Magija crnog baruta

Osim uobičajenog spoja romantičnog dizajna i robusne izrade, ove puške i revolveri se odlikuju i izvrsnom preciznošću koja je nadmašila naša prvobitna očekivanja. Na našem testu-prezentaciji bilo je takmičara s iskustvom u više disciplina…

Još od perioda kada je aktuelni Zakon o oružju i municiji još uvek bio u fazi razmatranja, moglo je da se čuje i pročita mnoštvo zamerki oko promena pojedinih segmenata. S vremenom se pokazalo kako je u pitanju uglavnom bilo nama svojstveno kritizerstvo, jer je u ovoj oblasti došlo do liberalizacije nabavke i posedovanja nekoliko kategorija oružja. Najviše nas je obradovala mogućnost prilično jednostavne kupovine perkusionih pušaka, pištolja i revolvera.

Odredbe prethodnog zakona bile su nestimulativne, jer se prilikom nabavke sprovodila ista procedura kao i za ostalo vatreno oružje, što je rezultiralo malim brojem ovdašnjih vlasnika naprava koje koriste crni barut. Sada se situacija korenito menja, pa sa zadovoljstvom konstatujemo kako uveliko postoje skupine „čađavaca“ koji razmenjuju iskustva i sve su brojniji zaljubljenici u perkusiono oružje.

Nacionalna relikvija Amerike

U prethodnih dvadesetak godina propratili smo same početke IPSC nadmetanja u našoj zemlji, potom prva takmičenja u dalekometnom streljaštvu, kao i okupljanja nostalgičnih poklonika Cowboy Action Shooting. Ovom prilikom se okupilo deset poznavalaca oružarske tematike, koji su i privatno bliski duži vremenski period, a lokacija je bila idealna za isprobavanje oružja na crni barut – planinski predeo Zapadne Srbije i improvizovano strelište odlične preglednosti. Kako bi se izvršila uporedna analiza potencijala samog oružja, učesnici „prezentacije“ su poneli i oružje savremenije koncepcije, poput pušaka namenjenih long range takmičenjima, lovačkih karabina unapređenih svojstava, uz nekoliko pištolja i revolvera novije produkcije renomiranih firmi.

Ipak, iako su se na vatrenoj liniji našle puške Steyr Mannlicher SSG 04 sa optikom Schmidt und Bender, potom Sauer 303 u kalibru .300 WM, te više drugih izvrsnih repetirki namenjenih vrhunskim rezultatima u streljaštvu ili lovu – pogledi i emocije prisutnih strelaca bili su fokusirani na prelepu varijaciju Hawken sprednjače u kalibru .50. U Sjedinjenim Američkim Državama oružje ovog tipa je prava nacionalna relikvija, a saznajemo kako su za nastanak te puške zaslužni Semjuel i Džejkob Houken, koji su početkom 19. veka pokrenuli porodičnu manufakturu u Sent Luisu. Smatrajući kako su najprisutnije tadašnje američke puške Kentucky sistema prevelikih gabarita, braća Sem i Džejk su kreirali oružje masivne oktagonalne cevi, s boljim balansom i ergonomijom, u velikim kalibrima .50 ili .58 i sa izuzetno precizno izrađenim mehanizmom.

Važni detalji u rukovanju

Nešto stariji čitaoci setiće se izuzetno popularnog filma „Džeremaja Džonson“ sa Robertom Redfordom u glavnoj ulozi. Puška koju je koristio glavni junak ove sage je upravo iz Hawken sistema, a mnogi od nas su se i tada divili njenom spoju elegancije i robustnosti. U Americi je „Ithaca“, sedamdesetih godina prošlog veka, reaktivirala proizvodnju pušaka ovog tipa, jer je oružje vezano za period osvajanja Divljeg zapada bilo pravi hit. Novija produkcija je uglavnom bazirana na italijanskoj firmi „Pedersoli“, kao i španskoj „Ardesa“, dve fabrike koje uživaju veliki ugled i drže zamašni deo tržišta cap and ball oružja.

