Sigurnije nebo iznad Srbije

Povod za ovaj tekst je nabavka devet novih helikoptera H145M za Srbiju, od kojih su šest za vojsku, a tri za policiju. Nemačka je odlučila da donira još četiri takva polovna helikoptera, koji će pronaći svoje mesto u arsenalu naše vojske. Kakvi su to helikopteri, koje su im karakteristike i da li se radi o „dobrom poslu“?

Situacija u domaćem vazduhoplovstvu već godinama nije sjajna. Razapeto između isticanja resursa postojećih sredstava i nedostatka sredstava za zamensku tehniku (čak ne i novu), preti katastrofa u vidu opasnosti da se ostane bez tehničkih sredstava. Najkritičnija je situacija u pogledu lovačke avijacije, gde su na raspolaganju zvanično četiri lovca MiG-29, tri jednoseda i jedan dvosed bez radara, s tim da jedan jednosed ne leti i očekuje se njegov remont. Oni koji su u letnom stanju, takođe, uskoro moraju na remont, a podjednako loša, ako ne i gora je situacija s MiG-21.
Situacija na polju helikoptera je nakon pristizanja dva nova Mi-17V-5 iz Rusije u junu prošle godine znatno poboljšana, ali je, ipak, stanje ostalih (jedan Mi-17 i šest Mi-8T, od kojih je, verovatno, znatno manje u letnom stanju), naročito Mi-8T relativno loše, pa bi trebalo razmišljati o nabavci bar još dva do tri Mi-17V-5, već u skladu s finansijskim mogućnostima.
Konačno, situacija na polju lakih helikoptera je podnošljivija, zbog domaće proizvodnje koja se odvijala u „Sokolu“, u Mostaru, kao i osposobljenosti za remont u našoj zemlji. Dve osnovne varijante su proizvođene, SA-341H (H-42) i SA-342L (H-45). Prva je za obuku, osmatranje, vezu i laki transport, a druga naoružana s četiri protivoklopne vođene rakete (POVR) 9M14M Maljutka i dve rakete v-v Strela-2M, a opremljena žirostabilisanim nišanom APX-334. Zvanično, brojno stanje je 61 helikopter, ali ih je u letnom stanju znatno manje, verovatno, četrdesetak. Ni njihovo stanje nije najsjajnije, ali je zbog upotrebljivosti, nižih troškova leta i frekvencije upotrebe i te kako potreban dodatak, a u perspektivi i zamena.

Razvoj letelice H145M

Mnogi su se obradovali vestima da je potpisan ugovor o nabavci devet novih helikoptera H145M, šest za vojsku, a tri za policiju. Pojavila se i vest da postoji mogućnost donacije još četiri H145M za vojsku, čime će vojska doći do brojke od 10 helikoptera ovog tipa. Nije, međutim, najjasnije iz kojih će se fondova finansirati ova donacija, s obzirom na to da je i nemačka vojska trenutno u fazi uvođenja u upotrebu ovog helikoptera. Odgovor na to pitanje, u svakom slučaju, očekujemo u narednom periodu.
Sama oznaka H145M je prilično nepoznata široj javnosti, koja neuporedivo manje prati svet helikoptera u odnosu na znatno glamurozniji svet višenamenskih borbenih aviona. Proizvođač „Airbus Helicopters“, takođe, deluje zbunjujuće, s obzirom na to da je „Airbus“ u širim krugovima poznat, pre svega, kao renomirani proizvođač putničkih aviona. Kako bismo objasnili šta je to H145M, treba se vratiti nekoliko decenija unazad. Još 1967. poleteo je helikopter nemačkog proizvođača „Messerschmitt-Bolkow-Blohm“ (MBB) pod oznakom Bo-105, a tri godine kasnije je uveden u upotrebu. Bio je to pandan helikoptera Gazelle, nešto veći, teži i opremljen s dva motora, podjednako upotrebljiv u svim namenama, uključujući i borbenu, ali uz važan dodatak vrlo korisnog prostora za teret ili ranjenike u zadnjem delu trupa s posebnim dvostrukim vratima.
MBB je u saradnji s „Kawasaki Heavy Industries“ razvio konceptualno sličan, ali veći helikopter BK117, koji nije dostigao prodaju Bo-105, ali je s više od 400 letelica postigao sasvim solidan uspeh. MBB je 1989. ušao u kompaniju DASA („Deutsche Aerospace AG“), koja je 1992, spajanjem s francuskim „Aerospatiale-Matra“ (proizvođačem Gazelle i mnogih drugih helikoptera), postala evropski konzorcijum „Eurocopter“, danas poznat kao „Airbus Helicopters“, deo poznatog avio-giganta „Airbus Group“. Ta grupacija je, ujedno, jedan od najvećih proizvođača i aviona i helikoptera na svetu.

