Privilegija iskusnih strelaca

Iako proizvođači deklarativno preuveličavaju pozitivni uticaj bušenja navlaka i cevi pojedinih modela, ne može se generalizovati stav o povećanju ili efikasnosti samog oružja

Sportski strelci, pogotovo u disciplinama koje predstavljaju simulaciju borbenog gađanja, u zavisnosti od kategorije u kojoj se nadmeću, koriste različite pojavne oblike “friziranja” svog oružja. Poznato je da na IPSC takmičenjima jedino u kategoriji production nije dozvoljeno menjati karakteristike izvornog fabričkog oružja, ali doslovno sve ostale divizije, preplavljene su oružjem koje je nastalo u želji da se takmičaru obezbedi makar i najmanja moguća prednost u brzini angažovanja ciljeva.
Osim raznorodnih optoelektronskih nišana, opruga i drugih modifikovanih delova mehanizma, okvira velikog kapaciteta i tegova koji poboljšavaju balans, bili smo više puta u prilici da vidimo kratkocevno oružje sa probušenim cevima i navlakama (ako su u pitanju pištolji) – što je rezultat potrebe da se smanji vertikalni odskok nakon opaljenja hica. U nekoliko prethodnih izdanja naše revije objavljivali smo prikaze portovanih pištolja, koji su pri testiranju bitno manje “odskakivali” pri paljbi, nego kada se koriste standardne verzije. To je konstatovano subjektivnim osećajem strelca, bez upotrebe mernih instrumenata koji bi iskazali tačne vrednosti. Na ovo ukazujemo iz razloga, što proizvođači neretko preteruju deklarišući svoje modifikacije ovog tipa, gde u prospektima ponekad stoji i kako je vertikalni trzaj umanjen za jednu trećinu ili čak i više.

Slučaj za primer
S druge strane, nije mali broj ni onih koji smatraju da se portovanjem cevi ne dobija nikakva konkretna prednost, jer odliv vrelih barutnih gasova remeti nišansku sliku, a više puta je konstatovano i kako je u takvim cevima onemogućeno potpuno sagorevanje barutnog punjenja. Naravno, to neuporedivo više zavisi od same laboracije i tipa primenjenog baruta, ali ne može se negirati da su početne brzine ispaljenog zrna iz portovanih cevi nešto niže, iako to nije u granicama vrednosti da se poremeti uobičajena slika pogodaka na daljinama koje su primerene kratkim cevima.
Ovom prilikom nećemo uzeti u obzir zaključke pojedinih stranih oružarskih autoriteta, posebno ne njihove neozbiljne konstatacije da “bušne cevke” nisu pogodne za dejstvo u automobilu (moguće oštećenje gornje oplate vozila) ili iz džepa odeće. Kratkocevna oružja sa portovanim cevima su namenjena upotrebi u sportskom streljaštvu, ali i rekreativne svrhe ukoliko strelca na bilo koji način ometa vertikalni odskok. U obe namene – oružje se koristi na uređenom strelištu i to od strane verziranog korisnika. Poznat je slučaj američkog hobiste, koji je za svoj pištolj Glock Model 21 u kalibru .45 ACP izradio cev sa otvorima u gornjoj zoni, pa je postavio u standardnu navlaku bez adekvatnih proreza. Posle prvog opaljenja, došlo je do havarije oružja, jer se prednji deo navlake prelomio nadole od dejstva sile komprimovanih barutnih gasova unutar pištolja. Srećom, korisnik nije povređen, ali ovaj primer pokazuje da sa sličnim intervencijama na oružju ne treba improvizovati u “kućnoj radinosti”.

