Triling na testu

 

Poređenje različitih modela oružja uvek je zabavno, a ponekad predstavlja i dobar način za sagledavanje nivoa sopstvenih sposobnosti. Sa par iskusnih strelaca naše IPSC lige iskoristio sam sjajan izbor oružja u streljani „Barutana“ u Beogradu da upriličimo kratak test. Odlučili smo se za dokazane i popularne modele oko kojih se već dugo „lome koplja“ među ljubiteljima sveprisutnih „plastikanera“. Naš izbor pao je na Glock 17 IV generacije i Heckler und Koch VP-9. Pritom smo imali zadovoljstvo da ovom paru pridružimo i specijalnu verziju pištolja „ZEV Technologies“ upravo na bazi modela Glock 17 četvrte generacije.

ZEV pruža komforan hvat
SLIKA 3. Glock je standardno pozicionaran u saci.jpg
Glock je standardno pozicionaran u šaci
SLIKA 4. HuK VP-9 je udoban ali ugao rukohvata diktira sputen prednji deo.jpg
HuK VP-9 je udoban ali ugao rukohvata diktira spušten prednji deo

Uslovi u streljani su odlični, daljine do 25 metara sa dovoljno širine za postavljanje različitih metnih situacija uz optimalno osvetljenje i dobru ventilaciju. Težište našeg testa bilo je na (pr)oceni hvata, impulsa trzaja, okidanju, nišanskoj slici, preciznosti i sličnim parametrima kojima se najčešće vodimo kada donosimo odluku o nabavci novog oružja. Naravno, zaključak je neminovno lični stav ali se trudim da eliminišem pristrasnost. Upravo zbog toga moram da napomenem da sam tokom godina iz različitih modela Glocka ispalio više hiljada metaka, dok je taj broj iz HK VP-9 daleko skromniji. Smatram da je sve ispod nekoliko stotina metika nedovoljno za formiranje iole utemeljenog stava, te je pomoć mojih prijatelja – strelaca sa njihovim minucioznim opažanjima bila dragocena. Na raspolaganju smo imali pet vrsta municije u praktično neograničenoj količini, tako da smo stekli dobar uvid u pouzdanost i preciznost svakog testiranog modela. Očekivano, svi pištolji su pokazali odličnu preciznost na maksimalnoj daljini (svakako iznad mojih sposobnosti), tako da je težište prebačeno na kontrolu pri brzoj paljbi i prenošenju nišanske tačke na različite mete. Trudili smo se da pokrijemo najbitnije osobine za sportsko/rekreativno ali i za službeno/samoodbrambeno oružje. Ovo su naši zaključci.

SLIKA 5 A. Rasklopljen Heckler und Koch VP-9 pokazuje konstrukcionu slicnost sa Glock-om.jpg
Rasklopljen Heckler und Koch VP-9 pokazuje konstrukcionu sličnost sa Glock-om
SLIKA 5 B. ZEV ima drugacije resenu povratnu oprugu i celicnu vodjicu pune duzine.jpg
ZEV ima drugačije rešenu povratnu oprugu i čeličnu vođicu pune dužine
SLIKA 5. Identicno rasklapanje i medjusobno izmenjivi deloovi.jpg
Identično rasklapanje i međusobno izmenjivi delovi