Odličan komercijalni uspeh

Naslednik BK-117, tačnije BK-117C1, usavršeni je BK-117C2 (modifikovan prednjim delom i avionikom helikoptera EC-135, razvijenog iz Bo-105) ili EC145. Iako je proizvod „Airbusa“, sa sedištem u Francuskoj, helikopter H145M se proizvodi u Nemačkoj, u mestu Donauwoerth. Prvi let prototipa bio je 1999, a uveden je u operativnu upotrebu tri godine kasnije.
Vojna varijanta je označena kao H145M (EC-645 T2), a najlakše se vizuelno razlikuje zbog ugradnje repnog ventilatora umesto klasičnog rotora, tipično francuskog rešenja nazvanog fenestron. Ta verzija prvi put je poletela 2014, tako da se može reći da se radi o najnovijem helikopteru na tržištu. Dosad je ostvario izuzetan komercijalni uspeh, kako na civilnom (u 13 zemalja i Srbija kao budući korisnik, za policijsku i medicinsku službu, jedinice za traganje i spasavanje, obalsku stražu, civilnu odbranu i dr.), tako i na vojnom planu: Albanija, Bolivija, Kazahstan, Nemačka, Tajland i, zanimljivo, SAD.
Upravo je zanimljiva nabavka od strane SAD, koje su tragale za helikopterom namenjenim za zamenu vremešnih UH-1H/V Iroquois i OH-58A/C u konkurenciji s domaćim favoritima Bell 210 i 412, McDonnell Douglas Explorer i Agusta Westland AW139 i odlučile se, upravo, za vojnu verziju EC-145 s lokalnom oznakom UH-72A Lakota. Ti su helikopteri proizvedeni u SAD, u pogonima „Airbus Helicopters“ u Columbusu (Mississippi), sa ukupnom porudžbinom od 422 helikoptera, što je za hladnoratovski period vrlo impresivna brojka. UH-72B je ekvivalent H145M s fenestronom, dok su AAS-72X i X+ izviđačke verzije koje konkurišu za program zamene OH-58 Kiowa.

Idealan za izviđanje i borbu

Fenestron je ventilator, odnosno višekraka elisa zatvorena u prsten postavljen u rep helikoptera. Zamenjuje klasični repni rotor, a ima određene prednosti, kao što su: tiši rad (različit razmak između lopatica), veća efikasnost zbog eliminacije gubitaka na krajevima lopatica, povećana bezbednost po ljude na zemlji i manja osetljivost prema oštećenjima zbog usisavanja stranih tela. S druge strane, postoje i određeni nedostaci poput više cene i povećane mase. Zasad, fenestron je popularan za manje i srednje helikoptere, obično vojne namene, gde prednosti mogu najviše da dođu do izražaja.
Osim fenestrona i dvostranih vrata na zadnjem delu trupa, radi se o vrlo savremenom konvencionalnom dvomotornom helikopteru namenjenom za izviđanje, transport trupa, posebno specijalnih jedinica, traganje i spasavanje, laki transport, evakuaciju, sanitet i borbenu upotrebu. Glavni rotor je četvorokraki, prečnika 11 m, s dužinom trupa od 10,2 m, dužinom sa obrtnim rotorom od 13 m i visinom 3,96 m. Prazan ima masu od 1.919, najveća masa je 3.650 kg. Ima dva motora Turbomeca Arriel 2E, najveće kontinualne snage 771 KS (575 kW), odnosno 894 KS (667 kW) u poletanju, opremljen dvokanalnim sistemom FADEC (full authority digital engine controls). Najveća brzina je 268 km/h, a autonomija 680 km. Stalna posada broji jednog ili dva člana, a uz to, može da preveze još najviše 10 putnika/vojnika u kabini dužine 3,4, širine 1,4 i visine 1,3 m. Najveći teret u unutrašnjosti helikoptera je 1.731, a spolja okačen 1.600 kg.

