Mere bezbednosti pri rukovanju oružjem

Kako više od dve decenije u kontnuitetu, jedini negujemo i podižemo kulturu oružja na našim prostorima, odlučili smo da posle nekoliko nesrećnih slučajeva, ponovo otvorimo temu o bezbednom rukovanju oružjem. Nesreće koje su se dogodile, a koje su prouzrokovali iskusni lovci, vojnici, policajci, vlasnici oružja, na otrežnjujući način nam saopštavaju da se o bezbednom rukovanju oružjem mora svakodnevno pisati, razgovarati, edukovati…

To je oblast u kojoj nema sveznajućih i nepogreševih. Postoje samo oni koji strogo poštuju propisanu proceduru, odgovorni, oprezni, nikad preterano samouvereni, kao i oni čije je ponašanje u suprotnosti sa ovim stavovima.

Prst nikad na obaraču

Pre konkretnih bezbednosnih procedura u pojedinim oružarskim situacijama, pomenućemo nekoliko fundametalnih postulata koje se apsolutno moraju poštovati i stalno imati na umu za nekoga ko dolazi u kontakt sa oružjem. Na hiljade svetskih oružarskih priručnika za bezbedno rukovanje, počinju sa napomenom koja glasi: svako oružje s kojima dođeš u dodir, tretiraj kao da je napunjeno, otkočeno i spremno za pucanje. Kad to usvojimo i svako oružje posmatramo kao opasan predmet koji trenutno može da izazove nesreću, tada mu prilazimo poštujući sledeća pravila: cev okrenuti isključivo u bezbednom pravcu i nikada ne stavljati prst na obarač. Šta smo imali do sada? Oružje pred nama tretiramo kao napunjeno i otkočeno, cev smo okrenuli u bezbednom pravcu i prst nije na obaraču. Već smo u sebi upalili sve alarmne sisteme i dalje sa maksimalnom pažnjom idemo na naredne korake. Oni bi se odnosili da u bezbednoj sredini, gde nema drugih osoba, proveravamo napunjenost oružja (cevi, okvira, magacina) i dovodimo oružje u bezopasno stanje. Ovih nekoliko jednostavnih usvojenih radnji su osnov za dalju nadogradnju u bezbednom rukovanju oružjem.

Kako se oružjem puca u neku metu, cilj ili lovnu divljač, to samim tim povlači niz bezbednosnih zakona, koje dalje moramo da primenjujemo. Proverom cevi, gledajući sa strane ležišta metka izbegavamo nesreću usled zaostalih predmeta u cevi. To mogu da budu krpice ili četkice zaostale od čišćnja oržja ii sneg, blato nečistoća nastala usled pada, nemara, atmosferskih i drugih uslova. Punjenje oružja mora uvek da bude na za to dozvoljenom mestu, sa cevi okrenutom u bezbednom pravcu i sa propisanom sigurnom municijom. Punjenje oružja na strelištu i lovištu dozvoljava rukovaoc gađanja ili lovovođa. Posle punjenja, u zavisnosti od konstrukcije, oružje se obezbeđuje kočnicom. Ali ne pouzdajte se mnogo u kočnicu!

Prvo, ona neće anulirati i otkloniti našu eventualnu grešku, a drugo – kočnice vrlo retko osiguravaju sve sklopove oružja, koji učestvuju u opaljenju metka. Kod sačmarica kočnica najčešće obezbeđuje obarač, dok je sve ostalo slobodno i puška usled pada može da opali. Znači, kočnicu koristimo, ali se u nju preterano ne pouzdajemo. Ovo naročito važi u lovu, pri kretanju ili za vreme lovačkog doručka. Ukočiti pušku i nasloniti je na drvo tokom lovačkog doručka je ravno izazivanju nesreće… Odvezan pas obori pušku i zlo je na pomolu. Puška se u toj situaciji isprazni i prelomi, da se vidi da je bezopasna. A lovni psi, zavežu dalje od lovaca i oružja. Na strelištu je važno svim prisutnima pokazati da je vaša puška bezopasna. To znači da je zatvarač u zadnjem položaju, u ležište metka se stavlja marker – zastavica jarkih boja, da se vidi da nema metka u cevi. U lovu se ubrzica koristi samo na čeki pre pucanja, nikako u pogonu. Bilo kakvo pucanje podrazumeva da srelcu kroz glavu, pre povlačena obarača, prođe misao, šta se nalazi iza mete – cilja.

