Podsećanje: Koncept koji ne izlazi iz mode

Oružja koja se sa neznatnim izmenama koriste kroz tri veka, kao što je slučaj sa puškama obrtnočepnog zatvarača sistema Mauser 98, izuzetno su retka i pored brojnih naprednijih konstrukcija teleskopskog zatvarača sa znatno kraćim radnim hodom i pravolinijskim kretanjem, iskusni lovci se tvrdokorno drže ovog koncepta koji nikada ne izlazi iz mode. Zanimljivo je da u krugovima poštovalaca M98 za najkvalitetnije izrađene sklopove sanduka i zatvarača važe oni proizvedeni u – Švedskoj.

Prvenstveno zbog jedinstvenog kvaliteta primenjenog čelika, ali i veoma precizne izrade svih važnih delova. Sve te „švedske mauzerke“ zasnovane su na unapređenoj verziji ranog dizajna Paula Mausera pod nazivom Model 1893, odnosno varijante koja je u kalibru 6,5×55 krajem 19. veka uvedena u naoružanje švedske vojske kao službena puška. Daljim razvojem nastale su vojničke puške Model 1896 duge cevi, karabin M94, modernizovana M41 i snajperka M41.

Otpornost i izdržljivost

Još od 1898, ove puške su se proizvodile u fabrici „Carl Gustafs stads Gevärsfaktori“, ali i u koncernu „Husqvarna Vapenfabriks Aktiebolag“, koji je na našim prostorima poznatiji po izradi vrhunskih motornih testera. Puške su stekle svetsku slavu zbog ekstremnog kvaliteta izrade i rigorozne kontrole proizvoda, a njihova već legendarna otpornost na koroziju i druga oštećenja se pripisuje procesu legiranja čelika, koji je u sadašnjim uslovima malo poznat i nerentabilno skup.

Karakteristično za sve ove puške je što se zapinjanje udarača odigrava prilikom kretanja obrtnočepnog zatvarača u prednji položaj (kao na britanskoj Lee-Enfield), a ne pri odbravljivanju kao na kasnijim puškama Mauser. Ovo rezultira vrlo brzim repetiranjem, odnosno manjim naporom strelca za uvođenje novog metka u cev i ekstrakciju ispaljene čaure. Zato i ne čudi što su prilično veliki broj švedskih pušaka otkupili američki i britanski oružarski veletrgovci, pa su u zavisnosti od stanja očuvanosti Swede rifles izuzetno tražene. Zaljubljenici u stare vojničke repetirke ih nabavljaju u originalnoj „konfiguraciji“, a cena zavisi od stepena istrošenosti i obeležena je na oružju na originalan način: na metalnom insertu u zadnjoj zoni kundaka nalazi se naznaka u kojoj meri je puška rabljena. Brojke se kreću od nule (intaktno nekorišćeno oružje), pa sve do oznake „9“ koja podrazumeva potrebu zamene cevi. Čak i takve puške sa potpuno „oljuštenom“ unutrašnjosti cevi su na ceni i kupuju se zbog ekstremno kvalitetnih i izdržljivih ostalih metalnih delova. Zamenom cevi i ugradnjom adekvatnog kundaka, lovci na visoku divljač i brojni sportski strelci upravo na bazi švedskog sanduka, zatvarača i ostatka mehanizma izrađuju izvanredne karabine i precizne puške najviših performansi.

Unapređena preciznost

Upravo zbog toga se početkom zime 2010. godine odigrala interesantna anegdota, kada je u užičku prodavnicu lovačke opreme „Sport“ pristigao novi kontingent lovačkog oružja iz Engleske. Naš kolega Vlada Mitrović, odmah po prispeću oružja organizovao je dolazak na „razgledanje“ grupe ljubitelja lova i oružja iz Kraljeva. Među kvalitetnim karabinima raznih proizvođača i kalibara, upravo su se Vlada Mitrović i potpisnik ovih redova „uhvatili“ za istu pušku – karabin Husqvarna u kalibru 7×57 Mauser, jer je reč o zaista visokokvalitetnom oružju baziranom na neuništivom švedskom osnovnom sklopu.

