj veličini šake.

Bočne stranice od sintetičkog materijala su tako dobro profilisane i sitno čekirane, da ni dobro podmazan pištolj ne klizi vertikalno iz dlana. Kada smo pre rasklapanja, više puta vrlo grubo, a potom i najsporije moguće, povlačili navlaku u zadnji položaj – našli smo se na rubu neverice kako je ovo oružje precizno upasovano i sve teče glatko bez otpora i šumova. Kao da je u pitanju dorađivani primerak iz “Performance Center” odeljka ove fabrike, kod kog se satima najskupljeg majstorskog ručnog rada unapređuju fabričke performanse. A sve se to dobija direktno iz kutije kod ovog modela, po uobičajenoj ceni.

Brzo potezanje i precizan hitac

Ipak, sve ovo bi bilo nedovoljno ukoliko je okidanje tvrdo i neujednačeno. Potpuno novo oružje, koje je ispaljivalo municiju samo u okviru proizvođačkog testiranja, skoro nikada nije bez škripanja najsitnijih delova mehanizma. Ovde toga nema “ni u najavi”, okidanje je odlično odmereno, jasno i ujednačenog hoda. Pošto je u pitanju pištolj teškog kalibra, a vrlo kratke cevi (76 mm), iole naporniji hod obarača bi rezultirao rasturanjem pogodaka. Dobar strelac, koji ima više iskustva u korištenju pištolja sistema 1911 – oduševiće se kako je moguće, bukvalno bez greške, plasirati prvi hitac tačno u željenu zonu.
Prilikom ovakvih testova, većina kolega isprobava kratkocevno oružje i u režimu brže paljbe i takozvanih kontrolisanih parova, gde se detaljno ispituje mogućnost ispaljivanja dva vezana hica. Rukujući ovim džepnim “smitom” u kalibru .45 ACP, potpuno je nesuvislo to i pokušavati. Potrebno je mnogo veštine i još više potrošene municije, da bi strelac ovladao “dubletom” čak i kada se koristi 1911 punog formata, a od ovako kompaktnog oružja je iluzorno to i očekivati. U pitanju je pištolj namenjen upotrebi na tipičnim borbenim, defanzivnim distancama, gde je od presudne važnosti da se prvi hitac plasira tačno i odmereno. Pošto je primenjen kalibar velike snage i (nikad validno utvrđene) kategorije poznate kao zaustavna moć – jasno je da ovaj Smith & Wesson treba da služi kao oružje koje se nosi ispod odeće, brzo poteže i uvek besprekorno funkcioniše. Agenti u civilu, ali i osobe iz kategorije običnih građana, u uslovima gde zakon dozvoljava nošenje oružja, teško da mogu odabrati adekvatniju i primereniju spravu.

U to smo se uverili nakon prvih ispaljenih hitaca u opitnom tunelu. Koristili smo municiju “Prvog partizana” sa zrnima tipa FMJ i SJHP, a daljina do mete je bila 10 koraka, pošto je to upravo krajnja daljina na kojoj je ovaj pištolj besprekorno precizan na cilju. Zanimalo nas je i da li municija šupljeg vrha pod svim uslovima, nalazi svoj put do ležišta u cevi, jer je poznato da pojedini meci s kraćim zrnima tipa JHP (poznata i kao flying ashtray) uzrokuju zastoje poprečivanjem ili nepravilnim uvođenjem. Kao što smo očekivali, uvodna rampa je odlično profilisana, pod adekvatnim nagibom i savršeno polirana – o zastojima ne treba ni razmišljati.

Izbor pravih znalaca

Ukupan kvalitet materijala je kategorija koja nas je naročito interesovala pri testu, jer su aluminijumski ramovi u prošlosti smatrani preslabim za kalibar .45 ACP. Tu se mora konstatovati da je metalurška tehnologija znatno uznapredovala prethodnih decenija, te da legure koje se sada koriste nisu ni približne onim iz četrdesetih godina 20. veka kada je metak 9×19 bio problematičan za alu ramove tadašnjih pištolja. Ako su pištolji plastičnog rama u kalibru .45 ACP preplavili svet i koriste se već godinama bez naročitih i čestih oštećenja – nema razloga da sumnjamo u to da će i ovi mali “smitovi” nadživeti prosečni radni vek brojnih potpuno čeličnih konstrukcija. Za kraj, morali bismo dovesti u sumnju još jednu (ranije često isticanu) konstataciju, koja je postala široko prihvaćen stav. I sami ste više puta bili u prilici da pročitate kako “Smith & Wesson” apsolutno drži primat na tržištu revolvera, ali nikada do sada nisu imali naročitog uspeha u proizvodni pištolja. To nije ni približno istini, jer je ova firma proizvela jedan od najboljih MK pištolja ikada – Model 41, zatim više nego kvalitetne pištolje treće generacije (počev od Modela 39), pa sve do sadašnje serije 1911. Jedini pravi promašaj bio je manje-više eksperimentalni model Sigma, prvi pištolj ove fabrike s plastičnim ramom i DAO okidanjem.

Već je na M&P seriji dosta toga poboljšano, ali konačni sud o njegovim kvalitetima mora dati dugogodišnja upotreba. Svakako da je raniji Model 4506, izrađen u potpunosti od nerđajućeg čelika i u punom formatu, jedan od najboljih pištolja ikada izrađenih u kalibru .45 ACP. Brojni zaljubljenici ga i dalje s velikim uspehom koriste u SAD, a jedino što ga je ograničavalo da se proda u većem broju primeraka je – cena. Sve od izvornog Modela 39, pa kroz kasnije varijante – ovi pištolji nisu mogli da imaju male proizvođačke cene poput savremenika koji su pravljeni od brizgane plastike.
Stoga i očekujemo da i pištolj koji smo testirali bude više nego dobar izbor onih korisnika koji su opredeljeni da uz sebe imaju rafinirano, stoprocentno pouzdano, vrlo moćno i izgledom privlačno oružje klasične konstrukcije. Takvih će, sasvim sigurno, biti još dugo.

Ojačani okviri

Pored svih izrečenih pozitivnih ocena, dužni smo da naglasimo i kako nam se izuzetno dopalo kako su izrađeni okviri. Imali smo prilike da se susretnemo sa jeftinijim proizvodima manje poznatih firmi, koji su se pri udaru i manipulaciji neretko deformisali, a to je najsigurniji mogući put ka čestim zastojima. Kako je u pitanju oružje namenjeno kritičnim situacijama u kojim život korisnika može zavisiti od pouzdanosti pištolja i okviri kojim su opremani ratni pištolji Colt M1911 su i te kako izdržljivi i dugotrajni. Okviri iz novije produkcije su opremljeni ojačanjem na dnu, izrađeni su od vrlo otpornog čeličnog lima i dodatno površinski zaštićeni.

tekst i slike: Milan Milanović