Moćni i precizni

Davne 1860, „Švajcarsko Železničko Društvo“ je sedam godina posle osnivanja, pobedilo na državnom konkursu za izradu 30.000 pušaka. Bila je to prekretnica u poslovnoj orijentaciji kompanije koja je promenila ime u „Švajcarsko Industrijsko Društvo“ – SIG (Schweizerishe Industrie Gesellshaft). Iako je i dalje prisutan u brojnim granama industrije, kao što je automatizacija linija za pakovanje hrane ili zajednička proizvodnja vozova sa „Fiatom“, gigant iz Nojhauzena u Švajcarskoj, najpoznatiji je po kvalitetnom oružju, gde je stekao svetsku slavu. Zanimljivost je da u matičnoj firmi radi samo 280 ljudi, dok se u filijalama firme širom sveta broj zaposlenih meri hiljadama radnika.

Za sve poznavaoce i ljubitelje klasičnih pištolja, SIG P-210 predstavlja krajnji domet u svetu službenog oružja. Od 1946, kada je napravljen, pa do danas ovo je najprecizniji serijski pištolj svih vremena. Mnogo pre pojave CNC mašina postignuto je da delovi na svim proizvedenim primercima budu međusobno izmenjivi. Iako se nudi u nekoliko varijanata, razlike među tim modelima su prvenstveno kozmetičke, u vidu sjajnog ili mat finiša, drški od različitog materijala i podesivih nišana. Jedina izmena kod sportskih modela bio je 30 g teži ram. Ove godine, ljubitelji klasike gurali su se oko štanda sa novmm vezijama SIG P-210 Sport.
Šta je novo? Više nego što bi se reklo na prvi pogled. Legendarni model sada nosi oznaku Sig-Sauer i proizvodi se u nemačkim pogonima. Ovaj podatak izazvao je lavinu sumnjičavih komentara, uprkos tvrdnjama matične fime da je kvalitet modela P-210 apsolutno neizmenjen. Vizuelno, prvo se primeti dugme za okvir sa municijom koje se nalazi na uobičajenom mestu, u osnovi štitnika okidača, dok se na starim modelima okvir fiksirao kvačicom na dnu rukohvata. Konture dugmeta su zakošene i prate oblik obloge drške od orahovine. Šrafovi kojima se obloga drške fiksira nisu klasični kao dosad, već su inbus tipa. Okviri za municiju su donekle izmenjeni i dobili su plastično dno sa ispustom za mali prst. Ram je dodatno otežan debljim zidovima, od poluge ustavljača navlake do kraja, iako je povećanje mase simbolično pa ne utiče značajnije na brzinu kojom se ispaljuje sledeći hitac. Uočljiv je prepust na zadnjoj strani u zoni ispod udarača. Ovaj produžetak u formi „dabrovog repa“ sa žlebom za udarač strelcu pruža mogućnost za maksimalno dubok hvat, bez rizika da će udarač u zadnjem položaju povrediti šaku između palca i kažiprsta (što se piscu ovih redova stalno događa upravo sa P-210). Udarač ima delimično izmenjen oblik, ali bitnija novost je bezbednost: dodata je unutrašnja blokada udarne igle koja sprečava opaljenje ako okidač nije povučen do kraja. Novost je i finiš označen kao QPQ (Quench – Polish – Quench) koji se nanosi još tokom termičke obrade čelika i navodno daje otpornost na koroziju uporedivu sa nerđajućim čelikom. Ovo marketinško preterivanje, dovelo je firmu u neprijatnu situaciju da na argumentovane primedbe poznavalaca odgovara objašnjavanjem da je u suštini reč o unapređenom procesu fosfatizacije. Ipak, na novom finišu polužica manuelne kočnice ne ostavlja karakterističan lučni trag po kome su ljubitelji P-210 uvek mogli da razlikuju nove od korišćenih pištolja. Promenjen je i oblik prednjeg nišana a zadnji je dobio dubok, pravougaoni urez umesto dosadašnjeg plitkog sa polukružnim dnom. Priličan broj intervencija na „časnoj starini“.

