Neobična „nemica“

Nemačka kompanija „Keppeler“ odavno važi za proizvođača kvalitetnog sportskog oružja ali ne krije ambiciju da pređe na tzv. “taktičke” modele. Učestvovali su na konkursu 1998. godine za novu Bundeswehr snajperku, kada je pobedio britanski Accurasy International sa repetirkom u kalibru .300 Win Magnum označenom kao G-22. U martu 2004-te došlo je do vlasničke transformacije i Gert Peter sa svojom suprugom dolazi na čelo kompanije. Proizvodni program ostaje isti ali se radi na usavršavanju postojećih modela. U međuvremenu, specijalne jedinice nemačke armije (sa svojim tehničkim perfekcionizmom) nisu zadovoljne postojećom dalekometnom snajperkom G-22 pa Keppeler ponovo pokušava. Ovoga puta, na konkursu pobeđuje domaći Haenel sa repetirkom u .338 Lapua Magnum koju Bundeswehr krajem 2015-te godine usvaja pod oznakom G-29. Odgovor Keppelera na tu situaciju bio je dalji razvoj i pojava pete generacije njihove snajperke KS.
Firma „Keppeler“ u ponudi više vrsta preciznih pušaka, od malokalibarskih modela sa Anshutz “srcem” (tj. cevi i mehanizam) preko poluautomata (slična priča ali sa Sauer 303 u glavnoj ulozi) do long – range i bench – rest jednometki sa teškim cevima. Ipak, najatraktivnija serija oružja po kojoj su i postali prepoznatljivi je upravo KS.
Serija Keppeler KS-V nastala je sa idejom da se ponudi jednostavno, pouzdano oružje visokih performansi, kompaktnog formata, lako za rukovanje koje bi zadržalo izuzetnu preciznost na maksimalnoj daljini. Sama konstrukcija je unekoliko neobična. Iako KS svrstavaju u “bullpup” oružje ova puška nije tipičan predstavnik te kategorije.


Klasična bullpup konstrukcija podrazumeva da oslonac za rame (kundak) bude tik iza zadnjeg položaja zatvarača a rukohvat sa okidačkim mehanizmom ispred okvira za municiju. Kod KS-V, rukohvat i okdač su praktično na istom mestu kao okvir što je uslovilo njegovo izmeštanje u levu stranu a oslonac za rame je dobrih 15-ak cm iza kraja zatvarača u zadnjem položaju. Na ovaj način nije se dobilo “Bog zna šta” na smanjenju ukupne dužine pa smo postavili pitanje šta je razlog za ovakvu odluku. Odgovor je – kvalitet okidanja. Naime, bez obzira gde je postavljena poluga okidača, njem pokret mora biti prenet do zadnjeg dela zatvarača, gde zapinjač zadržava napetu udarnu iglu. Duže poluge i više osovinica svojim trenjem neizbežno povećavaju otpor pa utiču na povećanje sile okidanja i dužine hoda obarača. U Keppeleru su se zbog toga odlučili na neku vrstu kompromisa i dobili “uštedu” na dužini oružja od nekih 12 cm. Tako je snajperka punog formata sa cevi od 650 mm duga 108 cm a verzije sa cevima od 550 i 500 mm su razmerno kraće. Cevi su izrađene od visoko-legiranog čelika a broj žlebova i korak njihovog uvijanja zavise od kalibra i specifikacije korisnika. Profil cevi je cilindričan celom dužinom što donekle utiče na masu, ali na sreću po onoga ko nosi pušku cebljina nije na nivou danas uobičajenih “bull-barrel” modela.
Kalibri su uobičajeni za oružje ovog tipa: 308 Winchester, 300 Winchester Magnum, 338 Lapua Magnum ali je ove godine predstavljena teška verzija snajperke u moćnom kalibru .408 Chey Tac namenjenom za dejstva na ekstremnim udaljenostima. Očito je da ciljnu grupu predstavljaju specijalne jedinice ili druge formacije koje deluju izvan evropskog prostora jer se u Evropi realne situacije koje zahtevaju opremanje vojske ovakvim oružjem javljaju na nivou statističke greške.


