Retrospektiva: Usavršeni dalekometni „švajcarac“

Na strelištu u Miokovcima isprobali smo long range pušku, rad bivšeg vojnog snajperiste Švajcarca Arnolda Kunca, koji je osnovao firmu za proizvodnju vrhunskih sintetičkih kundaka i custom pušaka za lovce, taktičke i sportske strelce

Dalekometno pucanje ili long range na ovim prostorima je streljačka disciplina koja privlači mnogo interesovanja, pa u perspektivi možemo da očekujemo proširivanje porodice sportskih strelaca. U zavisnosti od discipline, u kojoj se nadmeću, daljine variraju od 300 do više od 1.000 m. Neoficijelno, strelci pridev dalekometno vezuju za distance od 500 do 1.000 m. Sve dalje od toga pripada kategoriji ekstremno. Naravno, ovi zaljubljenici u streljaštvo ne propuštaju priliku da se oprobaju ni na bliskijim rastojanjima, ako ništa drugo, to je odlična prilika za druženje. Razgovori se uglavnom odnose na omiljeni sport. Iako se svi slažu da vrhunska oprema ne može od početnika da napravi odličnog strelca, pre ili kasnije svi počnemo priču o „pušci iz snova“ – oružju koje bismo želeli da imamo. Na našem tržištu ponuda oružja iz ove kategorije skoro da i ne postoji (tek odnedavno „Crvena zastava“ nudi svoj perspektivni Mod. 808 po prihvatljivoj ceni). Zato smo sa oduševljenjem prihvatli ponudu da se iz prve ruke upoznamo sa jednom, zaista ekskluzivnom puškom, koja je namenjena dalekometnom streljaštvu.

Prerađen Sauer 200 TR

Poziv je stigao od našeg starog poznanika Arnolda Kunca. Noldi (kako ga zovu kolege strelci) već dugo se bavi sportskim streljaštvom. Ovaj kraljevački zet, rođeni Švajcarac, pre dolaska u Srbiju bio je vojni snajperista što mu je pružilo sjajno polazište za sport kojim se bavi. U tome ga nije sprečila ni povreda oka, nastavio je da vežba i sada puca sa levog ramena, nišaneći levim okom i pritom ostvaruje odlične rezultate. Uz streljačko iskustvo Kunc ima i dovoljno tehničkog znanja pa je sa svojim poslovnim partnerom, u Švajcarskoj pokrenuo proizvodnju vrhunskih sintetičkih kundaka i custom pušaka.

Na sajtu www.arnoldstocks.com zainteresovani mogu da potraže detaljnije informacije, ali kapaciteti firme su ograničeni, a proizvodnja je rasprodata mesecima unapred. Osnovnu ponudu čine kundaci od fiberglasa, u kombinaciji sa drugim hi-tech materijalima, namenjeni lovcima i taktičkim korisnicima. Vrh ponude je, međutim, rezervisan za sportske strelce – ti kundaci su izrađeni od kombinacije ugljeničnih vlakana i aramida tj. karbon-fibera i kevlara. To nije sve, nude se i dorađene akcije (mehanizmi), podesivi okidači i ugradnja takmičarskih cevi u kalibru, po izboru. Na oružje sklopljeno u firmi daje se garancija na preciznost i pouzdanost. Iskoristili smo jedan Noldijev dolazak na strelište u Miokovcima kod Čačka, da utvrdimo u kojoj meri stvarnost odgovara reklamnim sloganima.

Iako tvrdi da njegov kundak može da se postavi na skoro svaku pušku, Noldi preferira kvalitetne sportske modele poznatih proizvođača. Puška koju sam imao u rukama, nastala je na bazi „Sauerovog“ takmičarskog Mod. 200 TR (Target Rifle), ali to oružje bilo je samo polazna osnova za doradu. Izvorno, Sauer 200 je velikokalibarska puška namenjena takmičenju u tzv. nordijskim streljačkim disciplinama. Rađena je u kalibru .308 Winchester, teška 5,5 kg i sa cevi od 670 mm duga 1.180 mm. Zatvarač je obrtnočepni sa tri dvostruke bradavice raspoređene, pod uglom od 120 stepeni, koje se brave u cevi što uz čvrstu bravu omogućava brzo i udobno rukovanje. Jednorednim okvirom kapaciteta pet metaka se lako manipuliše. Potpuno podesiv, drveni kundak sa montažom za nožice i odličan dvostepeni okidač sa podesivom silom ostavljaju veoma malo prostora za naknadne intervencije vredne pomena. Tako sam mislio…

Kundak bez premca

Već na prvi pogled, shvatate da puška sa oznakom S+K Swiss-Carbon nije konfekcijsko oružje. Crna boja ugljeničnih vlakana ističe teksturu, ali je površina kundaka glatka i sjajna, kao da je ulivena u staklo. Ustvari, to je kombinacija ručno slaganog karbon-fibera i kevlara impregnirana epoksidnom smolom. Iako je ovakav kompozit oko pet puta jači od čelika iste težine, jezgro kundaka čini šasija (bedding) od alumijumske legure, koja je na CNC mašini precizno oblikovana da prihvati mehanizam oružja.