Najpre, dimenzije. Glock 17 kao i njegova ZEV Tech verzija dug je 202 mm, visok 139 mm, rukohvat je širok nepunih 30 mm (32 preko komandi), a cev duga 114 mm, uz masu praznog 705 g (ZEV Tech je tridesetak grama lakši). Heckler und Koch VP-9 dug je 187 mm, visok 137 mm, rukohvat je širok 33,5 mm, cev duga 104 mm, a masa praznog 750 gama. Kao što vidite, dimenzije su vrlo približne kod sva tri pištolja, tako da se komfor nošenja u odgovarajućoj futroli slobodno može izjednačiti bez obzira da li se radi o skrivenom, svakodnevnom nošenju ili o spoljašnjoj takmičarskoj futroli za neku od streljačkih disciplina.
Kada je o ergonomiji reč, najveći uticaj ima ram oružja i upravo tu su najveće razlike između ovih pištolja. Trenutno, Glock 17 se nudi u verzijama 3. 4. i 5. generacije (prva i druga se više ne proizvode), a međusobne razlike su u tome što treća generacija nema izmenjivu zadnju stranu rukohvata ali ima udubljenja za prste, dok je peta generacija izgubila udubljenja za prste, a zadržala izmenjive module uz nešto grublju površinsku teksturu. Zadnji deo dolazi u dve veličine i možete da birate verziju sa prepustom u zadnjem delu (tzv. „beavertail“) ili bez njega, tako da imate četiri opcije rukohvata.
ZEV Tech na bazi četvrte generacije pretrpeo je značajne zahvate na ramu. Udubljenja za prste su uklonjena, štitnik okidača preoblikovan tako da je u zoni dugmeta za izbacivanje okvira dodatno redukovan te dozvoljava dublji hvat i viši položaj šake. U donjem delu ram je skraćen i na tom mestu je ugrađeno levkasto proširenje za brže uvođenje okvira pri zameni, a čitav rukohvat po celoj površini je dobio vizuelno privlačan „stippling“, odnosno ručnu termičku obradu površine vrelim vrhom alata, tako da je udobno ohrapavljena i pruža izvrstan osećaj u ruci.

SLIKA 12 A. Primetan odskok VP-9.jpg
Primetan odskok VP-9
SLIKA 13. ZEV tokom testa.jpg
ZEV tokom testa

Hecker und Koch VP-9 takođe ima polimerski rukohvat sa udubljenjima za prste, ali osim modula za zadnji deo drške, možete zameniti i bočne stranice što pruža daleko veći broj kombinacija za pronalaženje optimalnog formata. Bubrežast oblik drške kod VP-9 vrlo udobno ispunjava šaku i veoma podseća na modele „Walthera“. Iako je rukohvat kod Glocka bliži četvrtastom obliku, svim strelcima je pružao bolji hvat za brzu paljbu, jer su udubljenja za prste bolje pozicionirana. Ako imate krupniju šaku, verovatno će mali prst doći baš na izbočinu na kraju rukohvata. Meni je doživljaj takve drške nekako primereniji za revolver. Osim toga, primetio sam da je zbog ugla u odnosu na cev potrebno da podignem prednji deo oružja da bih doveo nišan na metu, dok je kod Glocka to instiktivan pokret. Ipak, podvlačim da su svi strelci daleko familijarniji sa Glockom nego sa VP-9. S druge strane, mislim da je površinska tekstura kod VP-9 bolja u odnosu na Glock ali primetno inferiorna u odnosu na ZEV Tech.
Kod manipulacije navlakom, HK VP-9 je čist pobednik. Urezi koji sprečavaju klizanje šake odrađeni su odlično, prisutni su i na prednjem delu, a tu su i proširenja na zadnjem delu navlake koja se mogu udobno obuhvatiti prstima. Navlaka je bolje profilisana za preklapanje šakom sa gornje strane ali široka i ravna gornja površina navlake kod Glocka predstavlja značajnu pomoć pri brzom prenošenju nišana sa mete na metu. Takođe, ustavljač navlake kod VP-9 se lakše angažuje palcem desne ruke (kod Glocka koristim levi palac).
Još jedna prednost za VP-9 su izvrsni nišani sa tri fosforne tačke. Prva stvar koju sam radio na svojim Glockovima bila je zamena fabričkih nišana od polimera koji pri svakodnevnom nošenju i kontaktu sa odećom brzo počnu da gube jasne spoljašnje konture. Custom nišani na ZEV modelu su metalni, povišenog profila ali uži i nekako manje pregledni u odnosu na originalne ili one sa VP-9. To nije veliki problem, jer na tržištu postoji zaista ogroman izbor najrazličitijih nišana za Glock po prihvatljivim cenama.