Snajperke KS-V bez obzira da li je reč o taktičkim ili sportsko – lovačkim modelima imaju šasiju od aluminijumske legure. Pritom nije reč o otkivku materijala već o komadima dobijenim sinterovanjem što je prilično nekonvencionalno rešenje jer mnogi smatraju da takav materijal nije dovoljno mehanički otporan dok u Keppeleru tvrde da bolje prigušuje vibracije. Taktičke puške imaju obloge rukohvata od polimera i delove picatinny šina postavljenih da private dodatnu opremu dok sportski i lovački modeli imaju samo šinu sa gornje strane sanduka pod nagibom od 20 MOA, a kundak i rukohvat su izrađeni od kvalitetnog drveta što čini neobičan contrast sa futurističkom linijom oružja. Nijedna verzija nema mehaničke nišane, ali i sportsko – lovački modeli na vrhu cevi imaju navoj za montažu prigušivača koji je u nekim zemljama EU legalno dostupan deo opreme i za civile. Taktička snajperka ima treću nožicu smeštenu u osloncu za rame, podesivu obrazinu i mogućnost da se prednje nožice montiraju ispod cevi ili na tzv. “most nosač” sa gornje strane što je sve popularnije rešenje.
Okidanje kod snajperke je dvostepeno, sa osetnim “kolenom” dok sportski i lovački modeli mogu da se naruče sa direktnim okidačem veoma kratkog hoda. Prema očekivanju, okidanje je zaista besprekorno a veoma zanimljiv detalj je mogućnost da se rukohvat pomera napred – nazadu rasponu od nekoliko centimetara čime svaki strelac može da nađe idealne mere za sebe.


Sanduk oružja je cevaste forme sa relativno kratkim, ovalnim otvorom za izbacivanje čaura. Izuzetak je jedino model u 408 Chey Tac jer za onako dugačku “zver” od metka morate imati dovoljno prostora. Zatvarač se odbravljuje zakretanjem ručice za 60 stepeni a na glavi su raspoređeni bravećI bregovi u tri reda, kao kod Weatherby pušaka. Manipulacija je laka, ali nije glatka i daleko od toga da je bešumna. Začuđujuće, obzirom na opšti nivo kvaliteta i pre svega – na cenu. Sa leve strane u zadnjem delu sanduka, odprilike “na 8 sati” gledano iz pravca strelca montiran je prihvatnik okvira za municiju od masivnog komada aluminijumske legure. Polužica za oslobađanje okvira je na zadnjem delu nosača, skoro kod ramena pa prepunjavanje puške jednom rukom zahteva malo akrobatike koja se mogla izbećI prostim premeštanjem brave na prednji deo prihvatnika.


Možda sam samo matori namćor, ali to nije jedina primedba. Okviri su bučni, čak i kada su prazni. Pri pomeranju oružja jasno se čuje zveckanje dok donosač metka udara u stranice okvira i grebuckanje opruge donosača. Pritom, ako nosite pušku na leđima neophodno je da zatvarač povučete unazad i postavite njegovu ručicu u vertikalan položaj (za to je predviđeni usek u sanduku) jer će vas u suprotnom ručica stalno udarati u leđa. Ako mislite da je rešenje okrenuti pušku i izvaditi okvir – varate se jer prihvatnik okvira štrči sa te strane. Dakle, pri iole dužem kretanju ili kada su vam potrebne slobodne ruke, KS-V mora da bude bez metka u cevi i sa otvorenim zatvaračem što zahteva dodatno vreme ako je nophodno brzo dejstvovati. Nije baš poželjna osobina za vojno oružje, zar ne? To verovatno i jeste razlog što KS-V koriste uglavnom lovci, sportski strelci, policijski snajperisti i neke paravojne formacije. Izveštaji korisnika sa terena kažu da je KS-V osetljiva na prašinu koja može da uzrokuje više problema, od pada preciznosti do blokiranja zatvarača zbog zadržavanja sitnih čestica u žlebovima između bregova za bravljenje. Dakle, reč je o oružju koje bez problema radi samo u kontrolisanim uslovima. Za utehu, održava konzistentnu sub – MOA preciznost sa više vrsta municije različitih proizvođača.
Obzirom da je skoro upola skuplja od repetirki uporedivih performansi (napr. Sako TRG ili Haenel SR) to joj znatno sužava mogućnosti za tržišni uspeh. Ali ako ste pomalo hipster sa željom da imate jedinstveno oružje visokih performansi i neobičNe pojave, Keppeler KS-V je prava stvar za vas.
tekst i foto Dragan Šaponjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još