Analiza sličnih ispitivanja
Takođe, još od ranih devedesetih godina prošlog veka na našim prostorima, novootvorene oružarske radionice nudile su različite konstrukcije “kompenzatora” i kompenzatora, koji su bili predviđeni kao korisno unapređenje domaćih modela pištolja. Najčešće su to bili obični beskorisni komadi metala, koji su se mogli montirati u prednjoj zoni navlake pištolja i sem vizuelno nakaradne – nisu imali nikakvu drugu funkciju. Najčešće bez ikakve kontaktne površine sa samom cevi, jedino su povećavali masu pištolja i možda time smanjivali trzaj, ali u promilnim vrednostima. Zastoji su bili neuporedivo očigledniji propratni efekat.
Pre nego što smo pristupili našem testu, analizirali smo slično ispitivanje koje su sproveli severnoamerički proizvođači municije, uporedno koristeći pištolje Glock 17 i 17C, iz kojih je na hrono-testu ispaljivana municija raznih fabrika. Kada je korišćen metak 9×19 Federal Champion, FMJ zrna mase 115 grejna, dobijene su prosečne polazne brzine od oko 1.140 stopa u sekundi iz standardnog pištolja Glock 17, dok je deset ispaljenih metaka iste laboracije iz portovanog modela Glock 17C zabeležilo prosečnu brzinu od 1.106 stopa u sekundi. Slično se dogodilo i sa municijom Winchester iste mase i oblika zrna, gde je iz Modela 17 dobijena srednja vrednost početnih brzina od 1.205 FPS, a iz Modela 17C – 1.146 FPS. Jasno je da u zavisnosti od vrste baruta variraju i početne brzine, ali ovako male razlike jasno ukazuju da bušene cevi ne doprinose bitnom smanjenju polaznih brzina, pa to ne može uticati ni na preciznost i tačnost pogodaka na standardnim udaljenostima od cilja. Dodajmo još i da je municija CCI Blaser s aluminijumskom čaurom i zrnom identične mase i tipa iz pištolja Glock 17 beležila srednju startnu brzinu od 1.153 stopa u sekundi, dok je C varijanta istog pištolja ostvarivala prosek od 1.119 FPS.
Za naš test, na raspolaganju smo imali pištolje Glock 17 i 17C (oznaka C na oružju ovog austrijskog proizvođača ukazuje na portovane modele), zatim kompaktne Model 19 i 19C, te džepni G26, svi u kalibru 9×19. Osim njih, opredelili smo se i za kod nas najprisutnije domaće pištolje serije CZ99-999, od kojih je onaj noviji pod oznakom EZ9 imao bušene navlaku i cev. Opredelili smo se da oružje testiramo koristeći municiju užičkog “Prvog partizana” 9×19 sa zrnima mase 8 grama (124 grejna) i 9,5 grama (147 grejna). Ciljno smo se opredelili za laboraciju manje mase zrna, koja je najčešća u civilnoj i službenoj upotrebi kod nas, te za znatno teže komercijalno zrno koje ima manju početnu brzinu. Bitno je ukazati i na to da su konstruktori austrijskog giganta na svojim C pištoljima primenili bušenje cevi i navlake duguljastim prorezima, koji se nalaze pod uglom u odnosu na uzdužnu osu cevi i usmeravaju bočno i naviše odliv gasova, nastalih sagorevanjem baruta u cevi. S druge strane, kragujevački razvojni tim se opredelio za jednostavnije rešenje u vidu klasičnih okruglih otvora na gornjoj površini navlake i cevi, s tim što su otvori na cevi vrlo malog promera kada se uporede sa pravim “kanalima” na Glocku.