Ta puška nam je privukla pažnju iz više razloga. Najpre, zato što je bila opremljena (za naše prilike) neuobičajenim dodatnim zadnjim nišanom. S obzirom da je ugrađena nova cev sa krajnje provizornim nišanom izrađenim od lima, nijedan ozbiljan lovac i strelac se neće izložiti mogućnosti da pri kontaktu sa odećom, delom opreme, prilikom provlačenja kroz šumu ošteti ili potpuno izgubi nišan, što je realnost u sličnim okolnostima. Zato su praktični i inovativni Britanci pribegli zanimljivom rešenju problema – svetski poznata firma „Rigby“ izrađuje neobične diopterske zadnje nišane napravljene iz jednog komada kvalitetnog čelika i praktično predstavljaju izdignuti nastavak udarača. Tako se jednostavnom zamenom tog dela zatvarača, što svaki korisnik može da izvede u kućnim ili terenskim uslovima doslovno za minut, dobija puška sa povećanom nišanskom linijom, odnosno unapređenom preciznošću. Naglašavamo da je u zemljama engleskog govornog područja diopterski zadnji nišan standard još od kraja Prvog svetskog rata, kada je utvrđeno da pored svih kvaliteta tadašnje vojničke puške sa tangentalnim nišanom „V“ tipa ne garantuju zadovoljavajuće grupe pogodaka po njihovim standardima.

Ma koliko nam je bila simpatična ovakva izmena osnovne konfiguracije sistema Mauser, bili smo prilično skeptični po pitanju efikasnosti i kvaliteta primene nišana, koji se stalno kreće pri repetiranju i opaljenju. Ipak prilikom testiranja pogoci su bili odlično plasirani i gađanje kružne mete na udaljenosti od 100 m se pokazalo pravom „zanimacijom“, jer tako daleko unazad pozicionirani diopter strelcu pruža široko vidno polje. Prilikom postavljanja montaže optičkog nišana uvideli smo da ovaj koncept ima jedan tipični nedostatak – ukoliko se postavlja optika šireg zadnjeg tubusa, dolazi skoro do neposrednog kontakta udarača-dioptera i optičkog nišana, što pri opaljenju može da uzrokuje oštećenje optike. Kako opisani udarač lako i jednostavno može da se zameni, dobro je imati ovakvu pušku sa mogućnošću primene više vrsta nišana.

Legendarni kalibar

Sledeći razlog našeg povećanog interesovanja za karabin Husqvarna u Užicu bio je kalibar koji je kod nas sve manje popularan, a pruža perfektne performanse za lov sve krupne evropske divljači. Metak 7×57 Mauser je svojevrsna svetska legenda iz više razloga. Manje je poznato da su svojedobno planetarno najpopularniji vojnički i meci za lovačke karabine 8x57JS, .30-06 Spr. i posredno .308 Win. nastali upravo na bazi vojničkog „veterana“ s kraja 19. veka. Ovaj metak je uveden u službenu upotrebu brojnih zemalja širom planete još od 1892, a na ovim prostorima bi trebalo da bude prava relikvija, jer je Kraljevina Srbija kroz tri oslobodilačka rata koristila puške Mauzer upravo u tom kalibru. U ponekim zemljama ova municija se zadržala u vojnoj upotrebi sve do pedesetih godina prošlog veka, a u godinama posle Drugog svetskog rata u nekadašnjoj SFRJ bio je prilično čest u rukama lovaca. O njegovim kvalitetima dovoljno govori podatak da su, kada je oružje u pitanju vrlo „šovinistički“ nastrojeni Amerikanci, posle Špansko-američkog rata uvideli da su njihova puška Krag i municija .30-40 inferiorni u poređenju sa metkom 7×57 i puškama Mauser. Taj metak je i danas vrlo popularan u SAD, a odličnu lovačku municiju proizvode „Federal“, „Hornady“, „Norma“, PMC, „Remington“ i „Winchester“. Za vlasnike očuvanih vojničkih pušaka Mauser 1893 i 1895, u ponudi je i municija sa FMJ zrnom, a i naš „Prvi partizan“ pravi metak 7×57 koji bismo svakome preporučili.

Pojavom brojnih „znalaca“ koji su municiju „normalne“ jačine proglasili anemičnom i usled ogromne količine vojničke FMJ zaostale od ratova na Balkanu, znatno je opala učestalost karabina ovog kalibra u našim lovištima. U potpunosti neopravdano, jer je reč o metku kontrolisanog trzaja, izvrsne preciznosti do 200 m i sasvim dovoljne energije za svu prisutnu divljač. Uostalom, čuveni lovci su u prošlosti upravo sa 7×57 (koji Britanci nazivaju .275 Rigby) odstrelili obilje najvećih afričkih životinja. Škotski pustolov i svetski rekorder po broju ubijenih slonova Walter D.M. Karamojo Bell je ulovio 1.011 tih najvećih životinja baš ovim metkom. I to vojnom municijom cele košuljice koja je bila dostupna posle Burskih ratova. Sigurno da je ovaj metak, posebno PPU sa SP zrnom pravi izbor za naše srndaće, divlje svinje i lisice. Ako u rukama imate jednu ovakvu „šveđanku“ – užitak je kompletan.

Tekst i slike: Milan MILANOVIĆ