Lav Britanske imperije

Kada se era nekog vatrenog oružja potpuno završi, ponekad je teško da se objasni i razume, zašto je u svoje vreme bilo tako uspešno i kako je opstalo i održalo se u konkurenciji mnogih drugih, isto tako dobrih ili čak i boljih modela. Jedno od retkih ručnih vatrenih oružja, koje se u upotrebi održalo duže od jednog veka je i britanski revolver Webley, o čijim se karakteristikama i zaustavnoj moći legende pričaju i danas.

Nastao u vreme crnog baruta, revolver Webley u kalibru .455 Webley (oko 11,5 mm), uveden je u uporebu kao službeno oružje Velike Britanije, Komonvelta i čitave Britanske Imperije još 1887. Kroz nekoliko varijanti, ostao je u službenoj upotrebi sve do 1967. Njegova smanjena verzija, Webley Mk IV kalibra .380 Brithish Service, ostala je u sporadičnoj upotrebi u policiji u nekim delovima sveta i do danas (zajedno sa skoro identičnom kopijom napravljenom u fabrici “Royal Small Arms Factory at Enfield”, poznatom kao Enfield No.2 .38 caliber revolver). Za većinu verzija revolver Webley, bio je razvijen i bajonet i montažno deomontažni kundak, što govori o tome koliko su ga Britanci smatrali važnim i korisnim oružjem.

Efikasan vojni revolver

Podstaknuti idejom, da shvatimo čime je to zaslužio, detaljno smo pregledali i na strelištu isprobali jedan odlično očuvani primerak poslednje, najnaprednije i ujedno i najpopularnije verzije u kalibru .455 Webley, model Mk VI (Mark VI), koji je danas u vlasništvu MUP Srbije. Ipak, ova poslednja i konačna verzija velikog engleskog službenog revolvera, pojavila se tek 1915, a put do nje, bio je ispunjen nizom međumodela. U vreme crnog baruta, sredinom 19. veka, kada je razvoj revolvera ušao u zlatno doba, Velika Britanija se našla pred problemom naoružavanja svojih imperijalnih trupa širom planete, odgovarajućim, kvalitetnim kratkim ručnim vatrenim oružjem. Londonska firma “Webley and Scott” (“P. Webley & Son” pre ujedinjenja sa “W & C. Scott” tokom 1897.), proizvela je brojne modele revolvera, koji su imali mnogo uticaja na kasnije vodeće konstrukcije ovog tipa. Proizvodnju su počeli P. Webley i J. Webley još 1853. jednostavnim single action, spred punećim modelima na kuglu i kapislu.

Ovi i prvi modeli na sjedinjeni metak, bili su izrađeni u zatvorenom, solidnom ramu, ali su ubrzo u proizvodnju uveli i (na dole) prelamajući model u kalibru .44, kopiju popularnih konstrukcija Smith & Wesson, koje su se tek pojavile. Iz ovog, prvog prelamajućeg modela, nastao je niz relativno originalnih konstrukcija, koje su dovele do pojavljivanja solidnog, čvrstog i efikasnog vojnog revolvera ove firme, na početku sedamdesetih godina 19. veka. Nazvani po vlasniku firme i konstruktorima, prvo su se pojavili Webley-Pryse 1877, Webley-Kaufman 1881, zatim i Webley-Government (državni, odnosno vladin), koji je takođe poznat i kao Webley-Green, iako to nije ispravno. Uz ove revolvere, pravljene u nekoliko krupnih britanskih revolverskih kalibara, među kojima su dominirali .476 Enfield i .455 Webley (iako sa različitim oznakama, ova dva metka su bila vrlo slična, po karakteristikama i dimenzijama), pojavile su se još neke interesantne i popularne konstrukcije.

Najpoznatiji su Webley RIC (Royal Irish Constabulary) i British Bulldog revolver, ali su zbog manjih gabarita i sporosti prepunjavanja, ipak bili manje interesantni za opremanje trupa, od velikih prelamajućih Webleya. Izbacujući iz upotrebe prevaziđene revolvere Enfield Mk I & Mk II, Velika Britanija konačno uvodi prelamajući šestometni revolver, nazvan Webley Mk I, u kalibru .455 Webley, kao službeno oružje 8. novembra 1887, i njime oprema svoje trupe širom sveta.

