Kultni primerci ponovo u akciji
Zakon o oružju i municiji iz 2016. godine potpuno je promenio poimanje i razmišljanje o oružju u našoj zemlji. Značajno nam je zakomplikovao, otežao, a mnogima i ukinuo naš oružarski hobi. Jedina svetla tačka za ljubitelje oružja u novom zakonu je kategorija oružja C.
Na našu veliku radost u ovu kategoriju, svrstana su i oružja čiji je projektil potiskivan sagorevanjem crnog baruta. Tako možemo da ih kupimo bez složenih procedura. U ovom teksu pozabavićemo se revolverima na crni barut, ondosno njihovim savremeno proizvedenim replikama. Oblast je široka i zato idemo redom. Prvo da krenemo od toga šta je crni barut?
Barut uopšte, je vrsta potisnog eksploziva, kod koga se energija nastala njegovim sagorevanjem pretvara mehanički rad. Najstariji barut je crni (dimni) barut, koji su prvi proizveli Kinezi još 160. godine pre nove ere. U Evropi je pronalazak crnog baruta pripisan Roger Baconu (1250. godina), ali i Berthold Schwarzu (1320. godina).
Ova razlika od Milenijum i po najbolje govori o starosti civilizacija. Crni barut čini fizička smeša kalijumove šalitre (kalijum nitrata KNO3), drvenog mlevenog uglja i sumpora. Postoji
više recepata za crni barut, ali je engleska receptura iz 1781. godine najrasprostranjenija. Ona podrazumeva 75% šalitre, 15% mlevenog drvenog uglja-ćumura i 10% sumpora. Za određene vrste oružja koriste se različite granulacije krupnoće zrna crnog baruta.Tako se crni barut oznake „F“ koristi za topove, oznaka „FF“ je namenjena puškama velikog kalibra (.58 i veće), dok je „FFF“ iskjlučivo namenjen revolverima i puškama kalibra manjih od .58. Najfiniji „FFFF“ barut koristi se kao inicijalno punjenje kod oružja paljenih kremenom. Crni barut je veoma osetljiv, pa je za rukovanje s njim potrebna edukaciju pre bilo kakvog kontakta.
Ko želi sam da lije kugle i Minijeva oživalna zrna, mora posedovati kokilu i posudicu za sipanje rastopljenog čistog olova
Flašica za zasunom i cevčicom, koja uvek prima istu količinu baruta, dozatori sa podesivim središnjim klizačem, na kome su obeležene količine baruta od 10 do 150 grejna, a nije na odmet da imate staklene ili polimerske epruvete sa čepom, u koje sipate barut
Pažnja, kapisla mora pravilno da legne na piston
Naročito mora da se vodi računa o upotrebi pribora koji ne stvara i akumulira statički elektricitet. Ono što je posebno bitno jeste da je veoma osetljiv na vlagu. Najvažnija stvar koju mora svaki potencijalni vlasnik oružja na crni barut urezati dobro u svoju svest, glasi: svaka zamena crnog baruta u oružju na crni barut, malodimnim, savremenim nitro-celuloznim barutom, može izazvati smrt ili teške povrede! Ko ovo prenebregne, ako preživi, duboko će se kajati. Ovo dobro upamtite!
Još jedna pozicija nam je potrebna za pucanje perkusionim oružjem na crni barut. To je kapisla. Sve do 1820. godine vatreno oružje paljeno je varnicom nastalom trenjem kremena o metal. Ta iskra je palila primarno-spoljašnje barutno punjenje, čiji je plamen zatim palio glavno barutno punjenje u cevi. Tu su se javljala dva pucnja. Ta dva pucnja, odnosno ovaj prvi „uvodni“ pucanj bio je razlog nastanka kapisle. Evo kako…
Velečasni Alexandar John Forsyth iz Škotske lovio je divlje patke. Međutim, one su svaki put poletale posle prvog inicijalnog pucnja i ulova nije bilo. Godine 1807. Forsyth, ljut na svoju pušku kremenjaču, u bakarnu posudicu stavlja praskavu živu i to navlači na šuplji piston. Tako istovremeno opaljuje novi izum-kapislu (patent iz 1807. godine) i unutrašnje barutno punjenje. Oružja paljena spoljnom kapislom na piston, korišćena su sve do sedamdesetih godina 19. veka. Za današnje replike revolvera na crni barut uglavnom u Evropi koristimo kapisle Sellier-Bellot, Perkusni Zapalka 4,0, RWS Vorderlader Zundhutchen 1075, ili malo jači 1075 plus. Ovih nekoliko rečenica o crnom barutu i kapisli su dobar uvod da krenemo u priču o revolverima na crni barut.
Prvi revolver na crni barut, model Paterson konstruisao je u SAD, Samuel Colt, godine 1836. Kalibar ovog revolvera bio je .36 a ,imao je pet metaka (sistem jednostruke akcije-SA single action). Za svako opaljenje bilo je potrebno da se prstom nategnene udarač, pri čemu se cilindar okretao za jedno mesto. Posle Patersona, Colt je uradio model Walker (1846.-47.) i Dragoon 1848. godine, oba u kalibru . 44.