Pouzdan u raznim situacijama

Kabina helikoptera je opremljena višenamenskim pokazivačima, tzv. stakleni kokpit, što danas predstavlja svetski standard. Takođe, kompatibilna je s naočarima za noćno letenje (NVG-night vision goggles), a ugrađen je i digitalni autopilot. Ekonomičnost ovog helikoptera je na izuzetnom nivou, što važi i za pouzdanost u najrazličitijim uslovima. Postoji vrlo širok dijapazon opreme koja može da se poruči, što je u vezi s širokim dijapazonom misija za koje je H145M namenjen.
Primera radi, može da ponese senzorski sistem koji se sastoji od termalnog, TV sistema, kao i laserskog daljinomera i obeleživača. Dalje, može poneti univerzalne nosače naoružanja: nevođena raketna zrna 70 mm višecevnim lanserima, podvesnike s gatling šestocevnim mitraljezima Dillon M134 Minigun, HMP400 s teškim mitraljezom 12,7 mm ili automatski top Nexter 20 mm. Takođe, očekuje se integracija i protivoklopnih vođenih raketa Hellfire i Spike, a moguće i nekih drugih tipova, uključujući i rakete vazduh-vazduh.
Helikopter je izuzetno pouzdan u najrazličitijim uslovima, čak i visokih nadmorskih visina, različitih temperatura, opterećenosti, sa odličnim manevarskim osobinama i niskom infra-crvenom (IC) emisijom. To znači da je verovatnoća preživljavanja relativno visoka, a tu je i opciona oklopna zaštita. Borbena upotreba prosto to zahteva, a H145M ima relativno veliku nosivost za svoju kategoriju, te postoji određena rezerva koja se može iskoristiti i za oklop kabine. Takođe, sedišta su prilagođena povećanoj verovatnoći preživljavanja posade. Omogućeno je i nošenje sistema za elektronsko ometanje i bacača IC i radarskih mamaca. Velika je verovatnoća preživljavanja i transportovanih vojnika, jer postoje velika bočna i zadnja dvodelna vrata, tako da je brzina ulaska i izlaska vrlo velika. Pored toga, postoji i osposobljenost za ugradnju dizalice za spasavanje ugroženih u kriznim situacijama.

Odlično sklopljen posao

Na osnovu dostupnih podataka, H145M je, zaista, izvanredan izbor i, verovatno, najmoderniji helikopter danas, sa izuzetno širokim dijapazonom namena i najsavremenije opcione opreme i naoružanja. Ono što je, takođe, važno je da je podjednako upotrebljiv za civilne i vojne namene, te je unifikacija na taj standard odlična ideja, pre svega, zbog jednostavnosti i cene održavanja. Poređenje s Gazelle, koje su u upotrebi nije fer, jer pripadaju drugačijim kategorijama (H145M je prilično veći i sposobniji, maksimalna masa približno dvostruko veća, ali i znatno noviji). Međutim, tome treba dodati još neke, veoma važne detalje celog „posla“.
Da bismo bili u potpunosti precizni, navedeni ugovor koji je potpisan između predstavnika „Airbus Helicopters“, MUP i vojske podrazumeva ne samo nabavku helikoptera, već i paket logističke podrške (dokumentacija, rezervni delovi, alati), transfer tehnologije za održavanje i popravku, opremanje, obuku i sertifikaciju Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“ (danas Centra za održavanje helikoptera Gazelle), uključivanje Zavoda u remontnu mrežu kompanije „Airbus Helicopters“, kao i podršku srpskim kompanijama i naučno-istraživačkim institucijama u cilju pribavljanja relevantnih kvalifikacija i sertifikacija.
Takođe, ugovor sadrži i klauzulu o obavezi traženja mogućnosti za angažovanje naše industrije u pogledu nabavke proizvoda i usluga. Time se Srbija vraća na mesto koje joj je nekad pripadalo, a partnerstvo s jednim svetskim gigantom reputacije „Airbusa“ može da donese znatan napredak u najrazličitijim sferama, uključujući sigurnosne, privredne, pa čak i naučne.

Prof. dr Sebastian BALOŠ