Najbolje kućno oružje
Već petnaestak godina, u Evropi je prisutan pad popularnosti malogabaritnih pištolja – tzv. džepnog oružja. Brojne fabrike koje su svoj proizvodni program bazirale upravo na ovakvim rešenjima, doživele su finansijski kolaps i zatvorile pogone. Interesovanje na tržištu je potpuno promenjeno, pištolji punog formata veoma su traženi i lako nalaze kupce.
Već petnaestak godina, u Evropi je prisutan pad popularnosti malogabaritnih pištolja – tzv. džepnog oružja. Brojne fabrike koje su svoj proizvodni program bazirale upravo na ovakvim rešenjima, doživele su finansijski kolaps i zatvorile pogone. Interesovanje na tržištu je potpuno promenjeno, pištolji punog formata veoma su traženi i lako nalaze kupce.
Razlozi za takvu pojavu su višestruki. Najpre, izvorna američka koncepcija „dovoljne zaustavne moći“ i stav da je i metak 9×19 mm preslab, odrazili su se i na civilno tržište. Da pojasnimo: pripadnici bezbednosnih službi i vojske su iz konkretnih primera, tokom sukoba i korištenja kratkog vatrenog oružja, po ko zna koji put konstatovali da je za trenutno neutralisanje opasnosti najpodesnije izuzetno teško i sporo zrno. To su činjenice iz tzv. „kombat“ upotrebe oružja i nije čudno što američka vojska najnovijim konkursom vraća na veliku scenu stari službeni kalibar .45ACP. Sve to ima smisla i kada su u pitanju specijalizovani policijski timovi i službe, koji se susreću sa nadošlim terorizmom ili ekstremnim razbojničkim grupama. Kao posledica tog opšteprihvaćenog vojno-policijskog iskustva, došlo je i do pooštravanja propisa u smislu ograničenja za nabavljanje i nošenje oružja širom Starog kontinenta. Sve je manje zemalja u kojoj civili mogu da nose samoodbrambene pištolje i revolvere, a takvi propisi su već desetak godina na snazi i kod nas.
Kritične situacije
Kao rezultat toga, primetno je da građani prilikom nabavke novih primeraka kratkocevnog vatrenog oružja, po pravilu, traže gabaritnije modele i u što jačem kalibru. Mali džepni pištolji slobodnog zatvarača u kalibrima 7,65 mm, 9 mm, 6,35 mm i .22LR postali su „non grate“ i o njima se sve više govori sa omalovažavanjem. Međutim, kada posmatramo kategoriju običnih građana i njihovu potrebu za samoodbranom, zaista nema opravdanja za nabavljanje pravih „ručnih topova“. Ima li logike držati u kući pištolj velikog kalibra i povećanog kapaciteta, pa još za njega dati ogromnu svotu novca? Naglašavamo da se u našim uslovima, srećom, još uvek prilično retko dešavaju napadi na živote i imovinu, koji iziskuju upotrebu vatrenog oružja u smislu odbrane i odvraćanja i da su u tim izuzetnim kritičnim situacijama, ponajmanje važne karakteristike oružja koje se koristi.
Posle ovog uvoda, možda ćemo na najbolji način opisati zašto su džepni pištolji još uvek pravi izbor za „home defense“, sledećom anegdotom: Nedavno su dvojica mladića odlučila da nabave pištolje. U prodavnici su pazarili moderne DA pištolje velikog kapaciteta i kalibra, povodeći se, uglavnom, tuđim iskustvima i komentarima o funkcionalnim karakteristikama i zaustavnoj moći. Odmah posle kupovine, otišli su na strelište, da oprobaju nove „ljubimce“. Prilično nevični upotrebi ručnog oružja, grupisali su pogotke po celoj meti, nikako ne uspevajući da naprave grupu. Tome je kumovala i prilična daljina od 25 m do cilja, ali i veličina oružja i snaga metka. Posle toga, sedeli su u obližnjoj kafani, da proslave kupovinu i analiziraju pogotke. Videvši šta rade, prišao im je iskusni strelac i upitao: – Odlične grupe pogodaka! Koje ste sačmarice koristili? Zato su mali pištolji u kalibrima koji ne iziskuju bravljenje zatvarača i dalje izvanredan izbor, za one kojima život nije često u opasnosti i ne zavise od broja i jačine metaka.
Želeći da pomognemo čitaocima, izvršili smo test 12 pištolja manjih gabarita u četiri kalibra – .22LR, 7,65 mm, 9 mm (k) i 9 mm Makarov. Reč je o poznatim pištoljima, koji su prisutni i kod nas, a nisu previše skupi. Dakle, u testu su oprobani: Walther PP kalibra 9×17 mm, Walther PPK 7,65 mm, Manurhin (kopija PPK) 7,65 mm, Walther TPH .22LR, Walther P-22 .22LR, FEG 63 7,65 mm, FEG R61 9×18 mm Makarov, Makarov 9×18 mm Makarov, Zastava mod. 70 7,65 mm, Beretta mod. 84 kalibra 9 mm (k), Beretta mod 90 Armi Roma 7,65 mm, H&K P4 u kalibrima 7,65 mm, 9 mmk, 6,35 mm i .22LR. Sem ovih, u obzir bi trebalo uzeti i prilično česta oružja poput Bereta 70 i 34, češkog Vzor 50 i 70, Browning 10, Bernardelli 70 i niz drugih malih pištolja. S obzirom da su njihove karakteristike poznate ili srodne oprobanim modelima – smatramo da je test validan.
