Prvenac položio test

Kompanija „Tehnički remont“ u Bratuncu (TRB) ima zanimljiv i dinamičan istorijat uz široku ponudu namenskih proizvoda što zaslužuje poseban tekst u jednom od narednih brojeva. Ovoga puta, bavićemo se samo novitetom – Pištolj RS-9, koji smo i testirali…

Raspad SFRJ kao bivše zajedničke države u velikoj meri je razdrobio i do tada uspešnu namensku industriju, koja je bila disperzno raspoređena po čitavoj teritoriji zemlje. Jedino je proizvodnja streljačkog naoružanja koncentrisana u pogonima kragujevačke „Zastave“, nastavila da funkcioniše u kontinuitetu. Ali, time su ostale članice „ex-Yu“ došle u situaciju da nabavku oružja mogu realizovati samo kroz uvoz. Ovaj strateški problem novonastale države pokušavaju da reše pokretanjem sopstvene proizvodnje. I to nije bilo samo pitanje elementarne vojne doktrine, već, pre svega ekonomije. Relativno male oružane snage svake od ovih država nisu osnovna ciljna grupa tako da je samo konkurentna, izvozno orijentisana proizvodnja ono što garantuje posao i ekonomsku stabilnost znatnom broju ljudi i njihovim porodicama.

Novitet pod našom lupom

Prva je bila Hrvatska sa izuzetno uspešnom i u svetskim okvirima cenjenom kompanijom „HS Produkt“, sledila je Slovenija i „Arex“ čiji pištolj već beleži rast prodaje u SAD, Crna Gora se poput Hrvatske, odlučila na tehnološki novitet – službeni pištolj i jurišna puška kompanije „Tara“ dobili su ramove od livenog polimera. Jedino Makedonija i BiH nisu na ovom spisku. Do nedavno. Jer, ekonomsko-politička realnost u BiH entitete postavlja u suparničku poziciju, pa je tako na teritoriji Federacije kompanija „AC Unitry“ iz Goražda početkom godine predstavila liniju automata AC Alfa za pištoljsku municiju i najavila razvoj jurišne puške, dok Tehničko-remontni zavod iz Hadžića započinje proizvodnju raketnog bacača RPG-7. Ubrzo je usledila vest da i „Tenički remont“ u Bratuncu (Republika Srpska) razvija sopstveni pištolj.

Tragom ove vesti kontaktirali smo ljude iz „TRB“ i posetili njihove pogone, pa smo u jedinstvenoj situaciji da čitaocima predstavimo novi proizvod – pištolj RS-9, koji je još uvek u fazi predserijskih ispitivanja.

Kompanija „Tehnički remont“ iz Bratunca (TRB) ima zanimljiv i dinamičan istorijat uz široku ponudu namenskih proizvoda što zaslužuje poseban tekst u jednom od narednih brojeva našeg časopisa. Ovoga puta, bavićemo se samo novitetom…

Primetna poboljšanja

Pištolj nazvan RS-9 je klasična konstrukcija poluautomatskog oružja sa DA/SA okidanjem, modifikovanom Browning bravom, usadnikom od lake legure i okvirima povećanog kapaciteta. Generalno, reč je o uspešnoj platformi koju je predstavio „SIG-Sauer“ sedamdesetih godina prošlog veka na svojoj seriji 220 i koja se još uvek koristi širom sveta. Iako u TRB ističu da je SIG neposredni uzor, mnoštvo detalja upućuje na „blisko srodstvo“ sa „Zastavinom“ serijom CZ-99 (uostalom kao i kod slovenačkog modela Rex-Zero). To svakako ne predstavlja nedostatak, jer je tehnološki i tehnički dobro poznat proizvod dokazan u višedecenijskoj praksi. Na prvom mestu je rešenje rama u zoni rukohvata koji je kao kod familije CZ-99 u punim konturama oružja, dok SIG uz nešto drugačiju konstrukciju koristi obuhvatne drške. Neki detalji konstrukcije okidačkog mehanizma takođe ukazuju na „Zastavu“, ali nemojte dopustiti da vas to zavara. Novi RS-9 nije tek puka kopija nekog postojećeg modela, već oružje nastalo da prevaziđe uočene nedostatke, ponudi bolju alternativu službenim pištoljima prisutnim na ovim prostorima, ali i izvan njih.