Takmičarska dugocevna verzija pretrpela je dodatne izmene. Produženi ram sada ima četvrtasti branik okidača primereniji borbenom pištolju za dvoručno držanje, nego sportskom oružju. Površina prednje strane rukohvata je pažljivo čekirana, a isti tretman su dobile i velike, udobne obloge drške koje su povećane, da strelcu omoguće optimalan hvat. Poluga ustavljača navlake je produžena i uvećana pa se angažuje bez promene hvata, a manuelna kočnica je premeštena na zadnji deo rama poput Colt M.1911. Njen oblik i veličina slobodno mogu da dobiju mesto u udžbenicima ergonomskog dizajna. U zadnjem delu dugačke navlake primetno su povećane dimenzije segmenta za montažu podesivog nišana, čija bočna površina ujedno olakšava repetiranje. Zato je promenjen oblik i dubina ureza, čime je i povlačenje navlake udobnije i sigurnije. Generalno, novi pištolj ostavlja odličan utisak. Američki časopisi koji se bave oružjem, neretko su skloni preteranim kritikama, pa nas je zanimalo da li su njihove ocene novog modela objektivne. Rekao bih da su neki od njih novi SIG videli samo na slici. Uprkos kritikama na račun novog finiša, za koji se tvrdi da liči na plastične igračke, mi barem vizuelno nismo uspeli da primetimo razliku u odnosu na stare modele. Primedbe na okidač takođe ne stoje jer je i na novim modelima jednako gladak, kratak, dobro definisan uz mogućnost štelovanja sile. Uostalom, za one sa većim zahtevima postoje specijalizovani takmičarski modeli. Novi SIG P-210 ostaje vrhunski velikokalibarski pištolj, a određene izmene samo podvlače opšti kvalitet modela koji je dobrim delom zaslužan za ugled kompanije. A Švajcarci se sa time ne bi kockali.
Protekle decenije, posle „Coltovog“ povlačenja sa tržišta, donle su nove „igrače“ poput „Kimbera“ i „Springfielda“ koji konstantno šire i unapređuju svoju ponudu, zasnovanu na čuvenoj konstrukciji J. Browninga. Odskora se u trku za čelnu poziciju umešao i „Smith & Wesson“ ali sasvim neočekivano, pojavio se SIG. Za kratko vreme pištolji SIG-1911 izborili su se za visok ugled u stručnim krugovima korisnika i ljubitelja američke ikone među pištoljima. Ovaj model proizvodi se u američkoj filijali SIG, u Exeteru (New Hempshire). Ovogodišnji novitet SIG-1911 Match Elite je prikladan način da se obeleži čitav vek službene upotrebe slavnog modela. Prethodne verzije ovog modela imale su karakterističnu dvostepenu navlaku koja vizuelno podseća na pištolje iz serije 220. Match Elite je napustio tu praksu i bočne površine navlake su ravne, izuzev ureza za olakšavanje repetiranja koji se sada nalaze i na prednjem delu. Gornja površina navlake je blago lučnog oblika, što je zaokret u pravcu klasičnih rešenja nasuprot preovlađujućem trendu ravnog gornjeg dela, koji olakšava brzo nišanjenje. Finiš je fino polirani nerđajući čelik dok je ram u tamnijoj, mat nijansi. Obloge drške su firme „Hogue“ od ružinog drveta, sa po dve glatke romboidne površine na sitno čekiranoj pozadini sa natpisom SIG-Sauer i pričvršćene su inbus vijcima. Sve komande su blago uvećane, automatska kočnica ima izražen „dabrov rep“, a prednji deo rukohvata i ravno kućište glavne opruge udarača su oštro čekirane sa 25 linija po inču. Prednji nišan je velika prizmatična mušica, dok je zadnji potpuno podesiv po pravcu i visini. Okidač je aluminijumski, podesiv po sili i dužini hoda, olakšan sa tri trouglasta izreza. Fabrički je podešen na oko 2 kg, ali subjektivno deluje mnogo lakše, zbog kratkog hoda i jsanog, odsečnog kolena. Sa leve strane, klasičan izvlakač je dobio nešto veću širinu i za nijansu snažniju oprugu, što bi trebalo da poveća pouzdanost u radu. Preciznost je sjajna i veličina grupe sa dobrom municijom je između 25 i 30 mm na 25 m. Cena od 1.200 dolara za pištolj ovakvih performansi, zaista nije preterana jer drugi proizvođači slične pištolje prodaju po znatno višim cenama.

