Nadogradnja klasike

U pogonima američke kompanije „Masterpiece Arms“ koncipirali su svojevrsnu šasiju tj. strukturni element koji objedinuje sve sklopove, tako da prihvataju ocevljeni mehanizam (cev, sanduk i zatvarač) Remingtona 700 ili njegovih klonova…

U svetu su već neko vreme „u trendu“ streljačka nadmetanja koja osim pogađanja zadate mete traže od učesnika dodatna znanja i veštine. Nekada je biatlon predstavljao ultimativni test streljačkih sposobnosti i veštine kretanja skijama po snegu. Moderne armije imaju znatno viši nivo zahteva za svoje elitne strelce. Brojna snajperska takmičenja uvode sopstvena pravila. Sada se od takmičara traži i odlična orijentacija, kamuflaža, rad u otežanim meteo-uslovima i noću, dobra tehnička priprema i osmišljavanje taktike u zavisnosti od vrste zadatka.

Objedinjavanje sklopova

U najzahtevnija se ubraja Godišnje međunarodno snajpersko takmičenje komande za specijalne operacije US Army (Annual United States Army Special Operations Command International Sniper Competition). Iako nastupa preko 40 timova iz desetak država, informacija je relativno malo, jer pravo učešća na petodnevnom takmičenju imaju samo pripadnici specijalnih jedinica. Ove godine, od 18. do 22. marta održano je deveto takmičenje na poligonima „Školskog centra za specijalno ratovanje John F. Kennedy“ u Fort Braggu u Severnoj Karolini. Pobedio je „A“ tim Prve grupe specijalnih snaga 1 SFG (A), poznati kao „zelene beretke“. Zanimljivost je da stariji narednik David i narednik prve klase Cuong (puna imena nisu objavljena) nisu koristili formacijsko oružje, već nadograđenu platformu Masterpiece Arms koja je i tema našeg teksta.

Na malom štandu u Nirnbergu, tokom specijalizovanog sajma „Enforce Tac“ austrijski zastupnik MPA je izložio samo jedan komad oružja – repetirku MPA 308BA. Privatna kompanija sa sedištem u Džordžiji već duže vreme se bavi proizvodnjom različitog oružja. Okosnicu predstavljaju poluautomatske konstrukcije kalibra 5,7×28 mm i usavršeni MAC-10 u kalibru 9 mm Para, ali su pažnju privukli sportskim repetirkama u novim kalibrima, kao što je 6,5 mm Creedmore ili .224 Valkyrie. Osnova za celu gamu je MPA 308BA i taj model je korišćen na pomenutom takmičenju.

Repetirke Masterpiece Arms su projektovane da budu kompatibilne sa sistemom Remington Mod. 700, koji u osnovi predstavlja delimično modifikovani Mauser 98. Znači, reč je obrtno-čepnom mehanizmu sa dva braveća brega, prisutnom u celu svetu duže od veka. Remington je odabran zbog obilja mogućnosti za nadogradnju, a postoji veliki broj proizvođača izuzetno kvalitetnih komponenata rađenih da odgovaraju Remingtonu 700. Decenije ovakve prakse u SAD dovele su do toga da ne postoji ozbiljan proizvođač cevi, kundaka, montaže za optiku, okvira za municiju ili okidača koji u svom programu nema ove elemente za Remington 700. Zato su u pogonima „Masterpiece Arms“ koncipirali svojevrsnu šasiju tj. strukturni element koji objedinuje ostale sklopove, tako da prihvataju akciju (sanduk i zatvarač) Remingtona 700 ili njegovih klonova.

Rukohvat u fokusu

Materijal za izradu je otkivak aluminijumske legure sa oznakom 6061, a obrada se vrši na CNC mašinama. Masa je prihvatljivo mala, za akciju srednje dužine iznosi 2.300 grama a preciznost izrade je izuzetna. Svaki komad se kontroliše i zaštićuje elektrohemijskim postupkom (eloksiranje), bez obzira da li će kasnije biti ofarban po želji korisnika. Osnovne boje su naravno crna, peščana i maslinasta, ali je spektar raspoloživih finiša ogroman. U poslednje vreme popularna su gunmetal nijansa sive i bronzana boja. Ova šasija ima samo okvirne konture buduće precizne puške. U nju se umeće ocevljeni mehanizam, dodaje se odvojiv kutijasti okvir od metala ili polimera – po izboru, cev se oprema efikasnom šestokomornom gasnom kočnicom, po potrebi se postavljaju komadi Picatinny montažnih šina na željena mesta, a kundaku se dodaje meki oslonac za rame, obrazina, mehanizam za podešavanje i sklopiva treća nožica.

