Pištolj SIG Sauer P-320

Već poznat pištolj koji je u ponudi švajcarske kompanije nekoliko godina, ovoga puta smo detaljno razgledali tokom izložbe „Enforce Tac“, a sada prenosimo naša zapažanja. Na prvi pogled – još jedan „Glokizovan“ pištolj sa polimerskim ramom, većim kapacitetom i unutrašnjim udaračem. Kako je onda SIG uspeo tamo gde je Glock omanuo?

Svako oružje ima svoj rok upotrebe, pa i službeni pištolji. Posle svih servisiranja, zamene opruga, delova mehanizma i cevi, dolazi momenat kada su ramovi i navlake toliko istrošeni da prelaze dozvoljene tolerancije, pa se time dovodi u pitanje zahtevani nivo funkcionalnosti oružja. Tada je vreme za zamenu. Kao što je legendarni Colt M-1911 u oružanim snagama SAD polovinom osamdesetih godina zamenila Beretta M-9A1 (vojna oznaka za Model 92F), posle tri decenije korišćenja došlo je vreme za penzionisanje „italijanske dame“.

Zahtev za nabavku novog pištolja inicirala je komanda USAF još 2008, ali se čitav proces otegao godinama uz bezbroj administrativnih zavrzlama. Na početku, to je bio projekat unapređenja postojoće M-9 konstrukcije sa uporednim testiranjem, koje je trebalo da dovede do bolje preciznosti, veće pouzdanosti, lakšeg održavanja i kompatibilnosti sa dodatnom opremom.

Strogi uslovi konkursa

Tri godine kasnije, postalo je jasno da vojsci treba pištolj modernijeg koncepta. Tokom 2011. pokrenut je projekat XM-17 ali je tek sredinom 2014. zvanično počelo testiranje za konkurs MHS (Modular Handgun System). Program je osmišljen kao kompletan sistem ručnog oružja uključujući pištolj, municiju, taktičke futrole, nišane, lampe, pribor za čišćenje i još neke prateće delove. Kao relevantan faktor u proceni, uzeta su iskustva FBI i drugih policijskih organizacija kojima je pištolj primarno oružje, a u terenskom ispitivanju učestvovalo je više od 550 pripadnika oružanih snaga, da bi se tačno definisale primedbe korisnika. Zahtevi za učesnike konkursa su bili veoma strogi. Efikasan domet preko 50 metara, sa verovatnoćom od minimum 90 procenata da se na toj daljini pogodi meta prečnika 10 cm tokom celog eksploatacionog veka oružja.

Interval između zastoja ne manji od 2.000 metaka, između kvarova 10.000 metaka, a životni vek oružja najmanje 35.000 metaka. Kompatibilnost sa širokim spektrom prigušivača, taktičkih svetiljki, mehaničkih, laserskih i refleksnih nišana, komande podesne za levoruke korisnike, mogućnost prilagođavanja veličine rukohvata, dobra kontrola pri brzoj paljbi. Iako nije definisan kalibar (poželjno je da oružje bude multikalibarsko) zahtev za standardni NATO metak 9 mm Para sa FMJ zrnom tipa M882 je probojnost od 35 cm u balističkom želatinu na daljini od 50 metara.
Učesnici tendera bili su „Beretta“ sa novim modelom APX, Češka Zbrojovka P-09, „FN Herstal“ sa FN-509, Glock 17 i 22, Sphinx SDP-9, SIG Sauer P-320, „Smith & Wesson“ zajedno sa „General Dynamics & Tactical System“ i modelom M&P kao i kooperacija STI i „Detonics Defense“ sa modelom STX. Već na početku bilo je jasno da neki od ponuđenih modela ne ispunjavaju uslove konkursa, pre svega modularnost glavnih sklopova, ispitivanje se odužilo na nekoliko godina, pa je krajem marta 2016. general Mark Milley iz komande spec. snaga, posle čitanja dokumenta od 356 stranica o toku testiranja zavapio „J…te se sa MHS programom, dajte mi Glock! Odmah! Ne pravimo nuklearnu podmornicu ili plan za put na Mesec. Ovde pričamo o pištolju i tehnologiji koja postoji decenijama“.

Ubrzo, USSOCOM je usvojio Glock 19 kao zajednički pištolj za specijalce, a regularne snage su čekale ishod konkursa. Konačno, 19. januara 2017. objavljeno je da je odabran SIG Sauer P-320 koji će u definisanom roku biti isporučen oružanim snagama, u količini koja (za sada) iznosi oko 500.000 komada u svim verzijama.
Već poznat pištolj koji je u ponudi švajcarske kompanije nekoliko godina, ovoga puta smo detaljno razgledali tokom izložbe „Enforce Tac“ a sada prenosimo naša zapažanja. Na prvi pogled – još jedan „Glokizovan“ pištolj sa polimerskim ramom, većim kapacitetom i unutrašnjim udaračem. Kako je onda SIG uspeo tamo gde je Glock omanuo?

Nenadmašan u žestokoj konkurenciji

Još 1998. godine SIG je pokrenuo proizvodnju serije pištolja nazvane SIG Pro sa klasičnim DA/SA okidanjem i polimerskim ramom, koja je deceniju kasnije preimenovana u SIG P-2022 i usvojena u policijskim jedinicama Francuske. Paralelno sa njim, od 2007. kupcima se nudi i serija P-250 koja je uvela kardinalnu novost u konstrukciju pištolja, ali je na tržištu prošla prilično nezapaženo, jer je stav kupaca bio da je to jeftinija varijanta već čuvenih P-226/229. Kod P-250 čitav mehanizam za okidanje sa svim komandama i nosećim elementima predstavlja sklop koji se lako prebacuje u jeftin rukohvat različitih formata, izrađen od livenog polimera uz mogućnost kombinovanja raznih dužina navlake i cevi, kalibara i kapaciteta okvira. Načelno, tada je „rođen“ „Sigov“ koncept modularnog pištolja. Američki ogranak kompanije je 2014. (u vreme kada je projekat XM-17 već publikovan) nesumnjivo sa ambicijom učešća na MHS konkursu, predstavio model P-320 koji je i tema našeg teksta.

