Revolver u zagrljaju polimera

Prkoseći konkurenciji, brazilska firma ne odustaje od proizvodnje kvalitetnih revolvera. Dva takva modela uvezla je leskovačka firma i dala nam na probu

Velikai moćna fabrika ”Taurus“ stalno je u vrhu svetske proizvodnje i noviteta kvalitetnog oružja. Tako su tokom leta u novosadsku prodavnicu firme ”Canona“ iz Leskovca uvežena dva modela ove brazilske firme. Model 605 komplet od inoxa, u ojačanom J ramu i sa 5 metaka u dobošu, ali za kalibar .357 Magnum i model Protector Poly koji je, kako mu i samo ime kaže uglavnom napravljen od polimera, dok su doboš, mehanizam i umetak cevi od kvalitetnog ugljeničnog čelika. Oba modela probali smo na strelištu. Dok nam je Model 605 poznat od ranije kao izuzetno kvalitetna kopija ”žSmith & Wessonovih“ modela u ojačanom J ramu, za jaki kalibar .357, model Poly predstavlja revoluciju u produkciji revolvera, jer pored lošeg iskustva i sa najskupljim metalima, kao što su titanijm i skandijum, niko se nije usudio da pređe na polimer, kao osnovu za ram revolvera.

Ali ”Taurus“ se pored svojih brojnih modela i noviteta odlučio i za tako nešto i smatramo da je ostvario pun pogodak! Tim pre što su se njegovi uzori – Smith & Wesson modeli 36, 37, 38, 49 i 60 pokazali nezamenljivim u odnosu na modele sa ramovima, pravljenim od kombinacije aluminijuma i skandijuma ili sa dobošima od titanijuma. Iako velike tvrdoće i neverovatno male mase za revolvere (330-420 grama), posle određenog vremena, ovi novi modeli su posle upotrebe municije jačih laboracija znali da pucaju, čak i na mestima gde se to najmanje očekivalo. Ovo se odnosilo na tridesetosmice, a da ne govorimo o modelima za kalibar .357 Magnum, gde su pritisci za 50% viši. Zato je izazov kojeg se prihvatio ”Taurus“ bio veliki, ali i naše iznenadjenje, još veće. A evo i zašto.

Pravi zaštitnik

Model Protector Poly je u osnovi kopija starog i prvog Modela 85 (koji je bio poboljšana i unapređena kopija S&W Modela 36 početkom osamdesetih godina 20. veka), ali sada sa ramom od polimera i komandama potpuno uklopljenim u siluetu. Tako da ni poluga za deblokadu doboša sa leve strane, ne viri, nego je uklopljena u ojačani ram (poluloptu) neposredno iza doboša, kao na vestern revolverima. Takođe Poly se odlikuje i izvanrednim gumenim drškama, koje dobro prijanjaju za šaku. Cev mu je nešto kraća – 48 mm, ukupna dužina samo 160 mm, a težina jedna od najmanjih u klasi: 450 grama, što ovaj revolver čini izuzetno priručnim za nošenje i korišćenje.

Istina hrapava plastika ne deluje estetski, kao na nekim skupim pištoljima od polimera, ali su na njemu sve komande dobro uklopljene u celinu i uzet u ruku, na onog koji je ispred njega deluje zaista moćno. Naročito je debela obloga cevi u koju je ulivena tanka cev (2 mm) i koja standardno ima 6 žlebova. Takođe, gornji deo rama koji je blago konusan prema ustima cevi širok je čak 14 mm i sa natpisom modela na njemu, daje mu izuzetnu originalnost u dizajnu. Gornji deo rama nema kanal za nišanjene kao svi modeli ovog tipa, već je tu tek nešto uzdignuti zadnji nišan, bočno podesiv po pravcu. Prednji nišan ima krupnu crvenu tačku, što mu daje dobar kontrast, ali zbog veoma tanke cevi koja je uz to i kraća od dva inča, nije za gađanje sa većih distanci, za šta uostalom, ovaj revolver nije ni predviđen. Ali, zato na razadlljini do 15 metara, sve pogotke bez problema, može da plasira u vitalne zone, mete ljudske siluete. Mala težina mu uopšte ne smeta na strelištu ni sa nešto jačom municijom, gde se trzaj zahvaljujući odličnim drškama oseti prilično blago, a zahvaljujući kontrastnim nišanima podesivim po pravcu (što je retko za ovako mali model) lako se i precizno gađa. Uz već standardno dobro okidanje u oba režima, pogotovo u DA i nije potrebno nikakvo privikavanje na njega – jednostavno, gađanje iz njega predstavlja zadovoljstvo. Naravno nismo koristili jaku municiju .38 Spc. +P, jer nije bilo potrebe da naprežemo novi pištolj iako je on predviđen i za tu vrstu municije. Jednostavno hvat je siguran i čvrst, što se oseti već pri prvom uzimanju u ruku, a takav je i na strelištu.