Mehanizam za podešavanje kundaka je vrlo praktičan i lak za upotrebu, sve radnje je moguće obaviti jednom rukom, praktično ne skidajućI pogled sa mete. Malo nas je začudilo to što kundak nije moguće preklopiti, čime bi se smanjila dužina oružja pri transportu, ali proizvođač smatra da ta osibina nije naročito bitna.

Umesto mehanizma za sklapanje, svaka MPA repetirka dobila je jedan vrlo koristan detalj. U prednjem delu kundaka, neposredno iza zatvarača, tj. ispod mesta gde se obično nalazi okular optičkog nišana, u alumijumsko ležište postavljena je cevčica ispunjena fluorescentnom tečnošću koja služi kao indikator poprečnog nagiba. Na daljinama većim od 300 metara primećuje se promena tačke pogotka uslovljena bočnim naginjanjem puške, pa je letimičan pogled na ovu vaser vagu (libelu) dobar način da se koriguje stav i obezbedi pogodak.

Ali, najupečatljiviji detalj na pušci bio je rukohvat. Uobičajeno, na MPA šasiju se montira rukohvat sa jurišne puške M-16/M-4. Po mišljenju većine korisnika (barem vojske i policije) to je veoma dobro rešenje, tim pre, što su se takvom ergonomijom i ranije sretali tokom obuke. Ali, kada je o vrhunskum sportskim rezultatima reč, stručnjaci tvrde da stvari stoje drugačije. Ljudska šaka je složen i osetljiv sklop od desetina sitnih koščica, puno zglobova i tetiva koje pokreću mišići podlaktice. Za bilo kakav precizan, osetljiv pokret poput pomeranja dela kažiprsta za par milimetara potrebna je puna koncentracija, jer se naše šake instiktivno grče tj. savijaju se svi prsti istovremeno. Zbog toga se strelicma dugotrajnim treningom u svest usađuje „prekidač“, kojim se pri okidanju angažuje samo prva falanga tj. vrh kažiprsta. Ipak ni to nije apsolutno pouzdano, naročito u stresnim okolnostima ili pri većem zamoru. Zbog toga se traži način da se ovaj pokret olakša i izoluje. Jedno od rešenja je promena hvata ruke koja je na okidaču.

Detalj koji je doneo pobedu?

Kod MPA repetirke moguće je dobiti posebno profilisanu, vertikalnu ručicu sa osloncem za desni palac (za sada se radi samo za desnoruke strelce). Na taj način, rukohvat obuhvataju samo tri prsta, znatno labavije nego inače, kažiprst je na okidaču a palace ne obuhvata rukohvat već je opušteno oslonjem u osi sa kostima podlaktice. Probna gađanja obavljna sa ovakvim rukohvatom pokazala su da se dobijaju manje grupe, a da je preciznost povećana naročito kod dužih serija gađanja. Ništa senzacionalno novo, ovo se kod sportskog oružja odavno primenjuje, ali je na taktičkim puškama bila retkost. Barem do sada. Da li je baš ovaj detalj zaslužan za visok plasman pobednika, ne možemo znati ali je svakako dobar reklamni adut.
Ostalo, kada je reč o ovom oružju, uglavnom je već viđeno i ranije. Spiralno ižlebljeno telo zatvarača pomaže izbacivanje nečistoća i sprečava refleksiju sa uglačane površine. Okidači Timney ili Jewel nude jedno ili dva kolena, podešavanje sile, tačke okidanja i dužine hoda, a nekoliko vrsta montaže dopušta izbor bilo kojih nožica na tržištu. Sa gornje strane može da se postavi Picatinny šina sa nagibom do 20 MOA, što delimično kompenzuje hod končanice na ekstremnim udaljenostima. Težina puške sa cevi srednjeg profila duge 610 mm iznosi 5,6 kg bez montaže, optike, nožica i okvira za municiju. Nije previše ali daleko od toga da je lagana.

Cena je 3.150 dolara za verziju sa „streljačkim“ rukohvatom, Kellby Atlas Tactical akcijom i Spencer meč cevi. Takođe, u nekom proseku za semi-custom oružje ovog tipa. Ipak, ako su tvrdnje proizvođača tačne, da se grupe od pet pogodaka kreću od 0,28 do 0,5 MOA u zavisnosti od municije – onda vredi svaku paru! Posle ove pobede sigurno će biti prisutnija i kod takmičara civila, pa ćemo imati više informacija.

Tekst i slike: Dragan ŠAPONJIĆ