Već kod rama od aluminijumske legure primetno je nekoliko poboljšanja. Dužina rama je praktično identična dužini navlake (tzv. long dust cover), pa su vođice duže, kretanje navlake stabilno i ujednačeno, a samim tim omogućena je bolja preciznost. U donjoj zoni, ispred štitnika okidača postavljena je Picatinny šina sa četiri montažne pozicije, tako da se bez problema postavljaju (trenutno aktuelne) snažne taktičke lampe povećanih dimenzija. Uvećan štitnik olakšava pristup okidaču čak i sa rukavicama, a čekirana prednja površina poboljšava hvat. Predviđeno je da ram pištolja bude čekiran na svim kontaktnim površinama sa dlanom strelca, pa se isprobavaju različita rešenja. Najverovatnije će biti usvojene sitne, oštre piramide veličine 20 LPI (broj linija po jednom inču). Stranice drške nude interesantan detalj. Izrađene su od polimera, ali dok su izloženi delovi na ivicama koji dolaze u kontakt sa futrolom od tvrde, otporne plastike, unutrašnje površine su od znatno mekšeg polimera, pa se stiče utisak da se stranice drške same lepe za dlanove.

U zoni otvora za okvir uočljiva je povećana debljina zidova što će biti iskorišćeno za izredu levkastog proširenja (tzv. funnel) koje je od velike pomoći kod brze izmene okvira. Takođe, povećano je obostrano dugme za oslobađanje okvira, tako da je ovaj zahvat sada znatno komforniji pa strelci sa manjim šakama ne moraju da menjaju hvat zbog prepunjavanja. Trenutno, ova komanda je obostrana, ali će u serijskoj proizvodnji verovatno biti samo sa jedne strane uz mogućnost prebacivanja na suprotnu. Razlog za to je poboljšanje komfora, jer se kod pritiska na obostrano dugme ono delimično okreće oko uzdužne ose i zahteva snažniji pritisak dok prelazi duži put. Drugačija konstrukcija jednostranog fiksiranja okvira eliminiše ovaj problem.

Evolucija išla pravim smerom

Verovatno ste primetili da opisujući RS-9 često koristimo „futur“ u maniru „biće ovako“, „sledeći“, „ubuduće“. Razlog tome je što smo imali retku privilegiju da se sa oružjem upoznamo u finalnom procesu razvoja, dok se bruse oni sitni detalji koji zbirno doprinose ukupnom utisku korisnika i uspešnoj eksploataciji. Jer, zadovoljan vlasnik oružja može da se koncentriše na unapređenje sopstvene veštine umesto na kompenzovanje različitih „sitnih“ nedostataka, koji na kraju kao rezultat imaju smanjenu efikasnost. RS-9 je prošao ozbiljna ispitivanja pouzdanosti, životnog veka, preciznosti i upotrebljivosti čak i u ekstremnom uslovima. Sada se, uz pomoć iskusnih strelaca definišu detalji koji utiču, pre svega, na komfor upotrebe. I rekli bismo da im to „ide od ruke“.

Subjektivni utisak je da je hvat udobniji od svih verzija CZ-99/999 ili aktuelnog EZ-9. Maksimalna debljina rukohvata i dalje je prevelikih 39 mm, ali u gornjoj zoni drške gde prsti obuhvataju oružje a kažiprst leže na okidač, primetan je napor da se smanji obim i omogući udobnije rukovanje. Samom okidanju je posvećeno dosta pažnje, pa se uz skraćenje „reseta“, promenu oblika okidača i nekih prenosnih odnosa došlo do sasvim pristojnog rezultata. Treba imati u vidu da RS-9 nije takmičarsko oružje već službeni, borbeni pištolj za svakodnevno nošenje i upotrebu u svim uslovima.

Kod njega je, čini se, evolucija išla u pravom smeru, jer smo na strelištu bili u prilici da potvrdimo ono što je proizvođač najavljivao. Već pri prvom kontaktu, na borbenim daljinama od 7 do 15 metara ostvarene su odlične grupe pogodaka, a kontrola pri brzoj paljbi je veoma dobra. Na 25 metara ni prosečan strelac neće izaći iz crnog kruga, dok grupa razvučena po horizontali predstavlja moju grešku. Proces nišanjenja je lak i brz, jer RS-9 koristi niskoprofilne „Novak“ borbene nišane, što uz nišansku liniju dugu 161 mm daje odličnu sliku na meti.

