Ruski neoborivi izazov

Nakon decenijske masovne upotrebe sovjetskog MC-21, koji je proizveden u tulskom Оružanom zavodu i čiji se rad zasnivao na dugom trzaju cevi, iževski Mehaničeski zavod je na prelazu 20. u 21. vek lansirao potpuno nov sačmeni poluautomat na bazi pozajmice gasova. Od početka se među lovcima nametnuo kao krajnje pouzdan i sposoban da bez zastoja ispaljuje najrazličitiju municiju

Razgovarajući s lovcima često dobijamo primedbu da više pišemo o stranim nedostupnim puškama, nego o modelima koje u velikom broju poseduju domaći lovci. Primedbu uvažavamo i ovog puta pišemo o ruskim poluautomatskim sačmaricama IŽ MP-153 i MP-155. Obe smo već predstavljali, ali ovaj prikaz daće i pojašnjenje o pratećim detaljima koji mogu unaprediti upotrebu te dve veoma dobre puške.

Posle decenijske masovne upotrebe sovjetskog poluautomata MC-21, koji je proizveden u tulskom Оružanom zavodu i čiji se rad zasnivao na dugom trzaju cevi, Iževski Mehaničeski zavod je na prelazu 20. u 21. vek lansirao potpuno nov sačmeni poluautomat. Princip rada je bio pozajmica gasova, a puška je nosila oznaku IŽ MP-153. Rađena je u kalibrima 12/76 i 12/89, s cevima dužine 610, 660, 710 i 750 mm. Kundaci su bili od orahovine ili crnog hrapavog polimera. Imala je izmenjive čokove i masu od oko 3,5 kg. Od samog početka se među lovcima nametnula kao krajnje pouzdana i sposobna da bez zastoja ispaljuje najrazličitiju municiju.

Proglas bez odgovora

Test u nepristrasnoj italijanskoj organizaciji, na kome je za pet dana ispalila 50.000 patrona Fiochi, pritom hlađena potapanjem u bure s vodom, učvrstio je ovu rusku pušku kao najizdržljiviju na tržištu. Rusi su svojim konkurentima bacili rukavicu proglasom da će platiti ceo ovakav test za bilo čiju poluautomatsku pušku. Međutim, niko se nije javio!

„Stopedesettrojka“ se slavila kao najizdržljivija i najrobusnija poluautomatska sačmarica na tržištu. Doduše, bilo je glasova iz rivalskih tabora da bi njihovi poluautomati mogli ispaliti i više metaka bez kvara kada bi težili 3,5 kg. Posle desetak godina, ruski inženjeri u Iževsku redizajnirali su pušku MP-153 i na tržište uveli nov model IŽ MP-155. Sada je i njihova puška težila koliko i konkurentske „lake“ – 3,1 kg.
Pogledaćemo malo unutrašnjost obe puške, kako bi čitaoci lakše shvatili njihove osobenosti i razliku dve vrlo slične konstrukcije. Rekli smo da je pozajmica barutnih gasova način njihovog delovanja. Prvo govorimo o starom modelu MP-153. Kada sačmeni snop ili jedinačni projektil po opaljenju metka prođu polovinu cevi, kroz dve rupice u donjoj zoni, sagoreli barutni gasovi se uvode u dug iznutra tvrdo hromirani gasni cilindar. U njegovom zadnjem delu kreće se dugi cilindrični klip, a u prednjem sa nalazi prelivni ventil koji omogućava pouzdan rad puške s lakim, srednjim i teškim laboracijama metaka. Potiskivanjem klipa unazad, odbravljuje se (spuštanjem gornjeg bravećeg bloka) zatvarač iz svog ležišta u produžetku cevi. Time se omogućavaju izbacivanje ispaljene čaure, zapinjanje udarnog mehanizma i uvođenje novog metka u cev. Tako je omogućen poluautomatski rad ove puške. Kod novijeg modela MP-155 znatno je skraćen gasni cilindar, jaka opruga prelivnog ventila je pomerena unazad, a telo klipa je dobilo olakšavajuće eliptične proreze.

Ne dirajte sami prelivni ventil

Za obe puške proizvođač je omogućio podešavanje prelivnog ventila za laka i teška punjenja metka. Međutim, fabrički naštelovana besprekorno radi sa svim lovnim laboracijama metaka 12/70, 12/76 (i 12/89 ukoliko je u tom kalibru). Kod najlakših sportskih trap metaka (od 24 grama) mogu se javiti zastoji, ali poluautomat, ipak, nije puška za disciplinu trap. Zato lovcima ne savetujemo da sami, po svom nahođenju, okreću prsten prelivnog ventila, jer mogu imati probleme.

