Pardini serija GT u Nirnbergu

Na sajmu IWA detaljno smo razgledali sve izložene modele na štandu italijanskog proizvođača, a fokus nam je bio na njihovoj liniji velikokalibarskih pištolja. Streljaštvo je veoma razvijena sportska grana sa mnoštvom različitih kategorija i disciplina, uz širok spektar zahteva za strelca i oružje. Ipak, nepodeljeno mišljenje je da Olimpijada predstavlja sam vrh streljačkog umeća. Izbor oružja za najzahtevnije takmičenje podrazumeva vrhunac onoga što aktuelna tehnologija može da ponudi.

GT-9 iz američke proizvodnje
GT-9 iz američke proizvodnje

Izbor vazdušne ili malokalibarske puške, vazdušni pištolji, sačmarice… uvek su poligon za nadmetanje čuvenih proizvođača. Ali u jednoj disciplini konkurencija praktično ne postoji. Za brzu paljbu malokalibarskim pištoljem svi olimpijski strelci koriste isključivo modele samo jednog proizvođača – „Pardini“! Sem toga, tu je i vazdušno oružje, pištolji slobodnog izbora. Italijanska kompanija se već dugo drži na vrhu i, kako stvari stoje, tako će biti barem još neko vreme.

Sam napravio pištolj

Kompaniju je 1976. osnovao Giampiero Pardini, precizni strelac i entuzijasta koji u to vreme nije mogao da pronađe pištolj koji bi zadovoljio njegove potrebe, te je odlučio da ga sam napravi. Za samo nekoliko godina “Pardini Armi” je postalo poznato ime u svetu sportskog oružja. Presudnu ulogu za uspeh u društvu proizvođača za elitne strelce imalo je lično streljačko iskustvo Giampiera kao i njegovo, skoro pa intuitivno, razumevanje biomehanike koje je pretočio u izvanredna ergonomska rešenja na svom oružju. To je i razlog što njegove konstrukcije koristi preko 95% olimpijskih strelaca u vrlo zahtevnoj disciplini brze paljbe.

Besprekorna obrada unatrašnjosti i uvodne rampe
Besprekorna obrada unatrašnjosti i uvodne rampe

Tokom sajma IWA u Nirnbergu nismo propustili priliku da posetimo njihov štand i detaljno razgledamo izložene modele. Naravno, najviše pažnje posetilaca privlače pištolji kojima se već decenijama uzimaju olimpijske medalje. Ali, šta bih ja mogao da kažem o tome? To je kao da vam kamiondžija priča o svom iskustvu sa Formulom 1. Međutim, „Pardini“ osim olimpijskog programa ima i liniju velikokalibarskih pištolja, a to su sprave sa kojima sam mnogo familirajniji. Upravo njih želim da vam predstavim…
Velikokalibarski pištolji

Reč je o modelima GT-9 i GT-45. Pogađate, brojčana oznaka odnosi se na kalibar, a postoji i verzija GT-40, no zbog manjeg interesovanja nije bila čak ni izložena. Ovi poluautomatski pištolji nude se sa cevima dužine 127 ili 152,5 mm, a primarno tržište im je SAD, tako da je i deo proizvodnje preseljen preko Atlantika.

Osnovna ideja bila je da se ponude pištolji za IPSC/IDPA discipline kao i samoodbrambeno oružje najvišeg kvaliteta. Serija Pardini GT svakako nije nastala s idejom da bude oružje za skriveno nošenje. Konstrukcija je već klasična za ovu kategoriju, dvoredni okvir kapaciteta 17 metaka u 9 mm (13 u kalibru .45 ACP), bravljenje po SIG maniru (modifikovani Browning ili kako se odskora naziva „geometrijsko bravljenje“), ram gde se navlaka kreće sa unutrašnje strane kao kod Zbrojovke ili SIG P-210″ Već viđena rešenja.

Savršena pozicija u ruci
Savršena pozicija u ruci

Ipak, Pardini GT se iz gomile sličnih pištolja izdvaja siluetom. Pre svega, u oči upada naglašeno iskošen rukohvat pod uglom od čak 116 stepeni i dugačak prepust u zadnjem delu koji štiti šaku od kontakta sa udaračem. Taj prepust, tzv. „dabrov rep“, napravljen je tako da relativno mali udarač kada je u zadnjem položaju praktično nestane u za to predviđenom žlebu. Naravno, ovo nije slučajno niti je stvar estetike.

Poseban udarač

Mali, lagan udarač je dobitak po pitanju kontrole odskoka i trzaja, što je polje na kome „Pardini“ briljira. Ipak takav udarač mora imati veću brzinu i veći ugao pri lučnom kretanju da bi stekao dovoljno energije za sigurno aktiviranje inicijalne kapisle. Okidanje je single ction (SA) sa potpuno podesivom silom, hodom, tačkom okidanja i zaustavljanja (trigger stopper), uz nestvarno kratak reset dostojan olimpijskog zlata. Da bi se izbegao negativan uticaj sigurnosnog mehanizma, kočnica u „Colt“ maniru blokira samo prenosnu polugu što svakako nije najbezbednije rešenje, ali je sasvim primereno za sportsko oružje.