Zadovoljstvo na vatrenoj liniji

Iz njega su se oprobali i početnici i nisu imali nikakvih problema. Istina, rezutati nisu bili spektakularni na nekih 12 metara, ali ovo i nije revolver za precizno gađanje uz koncetraciju, već za iznenadnu upotrebu iz džepa ili futrole i instiktivno gađanje, a tu se Poly pokazao kao besprekoran. Trzaj je lako podnošljiv, ležanje i balans izvanredni, za one kojima takvo oružje treba ovo je izbor! Po ceni od 48.000 dinara, teško da ćete bilo gde naći bolji i priručniji revolver nego što je ovaj.

Sledeći model koji smo isprobali bio je Taurus 605 u kalibru .357 Magnum, ali građen oko J rama za tridesetosmicu (za ovaj model nešto ojačanog) i sa teškom, debelom cevi sa branikom osovine doboša, koji ide do kraja cevi. Revolver je kompletno urađen od nerđajućeg čelika, lepo poliranog što mu uz sjaj daje i luksuzan izgled. Interesantno – ostali nerđajući modeli ”žTaurusa“ u ponudi ”žCannone“ bili su sa mat finišem, bez obzira na kalibar. Svojevremeno su samo modeli skupocenog Colt Pytona mogli da se dobiju sa visokopoliranim finišem, ali i mehanizmom pod nazivom ultimat, dok je ”žSmith & Wesson“ oduvek imao svoj prepoznatljiv satenski finiš. Ova šeststopetica imala je cev dužine 76 mm (3 inča) i ukupnu dužinu od 200 mm, težine 690 g, (što je skoro identično ”žSmith & Wessonovom“ novijem Modelu 60 za kalibar .357), a što ga uz vitku liniju i sa samo pet metaka u dobošu, čini priručnim za svakodnevno nošenje. Tome doprinosi i za ovaj kalibar veoma tanka drška sa koricama od silikona i najsličnija je onim marke ”žHogue“, što se pokazalo kao jedini, ali i najveći nedostatak ovog revolvera na testu.

Na strelište smo poneli i prvii Taurus Model 85 star 25 godina (1988.) koji je ispalio oko 2.000 metaka i za razliku od modernih, gumenih, imao je originalne drvene drške od brazilske orahovine – koje sijaju kao nove i daju hvat kao na znatno većim revolverima. Taurus 605 je od onih modela koji se svojim izgledom i finišem trenutno izdvajaju od ostalih izloženih, a s obzirom na materijale od kojih je izrađen, garantuju ne samo dug vek trajanja, već i generacijsko posedovanje. Komentar autora teksta pri prvom razgledanju bio je: – Da nemam nijedno oružje, ja bih se verovatno odlučio za 605, jer je u dva kalibra, priručan, zgodan i trajan! No, na strelištu sam korigovao mišljenje. Pokazalo se da sve staro nije i loše ili prevaziđeno, a evo i zašto. Kako smo na strelištu prvo gađali baš iz šeststopetice kao ”žnajozbiljnijeg“ oružja, prvo nas je iznenadio priličan odskok (ne trzaj) ovog oružja, iako smo gađali standarnom i tek nešto jačom tridesetosmicom. I pored teške cevi, znatno veće mase revolver se propinjao i vizuelno i subjetnivno, više od druga dva modela. Razlog – veoma tanke i pri dnu konusne drške, ne daju ni ljudima sa prosečnom, a pogotovo ne velikom šakom, da ga uhvate u čvrst hvat. Na vrhu i pri dnu drške, njena debljina izmerena šublerom je tek 23 mm – što je u rangu mini Berette 950 u kalibru 6,35 mm! Kako li tek izgleda gađanje municijom .357 Magnum jačih laboracija, možemo samo da pretpostavimo. Preciznost je bila solidna, mada je čaura .38 Spl. kraća oko 3 mm od .357 Magnum i iako vrlo malo, ipak u prelazu, zrno ima malu destabilizaciju, iako ne kao što je u kalibrma .22 LR i .22 WMR, gde se obavezno isporučuju dva doboša jer je destabilizacija lakog zrna znatna, a dolazi i do naduvavanja čaura.

Besprekorno okidanje

Ovaj revolver nema podesive nišane, već kanal kvadratnog preseka urezan u ram kao zadnji, a fiksni prednji nišan takođe je svetao kao i ostale površine, samo fino narezan sa zadnje strane. Okidanje je zahvaljujući poliranom mehanizmu, u oba režima besprekorno, pogotovo u SA, gde smo izmerili nekih 1.400 dN, što je blizu takmičarskom. Ali i po nišanima, vidi se da je i ovo oružje predviđeno za instinktivno gađanje i ozbiljnu samoodbranu, uz dug vek trajanja i minimalnu brigu vlasnika o oružju. No, ako je sve ostalo perfektno drške ili korice su najmanji problem, jer danas na tržitu u ponudi ima obilje svih vrsta i tipova, od različitih materijala. Zamenom ovog dela, znatno bi se poboljšao utisak o ovom revolveru, koji je uz to i prilično povoljne cene, jer za 49.000 dinara sigurno nećete naći revolver ovog kvaliteta, čak ni polovan, a imaćete ga kao trajno rešenje.