SLIKA 7. Izgled standardnog Glock nisana.jpg
Izgled standardnog Glock nišana
SLIKA 8. Nisanska slika kod modela ZEV.jpg
Nišanska slika kod modela ZEV

Okidanje na Glock pištoljima za mene je bolna tema i razlog za ambivalentan odnos prema tom oružju. Jednostavno, nikako nisam uspeo da zavolim taj „safe action“ okidač, uprkos brojnim verzijama i kojekakvim custom preradama. Između ostalog, žalim što je naš model ZEV zadržao fabričko okidanje umesto čuvenog ZEV Tech okidača, koji je i proslavio kompaniju. U svakom slučaju, sila na okidaču kod oba Glocka kretala se oko 3 kg (subjektivna procena), sa hodom od 8-9 mm. Istovremeno, VP-9 ima silu okidanja ispod 2,5 kg, hod od nekih 6 mm i reset okidača na polovini tog puta. U brojkama to ne deluje kao značajna razlika, ali je potpuno drugačiji osećaj pri upotrebi. Ponavljam, možda je to pitanje navike ali svima je više odgovarao položaj okidača kod Glocka uprkos boljim performansama VP-9.
Ostale komande čistu prednost daju HuK modelu. Rasklapanje sa obrtnom polugom je zgodnije nego kod Glocka, ustavljač navlake je bolje pozicioniran, a dopala mi se i obostrana poluga za oslobađanje okvira iako za njeno korišćenje treba malo navikavanja. Ipak, izmena okvira kod ZEV Tech je brža, pre svega zahvaljujući ugrađenoj „suknjici“ sa levkastim uvodnikom.
Ukoliko ostavimo estetiku po strani (zaista ne vidim praktičnu primenu saćastog uzorka na navlaci ZEV Tech modela ili serije rupa na cevi), čini se da je kvalitet finalne obrade nešto bolji kod VP-9. Opet, za sve ove godine još nisam video zarđalog Glocka, tako da ovaj zaključak počiva na tome što Glock ostavlja utisak jeftinijeg oružja. Kada smo kod cene, to stvarno i jeste tako. U zavisnosti od toga gde ga nabavljate, VP-9 može da bude čak i upola skuplji od Glocka 17. Još jedna prednost austrijskog modela je veliki izbor „aftermarket“ delova svih vrsta dok je za HuK problem doći i do originalnih zamenskih komponenata.

SLIKA 11. Ram modela ZEV je primetno udobniji.jpg
Ram modela ZEV je primetno udobniji

A sada ono najvažnije – utisci o korišćenju. Svaki od isprobanih pištolja je odlično oružje, visoke preciznosti i potpune pouzdansoti, a i pored velikog broja ispaljenih metaka nismo zabeležili zastoje. U prvom kontaktu VP-9 ostavlja utisak prefinjenijeg oružja koje nudi veći komfor pri upotrebi. Ali, na vatrenoj liniji stvari su se pokazale drugačije. Štoperica je dokazala da se Glockom puca brže i ostvaruju bolji pogoci pri brzoj paljbi. Jednostavno, vertikalni odskok i trzaj su manji i lakše se kontrolišu. Što je veći broj meta i količina ispucane municije, razlika je bila ubedljivija. Pritom, ZEV Tech nije ostvario nikakvu prednost nad standardnim G-17, uprkos bolje oblikovanom rukohvatu. U ovom ubedljivom rezultatu jedina prednost VP-9 je neselektivno „gutanje“ svih vrsta municije, dok je Glock bolja vremena ostvarivao sa lakšim zrnima veće početne brzine.
Zaključak? Iako „gazi“ petu deceniju službene upotrebe, Glock još uvek i te kako ima šta da ponudi svojim korisnicima. VP-9 koji se pojavio 2014. godine sigurno mu neće „skinuti krunu“. Ipak, iako se ne može reći da je bolji, VP-9 svakako nije ni gori izbor za većinu prosečnih korisnika. Fabrika daje garanciju na životni vek cevi od 15.000 metaka, a u praksi je dokazano da i Glock i HuK bez problema „sagore“ višestruko veće količine. Od nas toliko, izbor je na vama…
Tekst Dragan Šaponjić

Foto V. Danilov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još