„Manstopper”

Ubrzo su se u brojnim ratovima koje je Imperija vodila, pokazali kvaliteti ovog snažnog oružja. Revolver se, pre svega, pokazao kao jednostavan za rukovanje. Kada se palcem desne ruke oslobodi poluga brave, povlačenjem cevi nadole otvara se ram revolvera prelamanjem i vrši pražnjenje čaura i ponovo prepunjavanje, za samo nekoliko sekundi. Kratki, debeli meci, obično pakovani u polumesečaste limene nosače od po tri metka, lako su se ubacivali u doboš, a municija se pokazala neverovatno efikasnom u borbi, pa su ubrzo počele da se stvaraju legende. Situacije u kojima je sa samo nekoliko metara rastojanja, jednim metkom u mestu zaustavljan i obaran, napadač sa sabljom, sekirom ili kopljem, u punom jurišu, nisu bile retke, pa su korisnici, sa ponosom revolver nazvali jednostavno “manstopper”, odnosno “zaustavljač” (ljudi). Za ovo je najviše zaslužna municija, koja iako sa današnjeg aspekta izgleda pomalo slabašno, u stvari ima veoma dramatičan zaustavni efekat. Prvi službeni metak za ovaj revolver (.455 Webley), nazvan Mk I, uveden je u upotrebu 1892. i ima liveno olovno zrno mase 265 grejna (17,2 g). Punjenje je bilo crnim barutom, a početna brzina bila je oko 190 m/s. Već 1897. uveden je metak Mk II, sa istim zrnom, ali sa 2 mm kraćom čaurom i sa punjenjem od oko 0,42 grama kordita.

Ovaj metak je u upotrebi ostao sve do 1914, kada ga je zamenio metak Mk V sa tvrđim, takođe 17,2 grama teškim livenim olovnim zrnom, kako bi se donekle ispoštovale odredbe Ženevske konvencije. Najzloglasnije zrno za ovaj revolver nazvano “manstopper”, uvedeno je sa metkom Mk III 1898. Zrno je bilo teško 218 grejna (oko 14,12 g), cilindričnog oblika sa poluloptastim udubljenjima sa obe strane i izliveno od čistog olova, kako bi bilo što mekše. Donje udubljenje je poboljšavalo zaptivanje, odnosno naleganje na unutrašnje stranice cevi, a gornje je bilo namenjeno što većem deformisanju prilikom udara u cilj. Sa početnom brzinom od oko 190 m/s, ovo je bilo najefikasnije revolversko zrno 19. veka, koje jednostavno nije praštalo. Ipak, pod pritiskom Haške konvencije iz 1899. Britanci nisu mogli da ga zadrže u službenoj upotrebi, pa je 1900, ponovo uveden metak Mk II. Pred sam Drugi svetski rat, uveden je i poslednji metak za ovaj revolver, nazvan Mk VI, sa 17,2 grama teškim zrnom sa punom košuljicom (FMJ) i nešto povećanom početnom brzinom od oko 210 m/s, koji je manje-više zadržao sve karakteristike metka Mk V. Ostaje upamćeno, da je bez obzira na vrstu zrna, metak .455 Webley važio za jedan od najmoćnijih revolverskih kalibara svoga vremena, što potvrđuje i čuveni američki Thompson-LaGarde Test iz 1904. Na ovom testu, metak .455 Webley se pokazao superiornijim od legendarnog .45 Long Colt, što je kasnije rezultiralo nastankom i usvajanjem metka .45 ACP u SAD.

Najnapredniji primerak

Sam revolver, prolazio je kroz nekoliko manjih modifikacija u verzijama Mk II (cev 102 mm, drška papagajev kljun), Mk III (poboljšano bravljenje i doboš koji se skida), Mk IV (isti kao Mk III, samo od boljeg čelika i sa olakšanim i unapređenim orozom) i Mk V (koji je imao veći i čvršći doboš, predviđen za municiju sa bezdimnim barutom – korditom). Konačno, 1915. pojavio se i poslednji, najusavršeniji model ove konstrukcije, nazvan Mk VI.

Upravo ovaj, najpopularniji model revolvera Webley (napravljen u oko 126.000 primeraka do 1926.), imali smo prilike da isprobamo, sa originalnom municijom Mk II fabrike “Kynoch” iz Birmingema. Ovaj model ima veoma dopadljivu, iako neobičnu i jedinstvenu siluetu. Kombinacija dugih ravnih i zaobljenih površina na njemu, daju mu i danas moderan, mada nekonvencionalan izgled. Pošto je u svetu izgled revolvera uglavnom povezan sa klasičnim konstrukcijama modela Smith & Wesson i Colt sa monolitnim ramom, teško ga je uporediti sa bilo kojim drugim modernim oružjem, iako je sistem primenjen na njemu krajnje upotrebljiv i sasvim logičan. Ukupno dug 286 mm, sa masom od 1.100 g, ima prijatnu težinu u rukama. Cev duga 6 inča (152 mm), spolja je profilisana šestougaono, a sa gornje strane ima visoku šinu, na kojoj je na rampu podignuta mušica prednjeg nišana. Sam nišan je fiksiran čivijom što je dobro, jer se na njemu mogu vršiti korekcije (radioničke). Ram je dvodelni, napravljen tako da gornji (odnosno prednji) deo, čini celinu sa cevi. Na ovaj deo je postavljena jaka šarka sa oprugom, oko koje se revolver otvara i prelama sa cevi nadole.