Iako poznajemo princip funkcionisanja tradicionalnih sprednjača, od nemerivog značaja je bilo prisustvo Zorana Nikačevića, vlasnika svetski poznate firme „Henri Krank“ iz Engleske. Ovaj naš zemljak i njegova kompanija predstavljaju autoritet planetarnog ranga na planu oružja koje koristi dimni barut, a dugogodišnja poslovna saradnja s užičkom prodavnicom „Sport“, rezultirala je mogućnošću da u našim uslovima kupujemo ovakve vrhunske puške. Detaljno demonstrirajući i pojašnjavajući svaki bitan segment pripreme oružja za dejstvo, gospodin Nikačević je ukazao i na određene propratne detalje s kojim se nismo susretali. Primera radi, uvek postoji mogućnost da je tokom čišćenja oružja zaostalo malo ulja u otvoru pistona na koji naleže kapisla i stoga dolazi do neopaljenja, jer inicijalna varnica ne može da se probije do baruta u zadnjem delu cevi. Takav problem se rešava nanošenjem manje količine baruta u zoni same bradavice i otvora, ali uz poštovanje bezbedonosnih procedura, kao i prilikom upotrebe bilo kojeg drugog vatrenog oružja. U istom smislu, posle svakog ispaljenog hica i pre prepunjavanja unošenjem baruta, nužno je ukloniti potencijalne tinjajuće ostatke crnog baruta u kanalu cevi, jer su moguće povrede kada dozatorom sipamo novu „mericu“. Još jednom se pokazalo ispravnim pravilo, kako neko ume da barata oružjem jedino ako je sposoban da otkloni zastoj.

Moćan akustički zvuk

Ipak, učesnike ovog neobičnog testa je prilično začudila i disproporcija između naoko robusne puške teške cevi i njene stvarne mase, od jedva četiri kilograma (koliko obično imaju standardni lovački karabini). Ova lepotica samo deluje kao teška artiljerija, ali to se na prvi manuelni kontakt pokaže kao zabluda. Uostalom, upravo ovakvim puškama su brojni vrhunski traperi prehodali sve divlje američke predele u periodu osvajanja novih prostranstava.

Nasuli smo propisanu količinu crnog baruta kroz usta cevi, potom svojevrsni distancer ili čep, pa propratnim alatima pozicionirali olovni podmazani projektil kalibra .50, da nalegne u predviđenu poziciju. Puška je potom postavljena na oslonac i pristupili smo kapisliranju, dok je oroz u bezbednom položaju. Moderna replika Hawken puške je zadržala identični sistem dvostrukog okidača, gde onaj bliži služi kao šteher ili priprema, pa potom prednjim okidačem vršimo opaljenje skoro na dašak vetra. Nišani su tangentalnog tipa, vrlo pregledni i koristili smo ih da angažujemo standardne takmičarske mete sa krugovima i crnim krugom, a bile su postavljene na udaljenostima od 100, 150 i 200 metara.

Prvo opaljenje i očekivani prizor koji budi nostalgiju za prošlim vremenima: nimalo rezak i neprijatan akustički efekat, već samo moćni zvuk dubokog tonaliteta praćen oblakom dima, koji je nama prijatniji od bilo kog parfema. Zanimljivo je i skoro da nema vertikalnog odskoka, nego puška posle plasiranja zrna doslovno pogura strelca unazad. Bilo je planirano da početni hici posluže radi korekcije nišana, ali ovo oružje je do nas stiglo već rektifikovano i na najbližoj meti su pogoci bili izvrsno grupisani u skladu s položajem podesivog nišana. Nastavili smo gađanje tako što su svi prisutni po sopstvenim procenama određivali na kojoj daljini žele da se oprobaju, a „spoteri“ s iskustvom mnoštva takmičenja pomagali su očitavajući pogotke, kako bi se odredili adekvatni podeoci zadnjeg nišana.

Sve savršeno upasovano

Ostvarili smo rezultate koji su približni onima kada se koriste lovački karabini obrtnočepnog zatvarača i s mehaničkim nišanima, a sigurno sve to može znatno bolje, kada se u potpunosti ovlada posebnostima ovakvog nama manje poznatog oružja. Da podsetimo, streljačka organizacija „Muzzle Loaders Association of Great Britain“ organizuje nadmetanja gde su mete postavljene na 200, 300, 500, 600, 900 i 1.000 jardi, a koriste se puške poput ove. Kada i ako postanu češće i kod nas, biće pravo uživanje organizovati takmičenje.

Osokoljeni ostvarenim rezultatima, posvetili smo se perkusionim revolverima u kalibrima .36 i .44, klasičnog SA vestern koncepta. Najpre smo razgledali „Ubertijevu“ repliku legendarnog Colt Navy 1851 kalibra .44, kao i varijaciju elegantnog Colt 1860 u manjem kalibru .36. Oba s ramom koji je otvoren, što ne znači da je konstrukciono slabiji. Iako su u pitanju prelepa tipska oružja, kao idealan za testiranje pokazao se gabaritniji Pietta, koji predstavlja nešto modifikovani Remington 1858 u kalibru .44, sa cevi dužine 200 mm i takmičarskim savremenim nišanima.