A to je tek početak. Sada slede sati ručnog rada i finog podešavanja sve dok se ne dobije savršeno uklopljena, skoro organska celina. Čak je i štitnik okidača izrađen od istog materijala. Kunc tvrdi, da ovako napravljen kundak nema premca u apsorbovanju vibracija pri opaljenju, kao i da neće nastupiti zamor materijala, deformacije niti strukturne promene bez obzira na broj ispaljenih metaka. Garancija pokriva temperaturni raspon od -50 do čak 200º C (mada ne znam šta bih radio u rerni sa puškom).

Okidač kao svila

Kundak je potpuno podesiv po svim kotama: dužina, visina i nagib obrazine, bočna distanca od ose kundaka, tačka oslonca za rame, tačka u kojoj se fiksiraju sklopive nožice, visina zadnjeg oslonca tj. teleskopska nožica uklopljena u donji deo kudaka… Priznajem, da do sada nisam sreo sličan kundak, ali ni cenu od čak 3.200 evra samo za pomenuti deo! Poređenja radi, vrhunski modeli „McMillan“ ili „Carlson-Bell“ su oko četiri puta jeftiniji. Ali, to nije sve. Puška je dobila izvanredan takmičarski okidač „Anshutz“ koji je podesiv po težini, dužini hoda, tački okidanja, nagibu repa okidača itd. Srećom, imam iskustva sa ovim okidačem inače bi sigurno došlo do slučajnog opaljenja – mek je kao svila i kako kažu strelci „okida na dašak vetra“.

Ipak, uz sve pobrojane intervencije na oružju, najviše iznenađuje cev. Umesto fabričke kalibra .308 Winchester, postavljena je teška takmičarska cev za kod nas malo poznat i relativno nov metak kalibra 6,5×47 Lapua. Iskoristivši konstrukcionu pogodnost za jednostavnu zamenu cevi, Kunc se odlučio za ovaj metak zbog njegovih superiornih balističkih karakteristika na velikim daljinama. Dno čaure na ovoj municiji ima iste mere kao .308, pa se bez problema koristi sa postojećim zatvaračem, a i ukupne dužine metka i čaure su približne tako da ne zahtevaju preradu akcije. Finska fabrika je ovaj kalibar namenila za ozbiljna streljačka takmičenja na velikim daljinama. U razvoju je učestvovala i poznata puškarska radionica „Grunig & Elmiger“ iz Švajcarske. Zapreminski kapacitet čaure dopušta pritiske preko 4.350 bara što rezultira veoma brzim zrnom (do 900 m/s) i položenom putanjom. Generalno, na daljinama od 700 do 1.000 m ovaj metak se bolje pokazao od .308 Win. uz manji trzaj i primetno bolju preciznost. Sav dodatni rad na inače odličnom oružju doveo je do toga da ova puška, bez nišana košta 11.000 švajcarskih franaka.

Spektakularna preciznost

Da bi se iskoristio potencijal ove puške, neophodan je stvarno kvalitetan optiški nišan. Bez mnogo premišljanja odabran je elitni model Zeiss Diavari iz serije Victory 6-24×56 Tactical. Pun pogodak – bukvalno i figurativno. Montirana na Picatinny šini, optika je na zadnjem prstenu dobila tipično sportski dodatak – minijaturnu libelu za kontrolu bočnog nagiba oružja. Končanica sa mil-dot oznakama dopušta fino podešavanje jer svaki „klik“ pomera sliku pogodaka za po 5 mm na daljini od 100 m. Jednodelni tubus ima prečnik od 30 mm, a ovako kompletirana puška sa optikom teška je 8,2 kg. Očito, ovo nije oružje za teren i borbenu upotrebu već strogo takmičarsko, vrhunskih performansi. Ovako kompletirani zaputili smo se na vatrenu liniju.

Pucaju se serije od po tri metka iz ležećeg položaja na daljinama od 100, 200, 300, 400 metara… Cilj je bio da „upucamo“ oružje tj. retifikujemo nišan. Već na početku nailazim na problem – puška je projektovana za levorukog strelca i „skrojena“ po Noldijevoj meri. Bez obzira na to, puca spektakularno dobro. Na daljini od 300 m bukvalno je problem utvrditi da li je bilo pogodka jer zrna doslovce pogađaju u istu rupu na meti (nalepnica prečnika 10 mm). Trzaj je veoma blag, okidač (po meni) previše olakšan, površina kundaka klizava, hvat je potpuno „naopak“, ali uprkos svemu ovo je jedna od najpreciznijh pušaka koje sam imao u rukama. Kunc sa ponosom priča da je vlasnik „Zeissa“ naručio mini seriju od 10 komada baš ovakvih karabina.  Na žalost, moja nemarnost prema stanju baterije u foto-aparatu mi se osvetila u najgorem trenutku, pa sam ostao uskraćen za slike pogodaka.

Šta bih rekao posle svega? Puška odlično radi ono čemu je namenjena – takmičarsko streljaštvo. Drago mi je što kod nas postoje ljudi sposobni da naprave ovakvo oružje kao i oni koji mogu da iskoriste njegove mogućnosti. Za mene, ovo je bilo iskustvo slično vožnji super-automobila. Lepo, uzbudljivo, ali to nije moj svet. Radije bih nosio duplo lakšu i barem 10-15 puta jeftiniju pušku. Siguran sam da ni takva ne bi imala 10 puta veće grupe. U svakom slučaju, „Swiss-Carbon“ ima šta da ponudi i najzahtevnijim kupcima. Nadam se da će u budućnosti dodatno proširiti ponudu. Držimo ti palčeve Noldi!

Tekst i slike: Dragan ŠAPONJIĆ