Karabin Browning Bar Tracker HC
Dolaskom zimskog perioda, jedna od najčešćih analitičkih rasprava među lovačkom populacijom je izbor adekvatnog oružja za lov „crne divljači“ u uslovima snegom i ledom prekrivenog terena. Uzevši u obzir da je naše područje pretežno brdsko-planinsko, kompletna oprema ovdašnjeg lovca tokom zime mora da bude prilagođena brojnim specifičnostima. S obzirom na činjenicu proporcionalno broju lovaca egzistira i jednak broj teorija koja i kakva je puška u tim uslovima idealna. Ovom prilikom ćemo pokušati da ukažemo na određeni model iz vizure koja kod nas nije uobičajena.
Ne ulazeći u oblast primerenog kalibra za lovačke karabine kojim se najuspešnije odstreljuju krupni primerci divljih veprova, želja je da najpre preciziramo osobenosti lova te divljači kada je zimsko doba. Lovac je opterećen višeslojnom odećom koja štiti od niskih temperatura, najčešće nosi ranac sa opremom, što zajedno doprinosi uvećanom zamaranju prilikom kretanja. Dodajmo kako čak i najsporije hodanje po zamrznutom tlu koje je najčešće prekriveno slojevima leda i snega dodatno opterećuje, pa se kao imperativ nametnula upotreba što je moguće laganije oružje u iole primerenom kalibru. Potom, kako se divlje svinje najčešće u šumovitim oblastima love pogonom uz upotrebu pasa, poželjna karakteristika je i puška manje dužine cevi, bez gabaritnog optičkog nišana i pripadajuće montaže. Provlačenje kroz rastinje itekako ume da doprinese oštećivanju oružja do neupotrebljivosti, a da ne naglašavamo kako dodatno dekoncentriše u uslovima kada je svaki segment nišanjenja i opaljenja od krucijalnog značaja.
Osim što je potrebno oružje spretno za manipulaciju, moramo uzeti u obzir i činjenicu kako se pri pogonu ukazuju šanse za odstrel na prilično malim daljinama, koje neretko iznose od par desetina do stotinjak metara. U takvim uslovima, optike velikog uvećanja nisu od značaja, pa se pokazalo adekvatnim korišćenje mehaničkih nišana „bati“ tipa koji omogućavaju jednostavno i brzo formiranje nišanske linije. Pošto je ciljana divljač izrazito tamne boje, klasični karabinski nišani nisu najsrećniji izbor jer nema kontrasta, pa je u praksi proverena dobitna kombinacija fluorescentnih cevčica koje formiraju tačke za olakšanu preglednost. Refleksni nišani bez uvećanja su takođe dobar izbor, pa treba odabrati karabin koji ima opciju njihovog jednostavnog montiranja.
Dolazimo do najkontroverzijeg segmenta, a to je u ovom slučaju odabir sistema kojim funkcionišu naše puške žljebljenih cevi. Jednometke, dvokuglare i kombinovane puške su za korisnike određenog senbiliziteta savršene. Ipak, pretežna većina smatra kako su karabini s manuelnim repetiranjem ručice zatvarača neprikosnoveni. I jedni i drugi najčešće konstatuju kako polautomatima nema mesta u lovištu jer nisu dovoljno precizni, divljači se ne daje šansa da se spasi, opšti izgled im je primereniji vojnoj upotrebi… Za sagledavanje istinitosti tih tvrdni potrebno je previše prostora, ali jedna puška poluautomatskog sistema sve to opovrgava. U pitanju je model Browning BAR Tracker HC.
Čitaoci u „ozbiljnijim godinama“ će se zasigurno setiti kako je od svog pojavljivanja šezdesetih godina, svojim elegantnim izgledom je ovaj karabin osvojio simpatije praktično svih ljubitelja širom naše planete. Izrađen od kvalitetnog čelika (kasnije verzije imaju i sanduk od alu legure), BAR je bio i ostao sinonim uspešne poluautomatske puške koja pouzdano i precizno radi uz primenu tipske lovačke karabinske municije. Vizuelni ugođaj i ukupna ergonomija su neprevaziđeni do današnjeg dana, premda su se u prethodnom periodu na tržištu pojavljivali karabini sličnih upotrebnih karakteristika. Sklop gasne pozajmice s cilindrom i klipom kratkog hoda se dokazao kao krajnje funkcionalan u uslovima optimalne upotrebe, kao i sistem rotacionog bravljenja zatvarača. Jedini odvraćajući faktor je bila prilično visoka cena, tako da su samo retki mogli da ga imaju iako su su ga svi priželjkivali.
Verzija na koju ukazujemo pažnju je nazvana Browning BAR Tracker HC, sa cevi dužine 47 centimetara u kalibru .30-06 Springfield i kapaciteta četiri metka. Zavisno od opredeljenja kupca, ove puške imaju odvojivi okvir ili magacin pričvršćen šarnirom, a kundak je sintetički sa birano dizajniranim površinama na koje naležu dlanovi i prsti strelca. U pitanju su paneli crne boje koji pomažu udobnijem i čvršćem prihvatu, a čine kontrast ostatku kundaka izrazito drečave narandžaste boje. Odabir mehaničkih nišana je prvoklasan, jer su fabrički montirani tako da dominira odlično uočljivi „HiViz battue“ prednji, a zadnji je u vidu rampe koja ima dodatnu uzdužnu belu liniju koja olakšava korisniku preglednost.
