Rafinirani grubijan
Davno, kada sam počeo da se interesujem za džudo, jako mi se dopalo to što se pričalo o korišćenju snage protivnika da bi bio izbačen iz ravnoteže i pobeđen. Kasnije, dok sam se preznojavao na treningu, pitao sam instruktora zašto mi “nabijamo snagu” ako već treba da koristimo snagu protivnika. Dobio sam mnogo sklekova za kaznu i primedbu “Pametnjakoviću, zašto onda postoje težinske kategorije?”. Osim što je delovalo otrežnjujuće na tinejdžerski stav o borilačkim veštinama, ovakvo gledište podstaklo me je da kasnije slična merila primenjujem i kada je reč o proceni efikasnosti vatrenog oružja. Činjenica je da mesto pogotka znači mnogo više od energije projektila (fiziološki potvrđeno), kao i da količina energije raste linearno sa njegovom masom, a eksponencijalno sa brzinom (fizički dokazivo), međutim… Mnoge opsežne studije pokazale su komparativne prednosti određenih kalibara, naučni instituti uključeni su u projektovanje novog oružja i municije za najmoćnije svetske armije i bezbednosne službe, težnja je da se usklade snaga, brzina i kontrola oružja, da bi se dobile optimalne performanse.
Kada je reč o tzv. ručnom vatrenom oružju, bez obzira koji kalibar je na prvom mestu po nalazima konkretne studije – teško, relativno sporo zrno velikog prečnika uvek se nađe pri samom vrhu liste efikasnosti, odnosno verovatnoće da zaustavi napadača prvim pogotkom. Tako je već decenijama, tj. od kada je počelo sa naučnim pristupom u ovoj oblasti. Dakle, da se ne lažemo – veličina je bitna. Naravno, tipičan predstavnik takvog koncepta je legendarni metak .45 ACP koga je 1904. godine stvorio John Moses Browning i koji je ubrzo postao svojevrsna ikona, barem kada je reč o kalibru namenjenom za odbranu.
Pri razmatranju odbrambenog oružja ne treba zanemariti revolver. Nesporna dominacija poluautomatskih pištolja većinu novih korisnika usmerava na svoju stranu i to je svetski trend. Ipak, revolveri i dalje zadržavaju određene prednosti. Jednostavnost upotrebe, dobra ergonomija, ujednačena preciznost i najširi spektar različitih punjenja uz visoku pouzdanost čine revolver odličnim oružjem za ličnu odbranu. SledećI logičan korak je naravno spojiti ova dva elementa.
Jedan od najuspešnijih primera za to je klasčni revolver Smith & Wesson Mod. 22, ustvari komercijalna verzija revolvera M-1917 koga su koristile oružane snage SAD. Proizvodnja je trajala od 1950. sve do 2007. godine, kada ga je nasledio Mod. 625 od nerđajućeg čelika, naravno na istom “N” ramu i sa DA/SA okidanjem. Ali, revolver dizajniran da koristi pištoljsku municiju .45 ACP ima jedan problem. Čaura bez ruba ne može biti zahvaćena zvezdom ekstraktora, pa se ispaljene čaure moraju izbijati iz doboša šipkom za čišćenje, olovkom ili nekim sličnim predmetom. To se rešava upotrebom limenih nosača tzv. klipsova za 3 ili 6 metaka koji ujedno i ubrzavaju prepunjavanje oružja. Postoji metak .45 Auto Rim sa vencem čaure koja se može pojedinačno koristiti u revolveru, ali ta vrsta municije baš kao i novi metak .45 Glock Auto nije dovoljno zastupljena na tržištu. Kako bilo, novi Mod. 625 spojio je odličan metak i jednako dobru konstrukciju u sistem koji, po mišljenju više stručnjaka, predstavlja izvrsno rešenje za ličnu odbranu i zaštitu porodičnog doma.
Amerikanci vole oružje “made in USA” ali i da ga personalizuju tako da što više odgovara potrebama korisnika. Jedan od najboljih majstora koji se bavi doradom upravo Modela 625 je Dave Lauck, vlasnik oružarskog servisa “D&L Sports” iz Arizone. Ovaj bivši policajac u svojoj radionici dorađuje puške AR-15, pištolje M-1911, izrađuje noževe po narudžbini i naravno, pretvara Smith & Wesson revolver u oružje vaših snova (ili barem reklama tako kaže). Njegova radionica je u neposrednoj blizini čuvenog “Gunsite” ranča koga je osnovao Jeff Cooper, tako da Dave neretko sarađuje sa polaznicima i instruktorima ove akademije. Zvaničnu potvrdu kvaliteta dobio je 2012. godine kada je od strane zanatskog udruženja “Pistolsmith’s Guild” izabran za oružara godine u SAD.