Jedan od problema je potpuno odvijanje i ispadanje snažne opruge, koju je vrlo teško ponovo sabiti i vratiti. Drugi je zaboravljanje da je ventil zatvoren zbog upotrebe slabih (trap) metaka, pa onda pucanje najjače laborisanom lovnom municijom. Tu čak može doći i do oštećenja oružja. To važi za oba modela. Naš savet je da bez konsultovanja iskusnog puškara ne dirate sami prelivni ventil. Iako je bravljenje isto, kod MP-155 su izmene u smislu olakšanja pretrpeli i telo zatvarača, sanduk, kućište udarnog mehanizma i, naravno – kundak. Bez obzira na sve, to su ostale dve dobre i veoma pouzdane lovačke puške. Nova 155 je lagana za nošenje, ali nešto više trza pri opaljenju, dok stara 153 zna da oteža u dugim lovovima, ali je najudobniji serijski poluautomat na svetu sa aspekta trzaja. Ona „ukroti“ čak i ubitačni metak 12/89.
Obe puške, kapaciteta 4+1 (zakonski dozvoljeno u lovu 2+1) metak, dobre su za svakidašnji lov zeca, fazana, patke i guske. Međutim, glavna im je prednost u lovu na divlje svinje sačmaricom. Toj osobini i opremi za tu vrstu lova posvećujemo preostali deo teksta.

„Rifled“ čok

Kako je zakonodavac predvideo da se lov divljih svinja dozvoljava samo korišćenjem jedinačnih projektila, moramo reći nekoliko reči o čokovima. Iako se svi danas proizvedeni jedinačni projektili (Brenneke, Gualandi, Silver i Gold Hawk, Sauvestre, DDuplex, svi USA projektili…) mogu bezbedno koristiti iz cevi s punim ili tročetvrtinskim čokom, ipak, nauka kaže da slug oružje ima cilindični ili što otvoreniji završetak cevi. Zato valja koristiti i cilindar ili otvorene čokove malih suženja. Konstruktori u Iževsku su za MP-153 i MP-155 izradili unutra ožlebljeni čok, veoma složen za izradu. On može da se kupi i na našem tržištu („Snajper“ Beograd), cena je baš umerena, a značajno podiže efikasnost ispaljenog jedinačnog projektila. To se, naročito, odnosi na projektile bez zadnjeg „operenog“ dela.

Pod nazivom rifled choke, Rusi su ponudili izmenjivi čok ukupne dužine 73,5 mm, od čega 32,5 izviruje van cevi. Spoljašnji prečnik dela van cevi iznosi 23 mm i na njemu su četiri zareza za ključ. U unutrašnjosti čoka je čak osam žlebova, koji se uvijaju u desnu stranu. Kao i unutrašnjost cevi, i unutrašnjost čoka rifled je tvrdo hromirana. Decenijama su poznati tzv. paradox čokovi, ali su vrlo retki. Ovakav ožlebljeni čok ne možete naći ni za najskuplja slična zapadna oružja, a ako ih i ima, desetostruko su skuplji. Ko ih kupi, mora proveriti na strelištu sliku pogodaka i mora ih pažljivo čistiti, jer u žlebovima već posle nekoliko metaka ostaje prilično nataloženog olova. Ovaj čok podiže efikasnost vaše puške, ali je ne pretvara u lovački karabin, pa zato ne preterujte s daljinom pucanja. Priče o super pogocima „u vatri“ na 100 do 150 metara dalekoj divljači, su lovačka fantazija ili čista slučajnost.

Pouzdane u zahtevnom lovu

Drugo unapređenje ovih, ali i njima sličnih sačmarica je ugradnja Vomz Pro 1×25 Easy Hit nišana. Reč je o nišanu sa ekranom, u kome se reflektuje crveni krug s tačkom u sredini, za koji se ne koriste baterije. Uvozi ga kraljevački „Royal Wolf“ i, za razliku od zapadnog sličnog nišana, košta samo 8.500 dinara. Fiber optik (optičko vlakno) šalje na ekran jarki krug i tačku, sve dok postoji i malo dnevnog svetla. A i u mraku se poneki lovci snalaze paljenjem Petzl ili neke slične lampe, koja se nosi na čelu. I to svetlo s male čeone svetiljke je dovoljno da u mrklom mraku imate na ekranu Vomz Pro jasno vidljiv krug s tačkom. Montaža i upucavanje su jednostavni i može ih lovac sam obaviti. Kontrola na strelištu je obavezna za svaki novi tip jedinačnih projektila.
Kapacitet ovih ruskih poluautomata je, standardno, četiri metka u tubularni magacin. Međutim, mogu se dokupiti razne dužine tubularnih produžetaka magacina. Oni su za plus jedan, dva, tri, četiri… metka. Ovo ne veličamo, već pohvaljujemo domišljatost pojedinih naših lovaca, koji su na neki od ovih produžetaka montirali lampe za noćni lov divljih svinja. Tako ne moraju svaki put pred lov montirati direktno na cev svoje lampe, nosače lampi, žičane prekidače, filtere za „sub zero“ efekat… To je stalno postavljeno na jednom produžetku tubularnog magacina i, po potrebi, za deset sekundi kompletno se postavlja na pušku. A i te opreme, poput Jet Beam BC-40, Next Torch, Surefire svetiljki, ima u domaćim ili stranim (Surefire) prodavnicama. Imajmo na umu da, iako smo kupili ekstra snažnu, na primer BC-40 sa 830 lumena, pucamo samo na razumnim daljinama, kako ne bismo ranjavali divljač ili ugrozili druge učesnike noćnog lova.

Ovim prikazom smo vam približili dve, kod nas masovno korišćene, ruske poluautomatske puške. One su nas u praksi uverile da i oružje umerene cene može biti vrhunski pouzdano i primenjivo u zahtevnom lovu na nisku, ali i crnu divljač.

Tekst i snimci: Msc Vlada MITROVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još