IPSC kao uzor strogih pravila

Nikada ne posmatramo samo cilj ili metu, već i šta se nalazi iza. U lovu mora da se vodi računa da se ne puca na šum ili pokret, već na jasno definisanu lovnu divljač, vodeći računa o rikošetu i o eventualnom promašaju i zoni gde sve metak ili sačma mogu da odu. Kosi hitac iz karabina, pištolja ili revolvera u padu, može da izazove tragediju i to mora da se ima na umu! I horizontalni hitac po zaleđenom ili kamenitom terenu, u uslovima kada projektil ili sačma rikošetiraju, mogu da dovedu do nesreće. Svaki vlasnik oružja mora da vodi računa o samom opaljenju metka, jačini pucnja i trzaju oružja. Ukoliko se bilo šta od ovoga dogodi neuobičajenog intenziteta: pucnja, trzaja, odmah prekinite gađanje, sačekajte tridesetak sekundi i onda proverite sve, čauru, ležište metka, celu unutrašnju trasu cevi. Isto važi i za hod pod snažnim granama šume, posle slučajnog pada lovca ili pada oružja na tlo. Uvek proveravamo cev i eventualna strana tela u njoj.

Prskanje čaure ili kapisle su pojave koje se relativno često dešavaju. Zato valja uvek pucati opremljen zaštitnim naočarima. Sluh čuvamo redovnom upotrebom antifona, naročito u zatvorenim streljanama. U grupnim lovovima i u uslovima većeg broja naoružanih osoba na strelištu, često smo svedoci neodgovornog ponašanja pojedinaca. Fatalnim ishodom može da se završi popustljiv stav i izbegavanje reagovanja na svaku pojavu narušavanja bezbednosti. Tu ne smemo da budemo popustljivi, već moramo energično da reagujemo i na najmanju neopreznost pri rukovanju oružjem. Bolje je da se na vas tokom lovačkog i streljačkog veka naljute desetine neodgovornih, nego da budete odgovorni za izgubljen ljudski život! Tu moramo da budemo dosledni.
Ispravnost nepokolebljive strogosti kad je bezebednost u pitanju se dokazuje ponašanjem i suđenjem na IPSC takmičenjima. U ovom sportu sudije nemilosrdno dosuđuju DQ (trenutno isključenje takmičara sa meča), za najmanje narušavanje bezbednosti. Zato je praktično streljaštvo jedan od najbezbednijih sportova, a na svakom meču se ispuca na desetine hiljada metaka.

Nema opravdanja za greške

Završetak lova i takmičenja su momenti kada moramo savesno i odgovorno da ispraznimo oružje, proverimo njegovu sigurnosnu obezbeđenost opaljenjem na prazno (pufer patrone). Takvo sigurno oružje smeštamo u futrole i kofere, opremljene bravicama ili na neki drugi način osiguramo od dohvata dece ili drugih lica. Ne postoji opravdanje za unošenje punog oružja u kola, javni prevoz, kuću, stan… Lovac koji kući donese punu pušku mora smesta da promeni sport i pređe na neki drugi bezopasniji vid razonode. Svako neodgovorno ponašanje nas kao pojedinca, uz prisustvo oružja se višestruko odražava na opštu opasnost. Nipošto ne konzumirati alkohol, opijate ili lekove, kada ste u dodiru sa oružjem. Nazdravljanje iz flaše pred odlazak u lov, nikako ne sme da bude deo naših navika!

Mere sigurnosti za lov primenjujemo od trenutka pripreme za lov, tokom transporta do lovišta, u samom lovu, posle lova i nošenja natrag do kuće i na kraju, za vreme čišćenja i odlaganja. Ni jedan od ovih segmenata ne smemo da posmatramo sa nipodaštavanjem. U samom lovu moramo da budemo disciplinovani i da slušamo lovnika – lovovođu. Ne smemo da menjamo mesta, da istrčavamo ili zaostajemo, pucamo ka pogonu ili u krug posle komande za zatvaranje „potkovice“. Uvek osmatramo teren kako bismo u svakom trenutku bili svesni gde možemo da bezbedno pucamo.

Službena lica, vojnici, policajci, lovočuvari, radnici obezbeđenja, imaju svoje stroge bezbednosne procedure. Ne smeju ih nikada zaboravljati. Svaki nemar može da se završi nesrećnim slučajem. Ovo je tema koja ima posebnu važnost i o kojoj bi moglo da se govori u nedogled. I opet bi ostala neobrađena neka opasna situacija… Zato naša poruka za kraj ovog teksta bila bi sa osnovnim i najvažnijim upozorenjima:
– svako oružje smatraj napunjenim i spremnim za pucanje
– nikad ne okreći oružje u nekoga ili u deo svog tela
– prst na obarač stavljaj samo kada želiš da pucaš
– pre pucanja razmisli šta se nalazi iza mete

Vlada MITROVIĆ
foto: arhiva „Kalibra“