Svojevremeno, švajcarski časopis „Visier“ je objavio članak o super-preciznom custom modelu M-1911 .45 ACP, iz radionice čuvenog američkog oružara Les-Baer koji je koštao oko 10.000 dolara i na 25 m davao garanciju da će pet metaka napraviti grupu manju od 25 mm. Na kraju članka, autor se zapitao zašto bi neko kupio takav pištolj kada SIG P-220 u istom kalibru košta deset puta manje i puca preciznije! Danas više niko ne sumnja u to. Prototip ovog pištolja je pravio grupe od neverovatnih 16 mm!
Izbliza smo proučili novu sportsku verziju sa oznakom SIG P-220 S X-SIX u kalibru .45 ACP. Ovo je veliki pištolj izrađen kompletno od nerđajućeg čelika, težak 1.240 g prazan, sa kapaciteom od osam metaka u jednorednom okviru. Produžena drška i „Karl Niel“ obuhvatne korice od orahovine su veoma udobne, bez obzira na veličinu šake. Balans je odličan za strelište, ali kao borbeno oružje ipak je pretežak, a cev sa šest žlebova duga 153 mm čini ga suviše glomaznim. Nišanska linija od 219 mm i podesivi LPA nišani omogućavaju mu izuzetnu preciznost. Okidanje je isključivo SA, podesivo po dužini hoda i težini u rasponu 1-1,6 kg. Obostrana komanda kočnice postavljena je kao na modelu M.1911, što je verovatno najbolje rešenje. Dugme za oslobađanje okvira je veliko ali ga sigurno nećete slučajno aktivirati, jer je za taj zahvat potreban prilično snažan pritisak. Ukupan utisak je odličan, iako sam skloniji pištoljima kompaktnijih dimenzija. Ova sportska „zver“ će sigurno ispuniti očekivanja i najzahtevnijeg strelca, iako je cena od oko 2.500 evra nedostižna za većinu zaljubljenika. Ako niste perfekcionista ili na putu da oborite nacionalni rekord, mišljenja smo da za daleko manje novca možete da dobijete odličan pištolj čak i kod SIG jer cene drugih varijanata P-220 počinju već od 980 evra.

SIG očito nije fokusiran samo na skupe pištolje velikog formata. Odnedavno je ponuda proširena novim džepnim modelima. Doskora su dve osnovne verzije bili P-225 u 9 mm Para i P-230 u 9×17. Oba pištolja su izuzetno pouzdana, dobro konceptovana i vrlo kvalitetna oružja. Udobno rukovanje uz dobru preciznost, ima i svoju cenu i to ne samo u novcu (iako ni to nije zanemarivo) već u masi i dimenzijama. Savremeno tržište traži što veću snagu u minimalnim gabaritima. Zbog toga su ovi modeli dobili alternative u istom kalibru, ali drugačije konstrukcije.

SIG P-238 na prvi pogled osvaja ljubitelje klasičnih rešenja. Po izgledu, to je blago restilizovan Colt Mustang – smanjeni M.1911. Ceo je izrađen od metala, ram je od lagane alu-legure a navlaka od čelika zaštićenog specijalnim nitron finišem. Sa samo 14 cm dužine, 11 cm visine i širok 22 mm (kao kutija cigareta) skoro neprimetno staje u džep. Doduše, širinu povećavaju poluge kočnice i ustavljač navlake, ali to je i dalje tek 28 mm. Cev je duga 70 mm a u okvir staje sedam metaka kalibra 9×17, kod nas poznatih kao „kratka devetka“. Masa je samo 430 g. Bez obzira na deminutivne dimenzije ovo je ozbiljno, kvalitetno oružje. Pištolji ovog kalibra najčeće funkcionišu sa slobodnim zatvaračem ali P-238 koristi standardnu SIG bravu. Osim udobnijeg korišćenja uz manji trzaj, dobitak je veća bezbednost po strelca i ravna, široka površina gornjeg dela navlake, što uz krupne nišane sa tricijumskim oznakama, pomaže u brzom nišanjenju. Problem preciznosti kod malih pištolja, češće je posledica malih, loših nišana i kratke nišanske linije, nego konstruktivnih manjkavosti. Iako je sila okidanja deklarisana na 2 kg, subjektivni utisak govori da je potrebna sila skoro dvostruko veća. Svejedno, okidanje je kratko, sa glatkim hodom i jasno definisanim kolenom, pa smo uvereni da na daljinama od 5 do 10 m pogađanje vitalnih zona na meti nije čak ni izazov. Hvat je dubok i udoban, čemu doprinose atraktivne „Hogue“ stranice drške od reljefno obrađenog crno-sivog G-10 kompozita koje dolaze uz verziju P-238 Extreme. Uz pištolj se nudi odlična futrola od polimera, koja sigurno drži oružje bez obzira na položaj u kome se nosi. Ali nije sve idealno. Na početku, korisnici su se žalili na brojne zastoje uzrokovane okvirima za municiju lošeg kvaliteta. To je sada navodno rešeno, a nama su zasmetale relativno sitne poluge kočnice i ustavljača navlake, za čije angažovanje je potrebno dosta snage. Zamena okvira sa ovako uskim ramom je pomalo pipav posao, ali pretpostavljamo da se uz nešto vežbe to može prevazići. S druge strane, repetiranje je veoma meko i lagano. Ustvari, najveći problem za P-238 je cena koja u Evropi prelazi 650 evra, čime se ovakav mali pištolj postavlja u cenovni razred službenog oružja pune veličine kao što su Glock ili Zbrojovka.

