Turski izazov

U vreme kada sam počeo da se aktivnije družim sa oružjem nije bilo pištolja izrađenih od livene plastike, ramovi nisu bili od polimera, a bilo je nezamislivo da povlačeći okidač steknete neodređeni osećaj kako u rukama imate igračku. Ne, tada su pištolji još uvek pravljeni brušenjem otkivka alatnog čelika, a proizvođači nisu tražili prečice do profita.

Plastika je nalazila mesto samo na stranicama dršaka kod onih koji nisu imali dovoljno stila da koriste drvo. Ali, sve se promenilo sredinom osamdesetih godina 20. veka i “čudesnom devetkom” iz “Gloka”. Danas mi je jasno da industrijski progres obuhvata i ovu oblast. Tradicionalni način lagano odumire pred najezdom jeftinih polimerskih modela koji su preplavili tržište. Da budemo pošteni, to i nije tako loše.

Manja masa, u najmanju ruku ista pouzdanost, lakše održavanje, pristupačnija cena… Nikakvo čudo što se svaki ozbiljan proizvođač u svetu preorijentiše na novu tehnologiju. Tokom sajma IWA 2013. u Nirnbergu, bili smo u prilici da osim modela čuvenih kompanija upoznamo ponudu i nekih, u Evropi manje zastupljenih firmi, a koje svakako zaslužuju malo detaljniji osvrt. Jedna od njih je i “Sarsilmaz” iz Turske.

Tržišna utakmica

Na pola puta između Istambula i Ankare je grad Duzce, sedište jednog od najvećih proizvođača streljačkog oružja na svetu. Ovoga puta, zanimali su nas pištolji. Turska armija je druga po veličini u NATO bloku, a njen službeni pištolj K2 Kilič (sablja) izlazi iz pogona “Sarsilmaza” tempom od 40.000 komada godišnje. Istovremeno, za čuveni američki “Armalite” radi se modifikacija Zbrojovke M-75 sa navlakom kakvu ima SIG P-210 i u SAD se prodaje sa oznakom AR-24s.

Tu je i takmičarski K12, zatim K6 koji je ustvari kopija džepnog modela Browning Baby, pa brojne luksuzne obrade uključujući dvadesetčetvorokaratnu pozlatu, sa 450 ručno ugrađenih dijamanata. Jako zanimljiv pristup je kod modela ST10, koji u suštini predstavlja potpunu kopiju pištolja HK USP, ali sa čeličnim ramom i samo 230 g većom masom u odnosu na uzor i standardnom Picatinny šinom, umesto HK ureza kod USP. Upravo model koji je evoluirao iz njega tema je naše priče.
Iza nemaštovite oznake ST9 stoji trenutno najmoderniji pištolj u ponudi “Sarsilmaza”. Oružje pune veličine, koje se radi u najzastupljenijim službenim kalibrima, velikog kapaciteta i sa polimerskim ramom, uvodi turskog proizvođača u novu etapu tržišne utakmice, jer, ponudu više ne čine samo iskopirani modeli “Zbrojovke”, “Browninga” ili “Hecklera”.

Ovoga puta, pištolj je nastao na tabli za crtanje domaćeg dizajnera. Istini za volju, ne donosi ništa originalno. Iskorišćena je navlaka sa ST10, ali okidački sistem bez udarača zahteva određene izmene. Zato je navlaka sa zadnje strane dobila otvor sa indikatorom napetosti mehanizma, koji se u uslovima loše vidljivosti može napipati. Bravi se već uobičajenom SIG modifikacijom, gde prizmatično ležište metka upada u otvor za izbacivanje čaura. Navlaka se nudi u verziji izrađenoj od karbonskog čelika sa mat crnim finišem ili nerđajuća, sa satenskom površinom.

Iako je u osnovi uglaste forme, sve ivice su pažljivo zaobljene pa nema rizika od kačenja za odeću ili povrede tokom paljbe. Kvalitet obrade je na visokom nivou i nigde, čak ni sa unutrašnje strane nećete primetiti tragove alata. Urezi za repetiranje su srednje veličine, prijatni na dodir i bez oštrih ivica, ali pružaju siguran hvat bez proklizavanja. Veliki, široki spoljni izvlakač smešten sa leve strane istivremeno služi i kao indikator metka u cevi. Cev od nerđajućeg čelika duga je 116 mm i ima 6 žlebova sa desnim korakom uvijanja. Sarsilmaz ST9 nudi se u tri kalibra: 9 mm Para, .40 S&W i .45 ACP, a mi smo najviše pažnje poklonili upravo modelu u najvećem kalibru.

Pozitivan utisak

Verzija ST9 – 45 ima kapacitet od respektivnih 14 metaka, smeštenih u dvoredni okvir. Pritom, širina rukohvata na najširem mestu je samo 28 mm, dok je najveća širina pištolja 32 mm (mereno preko komandi). Ram je izrađen od livenog polimera, u kojem je uliven čelični uložak sa četiri šine po kojima se kreće navlaka. Sa zadnje strane rukohvata je izmenjiv deo u tri veličine, što omogućava vlasniku da izabere najudobniju opciju, a oblik je takav da silueta pištolja veoma podseća na Walther P-99.

U donjem prednjem delu rama ulivena je Picatinny šina za montažu dodatne opreme. Poput Heckler und Koch modela i ST9 umesto dugmeta za izbacivanje okvira ima relativno dugu, obostrano postavljenu polugu u korenu štitnika okidača. Pomalo neobično rešenje koje traži malo privikavanja, ali svakako pouzdano i komforno. Niski, široki borbeni nišani na 198 mm dugoj navlaci, po želji kupca, mogu biti zamenjeni verzijom sa tricijumskim oznakama ili sportskim, podesivim modelom. Opšti utisak o turskom pištolju je veoma dobar i možemo samo da se nadamo, kako će sve više konkurentskih modela biti podsticaj našem proizvođaču da dovrši najavljivani novitet u kalibru .45 ACP.

Udoban u rukama

Od sigurnosnih uređaja, pored obavezne kočnice udarne igle i sistema koji sprečava opaljenje, ukoliko okidač nije povučen do kraja, sa obe strane rama, nalaze se poluge manuelne kočnice Coltovog tipa, koje se mogu angažovati samo kada je mehanizam okidača zapet. Masa sa praznim okvirom je 880 g, što je na nivou sličnih modela drugih proizvođača. U rukama je udoban, dobro balansiran i sa okidanjem koje je (po subjektivnom utisku) bolje nego kod Glocka ili HS/XD.

Na dnu rukohvata, sa prednje strane je mali ispust, koji puno doprinosi udobnosti i čvrstini hvata, dajući osećaj sigurnosti i poverenja čak i kod brze paljbe. Model ST9 svakako ima šta da ponudi potencijalnim kupcima, čak i kada se poredi sa daleko poznatijim modelima. Turci su uputili izazov…

tekst i foto: Dragan ŠAPONJIĆ