Model Colt Wallker, koji je nastao u saradnji sa teksaškim kapetanom Hamiltonom Wallkerom primao je čak 60 grejna crnog baruta i tako maksimalno napunjen bio je jači i od savremenih revolvera kalibra .357 Mag, sa standardnim punjenjem. Najveći uspeh Samuela Colta bio je revolver Colt 1851 Navy. Prvo je rađen u kalibru .36, a kasnije u većem . 44 kalibru. Mornarički Colt obeležio je celu jednu epohu u Americi: osvajanje Divljeg Zapada i američki Građanski rat. Ovde je reč o revolveru otvorenog rama, kod koga se cev i poluge za utiskivanje kugle, mogu odvojiti od ostalog dela revolvera.
U nastavku ovog teksta opisaćemo Pietta repliku Colta Navy 1851 Model Sheriff kalibra.44. Sredinom 19. veka u Americi i ostali proizvođači rade revolvere, pa tako „Remington“ pravi čvrsti model 1858 punog-monolitnog rama, takođe u kalibru .44. Tako ćemo i njegovu savremenu Pietta izvedbu takođe bliže upoznati.
Krećemo sa Pietta-Italy replikom revolver Colt 1851 Navy Sheriff Yank kalibra .44. Priča kaže da je ovakav revolver korisio šerif Divlji Bill Hickok, koji se hvalio da je iz njega ustrelio 100 ljudi. Tajna je bila u kraćoj cevi ovog revolvera, što je omogućilo mnogo brže povlačenje iz futrole. U odnosu na revolvere čija je cev duga osam inča – 203 mm, cev je ovde duga 122 mm. Ukupna dužina iznosi 270 mm, a masa 1,1 kg. Izvorno ovaj naš revorver imao je drveni rukohvat, ali je zamenjen, veoma stručno, rukohvatom od jelenskog roga. Telo revolvera je od čelika, koji je spolja nekada bio zaštićen paljenim finiširanjem. Prednji nišan integralno je bio u obliku vrha eksera i to je naknadno zamenjeno lepim „blejd“ zaobljenim nišanom od mesinga. Na udaraču je zarez koji ima ulogu zadnjeg nišana. Uz ovaj dopadljiv revolver ide i skupocena kvalitetna futrola koju je izradio umetnik Bora Milićević.
Za rasklapanje familije Colt revolvera otvorenog rama, potreban nam je gumeni čekić, kako bismo izbili vezni klin koji čvrsto spaja podsklop cevi revolvera sa ramom. Iz njega izviruje jaka osovina oko koje rotira doboš. Ona sadrži široki prorez kroz koji prolazi napred pomenuti vezni klin. Nakon vađenja klina, cev sa polužjem se povlači unapred, a tako se skida i cilindar sa osovinom. Time je osnovno rasklapanje revolvera 1851 Navy i sličnih (1860-1861) završeno.
Ovo je dovoljno za osnovno čišćenje i održavanje oružja. Naš primerak ima mnogo pucanja u svom veku, međutim uprkos tome unutrašnjost cevi, funkcionisanje i okidanje su besprekorni. Okidanje je na nivou takmičarskog revolver ZKR. Naravno, zbog zadnjeg nišana na pokretnom delu – udaraču, ovde ne možemo govoriti o vrhunskoj preciznosti, što se od ovog modela i ne očekuje.
Drugi revolver koji danas analiziramo je Rols-Roys među „Pietta“ replikama. Reč je o nerđajućoj verziji Remingtona 1858 u kalibru . 44, sa cevi dugom osam inča (203 mm), podesivim zadnjim nišanom i visokim sportskim prednjim nišanom. Nišanska dužina iznosi 238 mm. Revolver u katalogu firme „Pietta“ nosi oznaku RGST 44 1858 New Model Army, Stainless Steel, Target. Ukupno je dug 345 mm i teži 1,25 kg. Kao i prethodni ima šest otvora u cilindru. Ovde je ceo ram revolvera monolitan, tako da rukohvat ima samo bočne obloge rukohvata od polirane, nauljene orahovine. Ovaj revolver jednostruke akcije se lako rasklapa povlačenjem poluge za utiskivanje kugle na dole, do ugla od oko 60 stepeni.
Taj položaj poluge omogućava povlačenje unapred osovine cilindra i vađenje cilindra u levu ili desnu stranu. Ovde je vađenje cilindra mnogo jednostavnije nego kod familije 1851 coltova. Ovaj revolver je potpuno nov i njegovo SA okidanje je nešto tvrđe nego na starom modelu Sheriffs.