Domaći pištolji na testu
Bez obzira na to, koristeći Glock 19C i PPU municiju mase 8 grama, dobili smo srednju polaznu brzinu od oko 1.150 stopa u sekundi, a interesantno je da je pojedinačna varijacija između hitaca umela da bude i preko 50 FPS. To akcentujemo jer je municija iz iste serije iz pištolja Glock 19 ostvarila prosek početnih brzina od 1.180 FPS, s tim da je razlika najviše i najniže vrednosti među ispaljenim hicima bila 52 stope u sekundi. Dakle, nameće se zaključak da na početne brzine skoro jednako utiču varijacije poput “krimpovanja” zrna u čauri ili naslaga košuljice u cevi, kao i to da li je cev portovana ili ne. Složićete se s nama – potpuno irelevantno na brzine ispaljenog zrna, te preciznost i korisnu daljinu upotrebe oružja. Slično se dogodilo i kada smo u opitnom tunelu koristili domaće pištolje, s tim što je prosečna razlika polazne brzine zrna od 124 grejna iz standardnog CZ99 i “bušenog” EZ9 iznosila samo 26 stopa u sekundi. Dodajmo tu i mali kuriozitet, da je zabeležena pojava da “najbrža” zrna iz neportovane cevi ostvaruju višu vrednost od najsporijih iz portovane na EZ9.
Kada smo se prebacili na komercijalnu, sporiju municiju mase zrna 9,5 g i hrono-uređaj koji izražava vrednosti u evropskim mernim jedinicama, iz pištolja Glock 19 i 19C je dobijano fabrički propisanih 300-310 m/s dok su kragujevački pištolji uspevali da ostvare skoro zanemarivu prednost od nešto preko 315 m/s, potpuno bez obzira da li je u pitanju standardna ili bušena cev. U uslovima smanjene vidljivosti i na samoj granici akustički prihvatljivih propratnih efekata, sproveli smo i test preciznosti na daljinama od 15 metara. Više strelaca je naizmenično koristilo sve dostupne pištolje i obe laboracije municije, a najbolja grupa pogodaka brzom paljbom je ostvarena upravo iz kompaktnog Glocka 19C. Nema negativnih uticaja ni na tačnost pogađanja, zaključićete i vi.
Kako u ovoj oblasti apsolutno ništa ne treba generalizovati, u završnom delu testa smo se opredelili da (koliko je to u našoj moći), utvrdimo koliko portovanje cevi i navlake doprinosi smanjenju vertikalnog odskoka pri gađanju. Svim prisutnim je bilo očigledno da ovi pištolji vidno manje trzaju, ali nismo želeli da se rezultat dobije “na časnu reč”. Iskoristili smo ransom-stegu u opitnom tunelu i fiksirali svaki od oprobanih pištolja silom stezanja koja odgovara prosečnom prihvatu strelčevog dlana. Takođe, iskoristili smo interesantnu napravu koja se koristi u grafičkoj industriji – elektronski kontrolnik pasera pri štampi, koji se pomera pri vibraciji i beleži granične vrednosti. Ova improvizacija je odlično poslužila, iako bi se slični rezultati ostvarili i merenjem pomeranja mikronskog izvora svetlosti na kontrolnom panelu (sredstvo koje se koristi pri serijskoj izradi nameštaja). Kao što je i očekivano, najvidljiviji efekti su zabeleženi upotrebom C varijante pištolja Glock 19, gde je ostvarena prosečna vrednost od 21,5 mm pomeranja pasera, postavljenog na prednju gornju zonu navlake. Poređenja radi, standardni Glock 19 je pomerao paser u proseku oko 36 mm. Nešto manje varijacije su ostvarene kada smo koristili obe varijante Modela 17, a možda bude zanimljivo navesti da su vertikalni odskoci portovane devetnaestice i standardne sedamnaestice numerički identične. Očekivano, Model 26 je zabeležio najvišu vrednost pomeranja od čak 54 mm, što uzimamo samo kao primer za poređenje.

Austrijsko rešenje
Pištolji CZ99, 999 i EZ9 imaju prilično višu siluetu i osa cevi je bitno izdignuta u odnosu na liniju prihvatne tačke u odnosu na Glockove, jer im je navlaka višeg profila. Elektronski paser je imao skoro minorne varijacije u kretanju, bez obzira da li je bio postavljen na bušenu ili intaktnu varijantu navlake i cevi, što se vidi iz prosečne najniže izmerene vrednosti od 41 mm, dok je najviša bila 47 mm. Može se zaključiti da promer otvora austrijskog rešenja, ali i ugao isteka barutnih gasova, ostvaruju više vrednosti umanjenja odskočnog ugla, ali ukupno uzevši – ovim metkom i iz ovih pištolja je moguće skoro jednako uspešno gađati za većinu od nas. Pri tome mislimo na uobičajene vidove upotrebe, jer ni službena lica a pogotovo ne civilni korisnici, nemaju realne mogućnosti i potrebe da angažuju veći broj ciljeva u jedinici vremena.
Kao što je već i od ranije poznato, kratkocevna oružja s portovanim cevima su ipak namenjena malobrojnoj populaciji vrhunskih sportskih strelaca, gde delovi sekunde donose bolji rezultat na tabeli. Za sve ostale, dovoljno je da ovladaju što je moguće bolje svojim oružjem i koriste municiju s kojom ostvaruju potpunu funkcionalnost i što manje neželjenih efekata.

Tekst i snimci: Milan Milanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Primer dobrog marketinga

Pištolj na koji želimo da skrenemo pažnju, ne zaslužuje mnogo prostora zbog svojih tehničkih karakteristika, već više kao primer kako se preko emocija potencijalnih kupaca, pokušava osvojiti deo tržišta...