Oznaka HC na ovom modelu znači „Hand Cocking“ ili u prevodu – manuelno napinjanje/relaksiranje mehanizma. Reč je o sistemu upotrebe tipske komande pozicionirane na gornjoj strani vrata kundaka, kojom se manipuliše palcem dominantne šake dok je kažiprst pomeren od obarača. Korisnost ove opcije je u mogućnosti da se na početku kretanja pogonom oružje repetira i metak dovede u ležište cevi, potom aktiviranjem ove klizne poluge nategnuti mehanizam „otpusti“ i puška je apsolutno bezbedna za kretanje jer ne postoji tehnička mogućnost nehotičnog opaljenja prilikom kretanja, sve dok se ne ukaže šansa za hitac i lovac ponovo tom komandom pripremi oružje za dejstvo.
Zašto je ovo bolja opcija od repetirajućih karabina sa mogućnošću kočenja, na koje je većina nas navikla? U opisanim uslovima zimskog šumskog lova, strelac iako koristi rukavice u većini slučajeva ima delimično promrzle prste, kojim je prilično teško adekvatno manipulisati zatvaračem, bez obzira da li je u pitanju obrtnočepni ili mehanizam pravolinijskog hoda. Sve i da je prethodno stavljen metak u cev, gotovo sve manuelne kočnice su ili malih dimenzija ili se teško aktiviraju po hladnoći, a najčešće je oboje u pitanju. Lov divljih svinja pogonom je specifičan, obično se šanse za plasiranje hica ukazuju iznenadno i kratko traju, mnogi su propustili izgledne prilike upravo zbog nespretnih radnji oružjem u datom momentu. Komanda za ručno napinjanje na BAR HC modelima je optimalnih dimenzija i dobro odmerenog hoda, tako da se slični principi uveliko primenjuju i na nekim drugim puškama ostalih proizvođača.
Merenjem na vagi, utvrđeno je kako ova konstrukcija ima masu od nešto iznad tri kilograma kada u njoj nema municije, bez remnika i refleksnog „red dot“ nišana koji smo poželeli da isprobamo. Tome ponajviše doprinosi plastični kundak, koji svojom neobičnom bojom intrigrira posmatrača zašto je baš odabrana tako „vrišteća“ narandžasta nijansa. Iz bezbednosnih razloga lovci širom sveta nose upravo oranž jakne, prsluke i kape kako bi bili prepoznatljivi ostalim kolegama jer su nesrećni slučajevi prilično česti u uslovima slabije vidljivosti i na speficičnom terenu guste vegetacije i/ili površina prekrivenih snegom. Divljači je i onako svejedno kada malim distancama pokušava da se begom ili skrivanjem skloni od lovačkih pasa, tako da uočljivost lovca u tom smislu nije primarna. Važno je učesnici lova prepoznaju jedni druge, a to je ovde rešeno dizajnom same puške.
Osim kalibra .30-06 Spr. puške koju smo isprobali, ovaj model se proizvodi i u kalibrima .308 Win, .300WM i 9,3x62mm, što su kalibri koji zadovoljavaju potrebe lova koji sada tretiramo. Radi poređenja, testirali smo i modele iz iste serije MK3 koji imaju tradicionalnije koncpirane drvene kundake i gravirane čelične površine sa bočnih strana sanduka, a preciznost sva tri primerka upotrebom mehaničkih nišana i na daljini od stotinu metara je praktično identična, bez obzira da li smo koristili kalibar .30-06 Springfield, razantni .300 Winchester Magnum ili nama tako za srce prirastao „teškaš“ 9,3x62mm. Na rečenoj udaljenosti do mete, zrna ovih metaka imaju identično grupisanje pogodaka, a sve preko 100m je u kategoriji nekih sasvih drugih lovnih situacija. Kao naročitu zanimljivost ističemo kako je na tim manjim umerenim daljinama preciznost ovih rafiniranih poluautomatskih karabina u rangu kvalitetnih pušaka obrtnočepnog zatvarača, što obično nije slučaj kada se koriste lovačke varijante određenih izvorno vojničkih sistema, poput AK konstrukcije. Razlozi za to su brojni, ali svode se na činjenicu kako uz sav napor konstruktora vojno oružje ima karakteristike koje su ciljno projektovane u smislu pouzdanosti i kada se ne pridaje naročita pažnja održavanju, a najčešće upravo takve puške iskazuju niz problema kada se koristi tipska lovačka karabinska municija specifičnog vrha.
U završnom delu, treba još i ukazati na uvreženo mišljenje kako poluautomatske puške u lovu imaju očitu prednost jer korisnik može zaredom da ispali više hitaca na divljač koja trčanjem pokušava da pobegne, a korisno je i što se može paljbom angažovati više životinja ukoliko u čoporu nalete na lovca. Bez lažnih etičkih primedbi, gađanje divljači u pokretu je jedan krajnje neučinkovit poduhvat koji po pravilu rezultira lošim pogocima i ranjavanjem životinje. Identično je i kada ih na nišanu ima više od jedne, koliko je dovoljno da usreći veštog lovca. To važi i za često opričavane dogodovštine kada su navodno raspomamljeni divlji veprovi nasrtali na učesnike, koje je spasilo što su munjevito uspevali da saspu više pogodaka u opasnu zver. Takve situacije su srazmerno retke, gotovo incidentnog tipa. Jedino stvarno i realno opravdanje poluautomatskog karabina u pogonu je potreba da se ranjena divlja svinja dostreli, jer se time lišava nepotrebnih muka. A upravo za to otprilike ne postoji bolji izbor u ovom trenutku nego što je Browning BAR Tracker HC.
Dragan Ilić