Kvalitet i sistem okidanja
Najpre smo posmatrali reakcije više prisutnih učesnika testa, na opšti izgled oružja. Mlađi su se opredeljivali zai ultramoderno dizajnirani Walther P-22 od polimera, sa DAO okidanjem i „svemirskim izgledom“, dok su iskusniji prioritet davali starijoj konstrukciji ove firme – originalu i klonovima sistema PP/PPK. Posle prvih serija ispaljenih metaka i mlađi deo se priklonio tom stavu, jer kvalitet materijala i sistem okidanja ove neprolazne naprave, nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.
Naravno, najrafiniranije oružje su upravo modeli PP i PPK nastali u fabrici „Walther“, čak i iz ratne produkcije, ali ne treba bežati ni od direktnih kopija poput mađarskog FEG ili češkog Vzor 50. Sve su to izuzetno jednostavna, zbog fiksne cevi precizna i krajnje pouzdana oružja. Zanimljivo je da su upravo ovim pištoljima, prilikom gađanja na daljinama od 10 i 15 m ostvarene odlične grupe pogodaka, bolje nego iz većine modela pune veličine i snažnog primenjenog metka.
Upravo kod korišćene municije, već decenijama je prisutan, najblaže rečeno pogrešan stav, kako i za potrebe odbrane života i imovine, nijedan kalibar manji od 9 mm Para nije adekvatan. Svetske statistike upotrebe vatrenog oružja govore potpuno suprotno, a kod nas je situacija još drastičnija – metak 7,65 mm je apsolutni „crni“ rekorder. Dakle, nema bezopasne municije, a niko iole upućen, ne potcenjuje ni najslabije kalibre. Naprotiv: s druge strane Atlantskog okeana strelci su u prilici da pucaju mnogo i često, pa su sasvim drugačije definisali svojstva „kućnog“ oružja od Evropljana. Uvidevši da manjim pištoljima „blowback“ sistema i slabijim kalibrima ostvaruju odlične streljačke rezultate, sve više Amerikanaca kupuje džepne pištolje u slabijem kalibru, prvenstveno bivša istočnoevropska službena oružja, koja su tamo jeftina i svima dostupna.
Jednostavni i dugotrajni
Pištolj Makarov je tamo već deceniju i po pravi hit, na testu se nametnuo kao apsolutni favorit (uz Walther PP) i prava je šteta što kod nas nije zastupljeniji. Ako ste u prilici da ga nabavite – nemojte mnogo da razmišljate. To je izvanredan „kućni“ pištolj, kao i sve varijante sistema PP/PPK. Takođe, svi Beretta pištolji slobodnog zatvarača, biće sasvim dovoljni za one koji pištolj nabavljaju samo za „daleko bilo“ situacije – lagani, jednostavni i dugotrajni. Ni ostali pištolji koje smo oprobali nisu odbačeni kao neadekvatni, poslužiće namenii i trajaće dugo – ali ukazujemo na najbolji mogući izbor. Polovni, odlično očuvani primerci ovog oružja kod nas se prodaju u bescenje već nekoliko godina, pa su i u finansijskom smislu odlično rešenje.
Iako se smatraju samo oružjem za „plinking“ i pištolji u kalibru .22LR su dobro rešenje, ali je nabavka municije kod nas prilično otežana. Čak i najveći svetski autoriteti preporučuju da prvi pištolj ili revolver neiskusnih korisnika bude baš MK oružje, a da se na jače kalibre prelazi tek kada se dostigne visok nivo rukovanja manjim oružjem.
Ukazaćemo na još jedan detalj oko koga se već dugo „lome koplja“ – stavovi pri gađanju i način držanja oružja. Često posmatramo kako instruktori i iskusniji strelci pokazuju novajlijama da pri gađanju pištoljem obavezno zauzmu dvoručni stojeći stav, koji je opšteprihvaćen u borbenim situacijama i IPSC takmičenjima. Međutim, iskustva sa terena govore da se pištolj i revolver u najvećem broju slučajeva upotrebe jednom rukom, a malo ko od nas (hteli to da priznamo ili ne), ima snažnu šaku i koncentraciju da u stresnim situacijama drži u ruci oružje teško preko 1 kg i njime nešto i pogodi.
S ovim malim pištoljima je sasvim druga priča. Kada se „srodite“ sa svojim oružjem i tokom vežbanja ispalite veću količinu metaka, stiče se osećaj pouzdanosti i vere u njega. Za držanje u kući i situacije koje svako razuman želi da se nikada ne dogode – najbolji izbor.
Na kraju, generalni stav pri odabiru oružja za ličnu odbranu ilustrovaćemo još jednom anegdotom. Pre mnogo godina, legendarni pripadnik američke Granične straže Bil Džordan (jedan od najvećih autoriteta za borbeno oružje u SAD), pre početka smene svratio je u bar kraj autoputa. Seo je za šank, a konobarica je primetila S&W revolver o njegovom opasaču i upitala ga, da li očekuje nevolje kada ide tako naoružan u kafanu. Džordan je odgovorio: – Ne, revolver nosim jer moram i lepo mi stoji. Da očekujem nevolje, poneo bih pušku…“.
Tekst i snimci: Milan MILANOVIĆ