Ova konstrukciona osobina, uz ostale kvalitete, pokazala se kao ključna prednost nad konkurencijom. Rasklapanje je izuzetno jednostavno, dovoljno je povući navlaku unazad i izvaditi poprečnu čiviju sa polugom. Okidački mehanizam se zapinje pri kretanju unapred, pa su sve opruge relaksirane. Ceo sklop je izrađen od nerđajućeg čelika, uključujući vođice navlake, tako da se lako prebacuje u polimerski rukohvat koji košta samo 44 dolara. Radi se za tri veličine šake sa obimom rukohvata od 140, 145 i 150 mm, u četiri fomata oružja (full size, carry, compact i subcompact) i u crnoj, zelenoj i braon boji. Ukupno, 36 kombinacija plus „taktičke“ verzije sa produženim cevima za prigušivač, trebalo bi da zadovolje sve predviđene potrebe. U ovome niko nije uspeo da ga nadmaši, čak ni čuveni Sphinx sa svojim dvodelnim, modularnim ramom (i prilično visokom cenom što je takođe značajan faktor). Zašto je ovo toliko bitno? Moderne armije sve više se oslanjaju na tehnologiju, pa fizikus vojnika nije presudan. Sada su u jedinicama sve prisutniji muškarci i žene sitnije telesne konstitucije, kojima za komfornu upotrebu pištolja odgovaraju proporcionalno manji rukohvati. Finiširanje u različitim, zagasitim bojama smanjuje uočljivost oružja i posledično izloženost operatora. Pritom, laka transformacija u oružje različitih karakteristika (pa i namene), sigurno povećava efikasnost.

Refleksni nišan ROMEO1

Obostrane komande ustavljača navlake i dugme za izbacivanje okvira koje se premešta sa leve na desnu stranu dopuštaju jednako udobnu upotrebu obe ruke. Pištolj ima meke, zaobljene konture i na silueti se jedino izdvaja nazubljena Picatinny šina u prednjem delu. Mehanički nišani firme „Dawson“ pružaju odličnu sliku, a „siglight“ oznaka podrazumeva tricijumske cevčice za uslove slabe osvetljenosti. Modeli sa oznakom RX dolaze sa minijaturnim refleksnim nišanom ROMEO1 što je rešenje koje se sve češće viđa na ručnom oružju.

Okviri za municiju su različitog kapaciteta, u zavisnosti od verzije i kalibra pištolja, a pravi ih italijanska firma „Mec-Gar“. SIG P-320 nudi se u svim popularnim službenim kalibrima od 9 mm Para, .357 SIG, .40 S&W do .45 ACP. Sistem glavne povratne opruge se razlikuje u zavisnosti od formata oružja. Kod većih modela je klasična, spiralno namotana traka, koju je odavno promovisao „Glock“, dok se u kompaktnim verzijama koristi dvodelni amortizer sa teleskopskim oprugama.
Bez obzira da li je reč o verziji pune veličine ili najmanjim, subcompact modelima, rukohvati na ovim pištoljima su udobno zaobljeni i dobro profilisani. Iako imam krupnije šake svaka veličina mi odgovara, ali je ugao rukohvata primetno vertikalniji (nekih 103 prema 117 stepeni) u odnosu na Glock ili M-1911 i to je moja osnovna zamerka. Tipično za SIG, osa cevi je nešto viša ali izražen „dabrov rep“ u zadnjem delu rukohvata i okidanje bi taj nedostatak trebalo da anuliraju. Iako je okidač kod P-320 sa prednapinjanjem uz silu od oko 3 kg, hod mu je gladak, a povratni put po okidanju veoma kratak što je osnovna odlika SRT okidača (Short Reset Trigger).

Rađanje novog trenda

Ova konstrukcija navodno za 60 procenata skraćuje vreme između dva opaljenja. Nimalo slučajno, Max Michel kapiten SIG streljačkog tima početkom ove godine pstavio je novi Ginisov rekord u brzini pucanja, uspevši da pogodi šest meta prečnika 203 mm na daljini od sedam metara za samo 2,05 sekundi! Koristio je P-320 pune veličine, opremljen refleksnim nišanom SIG ROMEO3 i municiju SIG Sauer Elite Performance. Treba li bolja reklama?

Ubrzo, nakon oružanih snaga, isti pištolj usvojila je američka carina i imigraciona služba, a to je tek početak. Već je u ponudi dorađena, sportska verzija iz serije X-Five sa ergonomskim dodacima za vrhunske takmičare, svi X modeli imaju drugačije obrađenu površinu rukohvata kao i TACOPS sa produženim cevima za montažu prigušivača, a V-Tac ima navlaku od nerđajućeg čelika.

Nesumnjivo je da prisustvujemo rađanju novog trenda gde će SIG P-320 postati predmet želja mnogih širom sveta, kao i uvek kada je reč o oružju koje koriste oružane snage SAD. Za razliku od ranijih tendera za oružje, koja su pratile kontroverze i priče o korupciji, ovoga puta, sumnji u pogledu kvaliteta teško da ima mesta.

Tekst i snimci: Dragan ŠAPONJIĆ