Poređenja radi na strelište smo poneli i najstariji Model 85, jer smo došli do zaključka da sve što je novo nije automatski i bolje, što se u oružarskoj industriji više puta pokazalo kao fatalno za pojedine modele, a nekad i sudbinu čitavih fabrika. Još kada je predstavljen početkom osamdesetih godina 20. veka, ovaj model ”žTaurusa“ izdvojio se kao najbolja od mnogih kopija ”žSmith 7 Wessonovog“ Modela 36, a u ponečemu bio je i bolji. Standardni, mali revolver J rama, SA/DA akcije i finog okidanja u oba režima, komplet urađen od čelika, najdeblje cevi u klasi (zid 4 mm), velikih orahovih drški sa zlatnim monogramom pri vrhu, imao je inovacije u odnosu na svoj uzor i njegove kopije: udarna igla u ramu umesto na orozu, aktivirala se prenosnom polugom sa pločicom, samo kad je oroz prešao ceo put od zadnjeg položaja, što je do danas, najsigurniji sistem aktiviranja udarne igle na revoverima. Doboš sa osovinom bravio se u tri a ne u dve tačke, kao što je slučaj sa današnjim modelima iste klase, ali i proizvođača (pored znatno jačeg krana u dnu rama, koji ulazi u doboš, prednji kraj osovine doboša fiksiran je malim metalnim blokom u vidu kupe, na kraju branika izbacivača i naravno – zadnjim krajem osovine ekstraktora u zadnji deo rama).

U to vreme, ovaj sistem bravljenja imali su samo tada novi ”žRugerovi“ modeli serije Speed six. I konačno, kvalitetan obarač dovoljno širok i uzdužno narezan celom površinom. Interesantno da smo isti ovakav obarač videli samo na modelu Poly, dok je kod svih ostalih modela, potpuno gladak, zaobljen prema nazad, zbog čega oni uži na manjim modelima samo pri DA ujedaju kažiprst u zadnjem položaju obarača! Finiš je duboki plavi, koji i danas 25 godina kasnije sija. Tragovi upotrebe vide se samo na zarezima osovine ekstraktora, koji okreću doboš i prilično su istrošeni, iako i dalje u funkciji. Zamenom ovog dela znatno bi se povećala funkcioalnost, ali i vek trajanja ovog revolvera.

Za sve kategorije

I najvažnije: na strelištu smo dali, da iz njega gađa čovek koji je prvi put pucao. I jedini je on ubo tačku na desetki mete. To samo govori o dobrom balansu, kvalitetnoj dršci i okidanju, kao i dovoljnoj težini revolvera (610 g – u rangu većeg Colt Detectva) koji čine da se ovaj veteran, potomak sada već 60 godina starog S&W 36 i dalje uspešno nosi sa mlađim ultra-modernim modelima, a od nekih je objektivno i bolji i trajniji.

Zbog svega ovoga, većina zaljubljenika u revolvere (kakvih je danas sve manje), opravdano smatra da je produkcija sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka bilo zlatno doba revolvera. Potvrđeno praksom – tih godina je 90% policajaca u SAD, za pojasom imalo revolvere ”žSmit & Wesson“ i to svih modela, počev od spartanskih 10 i 13, pa do velikog i teškog, ali luksuznog i vrhunski obrađenog Modela 27. Uostalom, ovaj zadnji je bio pominjan u dva velika filmska serijala snimanih baš u vreme pobede Berette 92 na konkursu USA: ”žSmrtonosno oružje 1-5“ i ”ž24 časa“ i ”žJoš 24 časa“, gde ga doslovce pominju kao prevaziđenog i zastarelog, ali bez kojeg njegovi vlasnici jednostavno ne mogu u bilo kojoj akciji, jer im je neophodno potreban i nužan! Uostalom, autor teksta još uvek čuva tekst iz časopisa ”žGuns & Ammo“ baš iz tog vremena, u kojem je Glock 17 predstavljen kao ”žprvi plastični pištolj“ i gde su mu posle kratkog testa, uz relativno solidne ocene od 1-10 najnižu ocenu dali za trajnost – 4, kao relativno lošu! Praksa je međutim pokazala drukčije, pa da sačekamo, možda tako bude i sa polimerskim revolverima.

Tekst: Dušan ĐOKIĆ
Foto: A. ĐORĐEVIĆ