Pre punjenja komora doboša, isprobali smo „nasuvo“ rad mehanizma i bili očarani u doslovnom smislu te reči – sve odiše pouzdanošću zasnovanoj na pojednostavljenom mehanizmu, ali sam kvalitet materijala i izrade prevazilaze neka rešenja koja nam nameću u 21. veku. Svesni činjenice da su skoro svi moderni DA revolveri postali diskutabilna kategorija, usled poriva vlasnika kapitala da smanje proizvodne troškove, poređenja radi, ovom prilikom smo koristili dva osvedočena oružarska dragulja: Smith & Wesson Model 686 iz ranije produkcije sa cevi od 6 inča, te skupoceni nemački Korth u kalibru .22 LR, iste dužine cevi.

Precizno u metu

Okidanje, rad mehanike, pozicioniranje komora doboša u odnosu na cev, nišanski sistem i ukupne tolerancije delova, kod ova dva revolvera su ideal kojem se teško može približiti. Ali italijanski perkusioni revolveri na našem testu, u tom smislu, nisu bitno zaostajali. To ćemo ilustrovati sledećim primerom: napunili smo sve komore doboša propisanom količinom crnog baruta i sferičnim projektilima kalibra .44, pa radi sprečavanja „lančane vatre“ prednju stranu otvora na komorama zatvorili podmazom na bazi pčelinjeg voska i goveđeg loja. Pistoni na zadnjem delu doboša su popunjeni kapislama i uz poštovanje bezbedonosnih procedura – šest strelaca je u stojećem stavu ispalilo po jedan hitac ka meti udaljenoj tridesetak koraka. Svi pogoci su bili plasirani u grupu ne veću od 10 cm! Svaki iole verziraniji strelac zna koliko je teško da više korisnika jednog oružja u nizu uspe da usaglasi svoj vidni senzibilitet s nišanskom tačkom, a pogoci su bili još bolji kada je svako od nas dobio priliku da ispali po pet punjenja ka meti. Bez želje da omalovažavamo savremenu produkciju kratkocevnog oružja, takve rezultate u istim uslovima nismo uspeli da ostvarimo koristeći najpopularnije pištolje današnjice Glock 17 i 19, što dovoljno govori samo za sebe.
Zamašna masa, ali ne na račun balansa zamaranjem korisnika dok nišani, doprinosi zanemarivom trzaju i već posle nekoliko hitaca potpuno ste „ukrotili“ ove lepotane. S obzirom na sasvim prihvatljivu cenu, očekujemo da se ubrzo znatno poveća broj ovdašnjih korisnika cap and ball revolvera. Ovo je oružje za prave zaljubljenike, kojim se ne vrše krivična dela bilo kog pojavnog oblika, ali u ovom momentu postoji jedna limitirajuća okolnost.

Zasad na dobrom putu

Na našem testu-prezentaciji bilo je takmičara s iskustvom u više disciplina, test-strelaca domaće oružarske industrije, visokih rukovodilaca takvih preduzeća, uvoznika i trgovaca vatrenim oružjem, stručnih oružara, policijskih službenika koji se bave poslovima oružja, funkcionera lovačkih udruženja. Svi odreda dele stav kako se što je pre moguće mora osmisliti način da se „ozvaniče“ upravo lokacije poput one koju smo koristili. Većina nekadašnjih strelišta na otvorenom su nedostupna ili potpuno zapuštena, ovaj tip oružja jednostavno nije primeren (retkim) zatvorenim streljanama, a interesovanje svakako postoji.

Posle pozitivnog pomaka u smislu novog pravnog okvira i otvaranja mogućnosti pojednostavljene nabavke perkusionog oružja, nužno je da se napravi sledeći korak i omogući korišćenje na adekvatnim strelištima. To, uz dostupnu širu paletu komponenata i pratećeg pribora, jednostavno mora rezultirati dizanjem nivoa ovdašnje oružarske kulture. Zasad smo na dobrom putu.

Slaba informisanost

Prema članu 4. ZOOM, oružje na crni barut svrstava se u kategoriju C, kao moderna kopija starog oružja koje ne koristi metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem, odnosno mogu ga nabavljati i držati punoletne osobe uz prijavu nadležnom organu. Osim još uvek malobrojnih entuzijasta, na našem prostoru se, generalno, ne zna mnogo o svojstvima i mogućnostima oružja koje ne koristi sjedinjeni metak.

Tekst i slike: Milan MILANOVIĆ