Pre priče o punjenju ovih revolvera, moramo da iznesemo važne činjenice. Uz njih morate da posedujete određeni pribor i opremu. Obavezan je ključ namenskog profila, koji služi za skidanje pistona. Ko želi sam da lije kugle i Minijeva oživalna zrna, mora posedovati kokilu i posudicu za sipanje rastopljenog čistog olova. Pazite, ovde su projektili uvek od čistog olova, bez antimona i arsena! Zatim je potreban i dozator za barut. To može biti flašica za zasunom i cevčicom, koja uvek prima istu količinu baruta. Ima u ponudi i dozatora sa podesivim središnjim klizačem, na kome su obeležene količine baruta od 10 do 150 grejna (1 grs=0,0648 grama). Nije na odmet da imate staklene ili polimerske epruvete sa čepom, u koje
sipate barut.
MTM pravi kutije za stotinu ovih „epruveta“ dozera. Ovo je solidna oprema za one koji vole da eksperimentišu sa različitim punjenjema crnog baruta, jer prozirne epruvete i MTM kutije sa više redova, daju mogućnost različitog organizovanja. Ukoliko planirate više da pucate na srelištu ne bi bilo loše nabaviti komplet rezervnih delova, opruga i vijaka, koje takođe isporučuje „Pietta“.
Za oba modela važe ista pravila. Pre svega je potrebno očistiti ili izvaditi zaostalo ulje i nečistoću iz pistona. Taj posao odlično obavi i pucanje šest kapisli sa šest pistona bez daljeg punjenja cilindra. Potom se u komoru sipa crni barut. „Pietta“ daje preporuku za svoje revolvere kalibra .44:12 do 15 grejna FFF baruta, a maksimalna bezbedna količina baruta iznosi 35 grejna. Naravano, nikada ne puniti maksimalnu dozvoljenu količinu.
Moja iskustva govore da preko 24 grejna nema potrebe ići. Ovde govorimo isključivo o crnom barutu FFF granulacije, a nikako o zameni za crni barut poput kao što je Pirodeks, Tripl Seven i ostali! U ovu priču nipošto ne ulazite ukoliko niste dobro edukovani. Nakon baruta se stavlja tanki filcani čep. Tanak čep debljine 3 mm mora da se tačno postavi kako bi celom površinom lepo nalegnuo na barut. Ukoliko se ne postavi kako je propisano, više šteti nego što koristi. To je razlog što ga pojedini strelci i ne upotrebljavaju.
Zatim idemo na utiskivanje olovne kugle ili Minijevog oživalnog zrna takođe izlivenog od čistog olova. „Pietta“ preporuka su kugle prečnika 0,454 inča (11,55 mm). Utiskivanje ove kugle polužnim mehanizmom na revolveru, mora da bude pažljivo i do kraja, vodeći računa da ne ostane prazan prostor između baruta i kugle. Obratite dobro pažnju i na tanki prsten koji sa kugle, odseče ivica komore na cilindru. Pojava ovog prstena govori da je kugla ravno „legla“ na svoje mesto.
Bez obzira da li je u cilindru kugla ili Minijevo zrno, obavezno je podmazivanje svih komora sa čeone strane, kako bi se izbeglo lančano paljenje svih komora odjednom. Za podmaz možete koristiti fabrički proizvod. Može da dođe u obzir i podmaz proizveden po sopstvenoj recepturi na bazi voska i loja ili običan vazelin. Nije bitno koji je podmaz, ali je bitno da svaka komora cilindra sa prednje strane bude potpuno prekrivena podmazom.
Ni slučajno se ne igrajte da stavite filcani čep i da to bude razlog da ne stavite podmaz!
Nakon svega postavljamo pažljivo kapisle na piston. Može se koristit alat za kapisle ili to uradite pažljivo prstima. Kapisla mora pravilno da legne na piston. Pri tome ne smete da koristite preveliku silu ili udaranje. Kapisliranje pištolja se obavlja s udaračem delimično zapetim „na prvi zub“. Pre pucanja pažnju skrećemo na korišćenje zaštitne opreme, naočara-zbog fragmenata kapisle i čestica baruta, antifona i streljačkih rukavica.
Što se preciznosti tiče citiraću slavnog srpskog strelca Mirka Božića koji mi je rekao: revolverom Ruger Old Army na crni barut, postizao sam iste grupe pogodaka kao i sa savremenim revolverom Colt Python. O crnom barutu i revolverima na crni barut ima mnogo literature i Internet edukacija. Ja sam starog kova, volim knjige i izdvajam „Lyman“ – „Black powder handbook and loading manual“, koji je napisao Sam Fadal. Tu je pored esencijalnog znanja dat i tabelarni prikaz svih brzina, energija i pritisaka za različite težine baruta, zrna i dužine cevi.
Posedovanje, punjenje, čišćenje i pucanje revolverima na crni barut pruža neslućena zadovoljstva. Ni kod nas ni u svetu nema primera činjenja krivičnih dela ovom vrstom oružja. Zato ga svi svetski zakonodavci (kao i naši) tretiraju potpuno različito od savremenog oružja. Jedina moja preporuka bi bila, pre ulaska u divni zadimljeni svet crnog baruta, napravite dobru teoretsku pripremu.
tekst i slike: msc Vlada MITROVIĆ
I