Iako je visina pištolja samo 135 mm, rukohvat je dovoljno dug da i krupne šake mogu da pronađu udoban položaj, Veliki ugao i naglašeno udubljenje u korenu štitnika okidača praktično produžavaju prednju stranu rukohvata, koja je u srednejm delu sitno čekirana. Sa zadnje strane, pomalo neočekivano, ovakva površinska obrada je izostala u korist uskih uzdužnih žlebova. Raspored komandi je uobičajen, obostrano dugme okvira je za moj ukus nešto manjih dimenzija ali to je izmenjiv deo, umesto koga se može postaviti i znatno veća „papučica“. Na dnu rukohvata je levkasto proširenje koje pomaže uvođenju okvira pri brzom prepunjavanju.

Velikokalibarski Pardini
Velikokalibarski Pardini

Bočne stranice rukohvata mogu biti od ručno čekirane orahovine ili ohrapavljenog crnog ploimera – po izboru. Finiš je crn ili nerđajući, a elementi od alu-legure zaštićeni su elektrolitskim procesom. Širina oružja preko komandi je 44 mm, a masa, u zavisnosti od dužine cevi ide od 1090 do 1150 grama. Za relativno malu razliku zaslužni su veliki otvori u prednjem delu navlake kod dužih verzija. Naravno, opet se vodilo računa o rasporedu mase i ponašanju oružja pri brzoj paljbi. Cevi su masivne, sa po šest žlebova, a sistem povratne opruge je jednostavan, sa krutom vođicom pune dužine. Po posebnom zahtevu moguće je dobiti teleskopsku vođicu sa integrisanim amortizerom koja dodatno ublažava trzaj.

GT – top klasa

Prednji nišan ima izmenjivu mušicu sa crvenim optičkim vlaknom relativno malog prečnika i zadnji nišan potpuno podesiv po pravcu i visini. Opciono, umesto zadnjeg nišana moguće je postaviti neki od minijaturnih red-dot. Imao sam prilike da uporedim primerke proizvedene u Italiji i one iz SAD. Koliko se moglo videti, u kvalitetu izrade, finišu i tragovima obrade nema primetne razlike. Pardini GT ima pomalo specifičnu estetiku – sa obe spoljašnje strane su vidljivi zavrtnji kojima su učvršćene komanda kočnice i poluga za rasklapanje ali to se može pripisati svojevrsnom šarmu sportskog oružja. Ovi pištolji predstavljaju top klasu u aktuelnoj ponudi.

Jednostavno rasklapanje i održavanje
Jednostavno rasklapanje i održavanje

S obzirom na to da nije bilo prilike za probu na vatrenoj liniji, mogu samo da vam prenesem utiske o manipulaciji “na suvo”. Repetiranje je proces uporediv sa bilo kojim “Zbrojovkinim” modelom. Ali je okidanje jedinstveno iskustvo i tek nekoliko pištolja iz celokupne svetske produkcije može da se poredi sa Pardini GT serijom. Nišani su za moj ukus pomalo sitni, ali to se svakako lako rešava. Sve komande su lako dostupne i reaguju odlično. Donošenje pištolja u nivo očiju i nišanjenje je brzo, glatko ali…

Primereniji za precizno gađanje

Nesumnjivo je da pri jednoručnom hvatu Pardini GT nema pandan među savremenim pištoljima. Samo Steyr M-9 koristi slično ergonomsko rešenje. Međutim, za dvoručni hvat nisam siguran u kojoj meri donosi prednost. Zapravo, da li uopšte ima neku prednost u odnosu na npr. CZ Shadow ili neki M-2011? Jedini savremeni pištolj sa približnom ergonomijom je ruski Lebedev PL-15 ali to je potpuno drugačija “zverka” projektovana za službeno korišćenje i drugačije okolnosti. Pritom, rukohvat u preseku, iako vrlo udoban, deluje pomalo „kockasto“ pa se negde u pozadini javlja utisak „može to i bolje“. Čini mi se da je ovakva konstrukcija podesnija za precizno gađanje nego za brzu paljbu na više različitih meta.

Detalji podesivog okidanja
Detalji podesivog okidanja

Nije mi namera da po svaku cenu pronađem neku zamerku legendarnoj kompaniji ali je činjenica da uprkos uspehu u dinamičnim streljačkim disciplinama olimpijskog programa, nema ni blizu sličnog uspeha na polju IPSC/IDPA takmičenja. Videćemo da li će budućnost doneti nešto u ovoj oblasti jer serija GT postoji već godinama. Ovi Pardini pištolji najpopularniji su u SAD gde im se cena kreće od 2600 do 3200 dolara, u zavisnosti od verzije. Nisu među najskupljima na tržištu ali jesu u gornjoj cenovnoj kategoriji, kao što i priliči vrhunskom evropskom oružju. Ako ni zbog čega drugog, onda barem zbog “genetike” olimpijskih pobednika.

Tekst i foto: Dragan Šaponjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još