Sopstveni vizuelni identitet

Naravno, za dobre pogotke veliku zaslugu ima kvalitetna cev. Budući da TRB još uvek nema liniju za proizvodnju cevi ovaj problem se rešava uvozom iz Austrije. Standardna cev je duga 108 mm sa desnim korakom uvijanja od 250 mm. Tip žlebljenja zavisi od zahteva naručioca, pa se može dobiti poligonalna cev, klasična sa šest žlebova ili sa novim načinom žlebljenja gde vodeći i prateći žleb imaju različite uglove. Osim ovoga, u ponudi je produžena cev sa navojem za montažu prigušivača i „portirana“ tj. izbušena u gornjoj zoni na istom mestu kao i navlaka, tako da se ponaša kao kompenzator odskoka. Površinska zaštita može biti u različitim bojama, kao i ukrasno spiralno urezivanje vanjskih kanelura. Sa navlakom je slična priča. Osim klasičnog bruniranja, eksperimentiše se sa cerakote finiširanjem, a najverovatnija opcija je nitriranje plazmom, što je ultimativni način zaštite od spoljašnjih uticaja i mehaničkih oštećenja, pa će ovaj process biti primenjen i za finiširanje navlake.
Oblik navlake odudara od ustaljenih rešenja i predstavlja mešavinu prizmatične forme SIG i novog trenda koji je počela „Zbrojovka“, sa kosim površinama koje se proširuju prema ustima cevi. Možda se neće dopasti svakome (nama se čini da bi „Zbrojovkino“ rešenje barem olakšalo vraćanje oružja u futrolu zbog suženog prednjeg dela), ali ukazuje na dizajnerski napor da RS-9 dobije sopstveni vizuelni identitet. Kupci će verovatno imati mogućnost da pored standardnog oblika dobiju delimično olakšanu navlaku sa prorezima u gornjoj bočnoj zoni, kao i verziju za portovanu cev.

Odlična poslovna odluka

Vođica povratne opruge je masivna, pune dužine, izrađena od čelika. Zanimljivo je da se TRB nakon opsežnih testova odlučio za uvoz opruga iz Italije. Niko od domaćih proizvođača nije bio u stanju da ponudi traženi kvalitet jer se posle probnih desetak hiljada sabijanja, opruge znatno skraćuju i menjaju karakteristike što negativno utiče na pouzdanost pištolja. U TRB su još na početku razvoja odlučili da na tom polju neće praviti kompromise. To nije demagogija ili tek marketinška izjava, već poslovna odluka kompanije rešene da svoju ponudu konstantno unapređuje i odgovara na potrebe korisnika. Moto kompanije je „Built to Last“ (stvoreno da traje), ali u TRB kažu da je RS-9 tek početak, platforma koja će poslužiti za razvoj novih, naprednijih modela. Zbog toga su i eventualni uočeni nedostaci dragocena iskustva. Slično je i sa okvirima kod kojih je uz pravilnu geometriju kvalitetna opruga od suštinske važnosti. Zato se za RS-9 koriste okviri američkog proizvođača „Mec-Gar“ kapaciteta 18 metaka, sa polimerskim ojačanjem na dnu. To je respektivna količina municije za ručno oružje.

Repetiranje je glatko, otpor opruge umeren, a krupni urezi na navlaci sprečavaju klizanje prstiju po metalu. Oblik i dimenzije komandi još ivek su u fazi isprobavanja, jer se traži da budu udobne i da se lako angažuju, ali da ne budu prevelike i time stvaraju problem kačeći odeću pri potezanju. Zbog toga su sve ivice zaobljene, a površine pažljivo čekirane. Udarač ima neobičan oblik, ali se njime lako rukuje i nema rizika od omraženog „ujeda“ pri brzoj paljbi. Jedinu primedbu imamo na polugu dekokera, koja se suprotno motorici šake angažuje podizanjem uvis, kao kočnica „Coltovog“ tipa. Pritom, to se radi prvim zglobom palca što može da bude neprijatno iskustvo, naročito u zimskim uslovima kada su šake promrzle.

Uskoro na tržištu

Sve ostalo je, iskreno, premašilo naša očekivanja, naročito kada se uzme u obzir da smo u rukama imali nekoliko prototipova. Sledeća predserijska generacija verovatno će biti konačna verzija pištolja, za koga se očekuje da u prvoj seriji bude proizvedeno 10.000 komada i da se na tržištu nađe sredinom sledeće godine. Po rečima čelnih ljudi kompanije posle toga uslediće prodaja na civilnom tržištu, a cena će biti „konkurentna“ (izraz koji verovatno govori da će potencijalne kupce dovesti u dilemu, da li da se odluče za „Zastavu“ ili RS-9). U svakom slučaju, na dobitku će biti kupci.
Bratunačka kompanija nudi zaista dobro projektovan pištolj kod koga su ispravljeni neki nedostaci primećeni kod domaćih modela, koji dele istu platformu sa njim. RS-9 definitivno ima potencijal da bude uspešno službeno i samoodbrambeno oružje, a sa takvom osnovom lako se pravi sportski pištolj. Držimo im palčeve i sa nestrpljenjem očekujemo serijski model za uporedni test sa sličnim pištoljima.

Tekst i snimci: Dragan ŠAPONJIĆ i Ninoslav TRIFUNOVIĆ
Foto: Vladimir VELIČKOVIĆ