Posle višedecenijskog iskustva u sprovođenju zakona i obuci policijskih službenika u Vajomingu, Dave je formirao prilično inovativan stav o prioritetima, kada je reč o kratkocevnom oružju. Po njemu, jedna od najvažnijih tačaka gde se sreću subjekat (strelac) i sistem (oružje) su nišani. Zbog toga nišanima posvećuje posebnu pažnju, pa iz tog razloga veoma dobre fabričke nišane na revolveru zamenjuje onima sopstvene izrade. Šta se time dobija?
Preporuka “D&L Sports” za revolver Mod. 625 je dužina cevi od 4,13 inča (105 mm), jer predstavlja dovoljno dugu “lansirnu rampu” da relativno spor metak razvije pune performanse. Uz cev match kvaliteta, ovakvim oružjem moguće je ostvariti precizne pogotke na daljini do 100 i više metara. Naravno, ako je strelac sposoban za to. Zato “D&L Sports” postavlja svoj nišan visokog profila kod koga je na prednjoj mušici instaliran dug komad optičkog vlakna, najčešće zeleni, iako se po želji može dobiti I u drugoj boji. Povišena rampa zadnjeg nišana oblikovana je tako da se potpuno uklapa sa zaobljenim linijama rama, a montirana je na mestu fabličkog, potpuno podesivog nišana. “D&L” nišan takođe koristi šinu za učvršćivanje sa gornje strane, uz pomoć tri zavrtnja Torx T-15. Zadnja strana nišanske rampe je blago nagnuta unapred i narezana horizontalnim linijama da spreči refleksiju. Prorez nišana je pravougaonog oblika, širine 3,2 mm ali prilično dubok. Takve proporcije smanjuju ugaonu grešku kod nišanjenja na većim daljinama, ali za korisnike koji žele “brze” nišane postoji verzija sa usekom širokim 4 mm za lakše praćenje pokretnih meta i brže “poklapanje” ciljeva na manjim daljinama.
Preporuka je da se na daljinama do 25 jardi koristi DA okidanje, dok za veće daljine i preciznije gađanje možete zapeti udarač i okidati u SA režimu. Zbog toga je okidački mehanizam dobio nove, mekše opruge i ručno polirane površine, dok je rep udarača blago preoblikovan i smanjene širine da ne bi zapinjao za odeću pri potezanju. Svaki revolver opremljen je drškama rađenim po meri korisnika, a moguće je dobiti i industrijske rukohvate u skladu sa željom kupca. Fino upasivanje svih pokretnih delova garantuje gladak rad, a cello oružje se refinišira do uniformnog satenskog sjaja. Posebna pažnja posvećena je smanjenju zazora između doboša i cevi, pa su te vrednosti na nivou najskupljih custom modela. Preciznost za 25 metara je veoma visoka, sa zrnima težine 230 grs kreće se oko 65 mm dok lakša punjenja od 180 grs sa +P oznakom, prave centimetar veće grupe. To je nesumnjivo pokazatelj da na višestruko većoj daljini vešt strelac može ostvariti dobar pogodak ali se postavlja pitanje praktične primene takvog potencijala, jer je u realnim okolnostima teško zamisliti opravdanu upotrebu oružja za samoodbranu na daljini od stotinak metara.
Sa dužinom od nekih 22 cm i masom od 1150 grama, ovo nije oružje kome je prikriveno nošenje osnovna namena – izuzev ako niste baš krupni ili nosite dosta odeće. Bez obzira na značajne dimenzije i robusnu pojavu, ovo je svakako primerak dobro osmišljenog i vrlo efikasnog odbrambenog oružja prefinjene izrade. Za one koji su sumnjičavi kada je reč o kontroli ovog potentnog revolvera podsećamo da je Jerry Miculek upravo ovakvim modelom postavio svetski rekord ostvarivši 12 pogodaka (uz jedno prepunjavanje oružja), za manje od 3 sekunde!
Dragan Šaponjić