U prednji deo rama postavljen je kratak, 44 mm širok doboš sa šest komora. Na njemu se nalazi automatski mehanizam za izbacivanje čaura, sa zvezdastim ekstraktorom. Ispred doboša, sa obe strane rama, nalaze se trouglasta peraja zaštitnika, čija je osnovna namena sprečavanje “bočne vatre”, odnosno prenošenja barutnih gasova iz prelaznog konusa cevi na ruke strelca. Zadnji deo rama sadrži kočnicu brave, mehanizam za okidanje i dršku. Brava je načinjena kao dugački P profil oko rama, čija se leva strana produžava skoro do drške, u polugu kočnice brave. Njenim pritiskanjem na dole, pravougaona brava oslobađa ram i povlačenjem cevi na dole revolver se otvara. Ova operacija u praksi ide glatko i lako, a prilikom prelamanja cevi, ekstraktor izlazi u vis, izbacujući svih šest čaura odjednom.

Pred kraj prelamanja, ekstraktor se pod dejstvom opruge, vraća dole u doboš, oslobađajući njegovu gornju stranu za punjenje. Primerak koji smo testirali ima pomalo grub finiš i jedva primetne luftove u bravi, ali odaje utisak čvrstog i sigurnog oružja. Korice na pravougaono profilisanoj, krupnoj dršci su plastične, livene, sa sitnim prizmatičnim čekiranjem po celoj površini. Na dnu drške nalazi se prsten za postavljanje gajtana za nošenje revolvera, što mu osim veoma korisne praktične namene, daje i tradicionalan izgled. Rep oroza je pažljivo profilisan i dostupan, tako da omogućava udobno zapinjanje i otpuštnje. Obarač je gladak i lučno savijen, lako pristupačan u širokom braniku obarača čak i u rukavicama.

Sjajan balans

Ipak, pravi kvalitet ovog revolvera može se oceniti samo prilikom gađanja. Jednom uzet u ruke, pokazuje sve svoje dobre osobine. Iako je okidanje pomalo tvrdo, posebno kod double action (dvostruke akcije), a nišani sitni i uski, sa njim se može komforno gađati i jednoručno i dvoručno. Sistem prelamanja nije ostao upamćen kao baš najčvršći mogući, s druge strane, punjenje je lako i jednostavno, s obzirom da su meci kratki, debeli i sa oživalnim vrhom, pa ulaze u komore neverovatno glatko i brzo. Balans ovog revolver je zaista sjajan. Prijatna težina u ruci, sa dobro raspoređenim masama, omogućava da ga prirodno uperite u metu i pri tome sve vreme imate kontrolu nad pravcem cevi. Pritom, nema nelogičnih ispupčenja ili oštrih ivica, a ravne bočne i izdignuta gornja strana cevi (šine), olakšavaju pronalaženje cilja.

Nismo se mnogo iznenadili, kada se pokazalo da je Webley i sasvim pristojno precizan, na nivou većine današnjih službenih pištolja. Iz njega smo gađali u grudnu metu postavljenu na 15 m i konstantno dobijali grupe prečnika 10-12 cm, što je i više nego zadovoljavajuće, s obzirom da je municija koju smo koristili stara više od 70 godina. Verujemo, da bi sa boljom municijom rezultat čak i iz ovog starog, prilično korišćenog primerka, bio daleko bolji. Ipak najimpresivniji utisak, ostavio je neverovatno mek, blag i lako podnošljiv trzaj, koji se najbolje može uporediti sa mekim laboracijama metka .38 Special iz revolver punog formata. Jednostavno, toliko sjajno, da dok gađate gubite predstavu koliko je metak koji ste opalili u praksi moćan.

Tek vas velike crne rupe u meti podsete zašto je Webley dobio nadimak “manstopper”. Ukratko to je jednostavan, pouzdan, udoban, moćan i siguran alat za svakog kraljičinog oficira, na bilo kom kontinentu i u bilo kakvim klimatskim uslovima, što je istorija jasno pokazala. Nama ostaje zadovoljstvo što smo ovog starog lava na trenutak probudili i uverili se da nije džabe stekao slavu za sva vremena.
Iako danas nema svrhe više govoriti o njegovoj praktičnoj upotrebi, ovaj revolver sam za sebe objašnjava zašto je britanska Imperija tako dugo vladala svetom i tu dalji komentari nisu potrebni..

Boris VOJVODIĆ
Vojin KAĆURIĆ