Fina sportska “mašina”
Praktično streljaštvo se puca pištoljem, revolverom, puškom i sačmaricom. Najveći broj strelaca takmiči se u kategoriji pištolj. Ta kategorija je podeljena na divizije: produkcija, standard, modifaj i open. Oružja u divizijama: produkcija, standard i modifaj imaju dimenziona ograničenja svojih gabaritnih mera, tako da sva moraju da stanu u kontrolnu kutiju dimenzija: 225x150x45 mm. Pištolji divizija produkcija i standard, ne mogu da imaju kompenzatore trzaja, ni kolimatorsko-refleksne nišanske uređaje. Pištolji u modifaj klasi mogu da imaju kompenzatore i “stakla” (ove nišane), ali moraju da stanu u kutiju navedenih dimenzija. Dakle, proizvođačima nije lako da urade pištolje sa kompenzatorima i kolimatorima, a da stanu u kutiju 225x150x45 mm. Tu je potrebno mnogo rezova i maštovitosti proizvođača.
Krajem 20. veka, u većini evropskih zemalja doneti su zakoni koji su zabranjivali nošenje pištolja i revolvera za civilna lica. To je imalo za posledicu propadanje ili proizvodnu preorijentaciju za mnoge fabrike. Ovim su najviše pogođene fabrike oružja u Španiji, koje su proizvodile najlepše primerke džepnih oružja. Nestala su imena poput “Astre”, “Stara”, “Ljame”… čiji primerci su obeležili istoriju 20. veka. Sumrak džepnih pištolja i revolvera, označio je procvat za proizvođače sportskih pištolja, jer je baš tada počelo omasovljavanje novog, IPSC sporta. U španskom mestu Ripollet, nadomak Barselone, 1996, osnovana je firma SPS, koja je počela da proizvodi sportske pištolje. Vekovna proizvodnja oružja u tim delovima Španije, bila je najbolji garant da će fabrika da opstane na tržištu. Direktor Mario Llobet nabavio je najkvalitetnije CNC programske mašine i uposlio mlade konstruktore i oružare. Oni su bili vrlo racionalni: nisu izmišljali novo, već su uzeli i unapredili, ceo vek staru Brauningovu konstrukciju Colt M1911. Zašto menjati ono, što se u praksi pokazalo kao najbolje (ipak, napomnapominjemo i da su unapredili “Koltovu” konstrukciju). Poput američkog STI, SVI, “kaspiana”, kanadskog “paraordnansa”, izraelskog “bulla” i španski SPS je dobio široki ram -usadnik za prihvat dvoredih okvira velikog kapaciteta. Kako je ovakve usadnike teško raditi glodanjem iz punog komada, a mikrolivenje u ekstruderima nije mnogo lakše, ni jeftinije – Španci su kao i STI i SVI, odabrali rešenje sa polimerskim usadnikom. Jednom urađen i proveren kalup, daje na hiljade uvek istih i jeftinih polimerskih odlivaka. Čak ih je moguće raditi i u više boja. Španci su to iskoristili, pa su IPSC strelcima ponudili plave, crvene, crne, zelene i ružičaste usadnike – rukohvate pištolja. Međutim, ovo nije kič! Poenta je u skladu sa novim trendovima: razdvojiti IPSC sport od svega što je militantno, nasilno ili kriminalno. Ipak, crveni ili zeleni pištolj ne ide uz npr. pljačku banke…
Kako IPSC pištolji ispaljuju u svom radnom veku na desetine hiljada metaka, nije dolazilo u obzir nikakvo ulivanje čeličnih vođica – šina za vođenje u polimerski sanduk. Zato je napravljen ram od nerđajućeg čelika, pune dužine, u koji je smešten ceo mehanizam za bravljenje i okidanje, po kome se kreće zatvarač. Navlaku i zatvarač, SPS je takođe radio po uzoru na Colt M1911, uz neka opšteprihvaćena poboljšanja.
A cev? Opet pametan izbor! Da bi se dokazao novi proizvođač cevi, mora da prođe više vremena i da se uloži dosta novca. Pa, zašto onda ne uzimati gotove cevi, koje od vrhunskog nerđajućeg čelika, radi čuveni nemački “Lotar Valter”? Vrlo mudro je izbegnuto korišćenje vođične čaure, time što cevi u prednjem delu imaju konusni oblik. Naravno, one koje su morale da budu kompenzovane, završavaju sa dugim, finim navojnim delom, na koji se navija kompenzator.
Svi delovi SPS pištolja imaju sopstvenu termičku obradu, koja se radi u njihovoj fabrici. Ovo posebno važi za okvire za municiju. Mnoge fabrike pištolja kupuju gotove okvire kod kooperanata “Mec-Gara”, “Ram-Linea” i drugih. SPS se povoljnom cenom i kvalitetom, nametnuo svojim okvirima za municiju. Rade se od nerđajućeg, termički pažljivo obrađenog čelika, uz poliranje i spoljašnje i unutrašnje strane.
I strelci koji pucaju američkim STI i SVI pištoljima, kupuju SPS okvire, jer su pouzdani i znatno su jeftiniji.Ti magacini, posebno namenjeni diviziji open, gde važi ograničenje maksimalne dužine na 170 mm, u kalibrima .38 Super/9×19 (21), primaju čak 29 metaka. Znači open strelac većinu stejdževa rešava bez izmene okvira ili samo sa jednom izmenom okvira. Ovaj okvir je “best seller” – najprodavaniji proizvod firme SPS. Dobro smo upoznali i pregledali pištolj SPS Modified 4,5”. Ovaj kompaktni pištolj ima cev dužine 113 mm i radi se u kalibrima 9×19, .38 Super, .40 SW i .45 ACP. Dug je 207 mm bez “stakla”, visok 140 mm (bez opto-elektoronskog nišana, koji strelci nazivaju “staklo” – glass) i širok 40 mm. Masa pištolja iznosi 950 g i precizno staje u kontrolnu kutiju. Zbog toga je dno rukohvata zakošeno. Kod verzije bez kompenzatora, zakošena je i gornja ivica navlake. Pištolj ima aktivnu koltovu kočnicu i izuzetno, podesivo okidanje jednostrukom akcijom (SA).
Ovo je odličan sportski pištolj i pucanje iz njega se razlikuje od pucanja serijskim pištoljem. Tu dva metka idu munjevito, baš tamo gde ih pošaljete i uz minimalni pravolinijski trzaj. Pri brzoj paljbi, sagoreli barutni gasovi, kroz otvore na kompenzatoru idu vertikalno uvis, što drži cev u horizontalnom položaju. Zaista, fina sportska “mašina” sa udobnim rukohvatom. SPS radi i montažu za “C-more”, “Docter” ili “Oko”, refleksne nišane, koji se pored “AIM Pionta” najviše i koriste. Ovi nišani, konkretno “C-more”, strelcima nenaviknutim na diviziju modifaj, pružaju izuzetno olakšanje u nišanjenju. SPS pištoljima su osvojene do sada brojne nagrade…
V. MITROVIĆ