Ukus evropskih i američkih strelaca je prilično različit kada se radi o vrednovanju kalibara za džepne pištolje. Dok se na starom kontinentu još uvek rado kupuju oružja kalibra 7,65 mm (za koga poznavaoci tvrde da je od svog nastanka ubio više ljudi nego atomska bomba) u SAD je .380 Auto (kratka devetka) na donjoj granici prihvatljivosti. Zbog takve orijentacije SIG je izbacio svoj subcompact model sa oznakom P-290 u kalibru 9×19 Para. Možda deluje kao igračka, ali sa kapacitetom 6+1 snažnih metaka izaziva poštovanje. Po dimenzijama je praktično identičan sa P-238, osim centimeter manje visine i 74 mm duge cevi. Ali, iako fabrika tvrdi da im je težina identična, kada uzmete oba pištolja u ruke, očito je da P-290 „beži“ više od 100 g. To ga već približava Glocku 26. Zbog masivne navlake od nerđajućeg čelika, ušteda je napravljena na ramu od polimera. U rukama pištoljčić deluje udobno, sa zaobljenim konturama poput komada sapuna. Na žalost, čak i sa šakama manjim od mojih, mali prst neće naći svoje mesto na kratkom rukohvatu. Bočni paneli drške su izmenjivi ali budući da se radi samo o dve male pločice, rezultat je isključivo estetski. Takva je i ponuda: uz nezaobilaznu crnu plastiku nudi se ružino drvo, ružičasti polimer za dame i aluminijum – sve sa identičnim dimenzijama. Odlični Siglite nišani imaju tricijumske umetke, što u kombinaciji sa DAO okidanjem težine oko 4 kg pruža dovoljno komfora za precizan hitac. Malo mi je zasmetao dug hod okidača, koji po opaljenju morate pustiti da se sam vrati unapred, kao na Glocku. Ali, model koji smo probali, imao je laserski nišan ugrađen u kućištu ispred branika okidača. Sjajno uklopljen u siluetu pištolja, male mase (30 g sa baterijom) prilagođen brzom korišćenju, laser se lako aktivira kažiprstom slabije ruke, a može predstavljati veliku pomoć pri lošem svetlu. Jedine komande uz okidač su dugme za zamenu okvira i ustavljač navlake koji je ujedno poluga za rasklapanje. Taj zahvat nikako nisam uspevao da obavim, stalno mi je nedostajala još jedna ruka. Čini mi se da je lakše otvoriti sef nego rasklopiti ovog mališu. Pritom, nije mi pomoglo zvonasto proširenje na ustima cevi i prilično jaka udvojena povratna opruga. Na kraju, u pomoć su pritekli domaćini sa štanda. Srećom da novom pištolju i ne treba previše održavanja jer su upotrebljeni materijali mahom nerđajući. Cena P-290 uopšte nije u skladu sa veličinom oružja. Ovaj mali pištolj košta čak 750 dolara.

Kako će proći na tržištu nije lako predvideti? Sigurno je da će biti omiljen među policajcima u civilu, ali i kod običnih ljudi koji vole snažno oružje u malom pakovanju. U poređenju sa konkurencijom koja je brojna i kvalitetna, biće najinteresantniji fanovima „Siga“ gde ima protivnika u liku P-238. Skloniji smo da izaberemo neki od ultra-kompaktnih modela „Kahr“ u ovom kalibru. To je već stvar ukusa više nego racionalnog pristupa. U svakom slučaju, SIG i te kako ima šta da ponudi bez obzira da li ste korisnik ili samo ljubitelj oružja.
D. Šaponjić