Šapat na vetru

Naš boravak na strelištu “Tamnava” u Lazarevcu bio je neobično iskustvo. Bez antifona koji štite od prodornih pucnjeva, bez mirisa baruta… Takmičenje u gađanju vazdušnim puškama u organizaciji “Balkan Air Guns”. Ova facebook grupa okuplja entuzijaste čija se interesovanja kreću oko (kod nas) neuobičajenih streljačkih disciplina za vazdušno oružje. Mnogobrojni strelci u vrlo opuštenoj atmosferi testirali su svoje mogućnosti u nekoliko različitih i prilično zahtevnih streljačkih zadataka. Moje iskustvo sa vazdušnim oružjem svodi se na zatvoreno deseto metarsko strelište i neobavezno lutanje livadama ili pored reke tokom odrastanja. Mogućnosti oružja sa opružnim sistemom bile su skromne, a mi smo tako sticali osnovna znanja iz streljaštva. Ali, dosta toga se promenilo.

Bili smo u prilici da propratimo IV kolo bench-rest lige – u disciplinama 25 m spring – piston, 25 metara Open i 50 metara Unlimited (do kalibra 5,5 mm). Mete su standardne papirne za bench-rest (po 25 na jednom papiru plus proba). Osim toga u okviru discipline Extreme bench rest gađalo se na 100 m Unlimited i 100 m Slug challenge. Ovoga puta to je 5 serija po 5 hitaca. Posebno je izdvojen Long Range gde se na daljini od 100 i 150 metara gađa osam metalnih gongova prečnika 170, 155, 140, 125, 110, 95, 80 i 65 mm. Ova dinamična disciplina počinje od najvećeg cilja prema najmanjem a ukoliko neki promašite, počinjete čitav ciklus ponovo dok ne završite zadatak. Pobednik je najbrži strelac.
Da bi se ostvarili pristojni pogoci na zahtevnim daljinama, osim streljačkog umeća potrebno je adekvatno oružje i oprema. Klasične konstrukcije kvalitetnih vazdušnih pušaka sa oprugom ili klipom nisu prevaziđene ali svoje mesto nalaze do daljine od 25 metara. Čak i decenijama stare Anschutz, Feinwerbau ili Walther puške potpuno su konkurentne, naravno ako su u dobrom stanju.

Za veće daljine neprikosnoveno je PCP oružje. Skraćenica od fraze Pre-Charged Pneumatic ukazuje na oružje koje kao “pogonsko gorivo” koristi rezervoar gasa sabijenog pod visokim pritiskom. Osim veće početne brzine i dometa PCP oružje daje ujednačenije performanse i zahteva manje manipulacije na vatrenoj liniji. Prirodno, manje pokreta koji vas izvode iz idealnog položaja za nišanjenje i gađanje uvek predstavlja prednost, a kod PCP jedino što treba učiniti je ubacivanje novog projektila u cev. Kada smo kod projektila, dobro poznate dijabole pokazuju ograničenja po pitanju dometa, gube stabilnost na većim daljinama pa se umesto njih koriste tzv. “slug” projektili povoljnijeg balističkog oblika koji najviše podsećajuna na zrna za pištoljsku municiju. Naravno, postoji širok dijapazon različItih težina i oblika, neka su namenjena i za lov (popularna disciplina u SAD), a takmičari na osnovu ličnog iskustva traže idealnu kombinaciju za svoje oružje na određenoj daljini. Nekada osnovni kalibar .177 (4,5 mm) polako se povlači pred sve popularnijim .22 (5,5 mm) ali nisu retkost ni puške kalibra .25 (6,35 mm) ili .30 (7,62 mm). Za ekstremne uslove već se prave kalibri od 9 mm pa čak i ,50 (12,7 mm). Energija projektila kvalitetnijih PCP pušaka na daljini od 100-150 metara neretko prelazi energiju zrna ispaljenog iz oružja kalibra .22 LR. Zbog toga se na strelištu bezbednosne procedure shvataju veoma ozbiljno i strogo se poštuju.

Za bavljenje ovim sportom osim oružja potrebna je i dodatna oprema. Optički nišani sa odgovarajućom montažom su obavezna stavka. Sve ono što je do pre nekoliko godina bilo trend u klasčnim “long range” disciplinama preslikalo se i na vazdušno oružje. Optički nišani impresivnog uvećanja od 40-50 puta na maksimalnoj vrednosti, prečnik objektiva 42-56 mm, podesiva paralaksa … sve je to deo zahteva. Na puškama se može videti Sightron, Zeiss, Vortex, Athlon pa i jedan Schmidt & Bender. Podesivi kundaci, nožice, mekani zadnji oslonci, kofer za bezbedan transport, oprema za održavanje i naravno nezaobilazna boca za sabijeni gas koja izdržava pritisak 200-300 atmosfera. Njačešće se koriste ronilačke boce, a rezervoar oružja se dopunjava posle nekoliko desetina hitaca da bi se obezbedile ujednačene prformanse pri svakom opaljenju.
Sam zvuk pri opaljenju je tih, šištav poput šapata. Međutim, kada se sa usta cevi skine moderator zvuka, prasak oslobođenog gasa pod visokim pritiskom ume da bude neprijatno snažan. Funkcija ovih svojevrsnih “prigušivača” prvenstveno je da spreči opstrujavanje zrna koje napušta cev, jer gasovi koji ga prestižu negativno utiču na stabilnost projektila i na njegovu preciznost.

U razgovoru sa zaljubljenicima u ovaj sport saznali smo da je za opremu i oružje koji vam obezbeđuju “ulazni nivo” potrebno izdvojiti 1500-2000 evra (po trenutnim cenama). To nije mala svota, ali šta se dobija za taj novac? Pojednostavljena procedura nabavke oružja, mogućnost da se koriste kraće distance (izuzev ekstremnih disciplina, dovoljno je 50-metarsko strelište), odsustvo buke i naravno, jeftinija municija što vam dopušta mnogo intenzivniji trening i više iskustva. Pritom, lagani projektili ograničenog dometa predstavljaju sjajno sredstvo za izučavanje kako balistike na različitim daljinama tako i uticaja vetra koji je često presudan za ostvarivanje planiranog pogotka. Upravo to sam imao prilike da vidim na strelištu “Tamnava” gde su povremeni udari vetra iz različitih pravaca stavljali strelce na ozbiljna iskušenja. Zbog svega nabrojanog, ova streljačka disciplina može biti odličan izbor za aktivno proveden vikend ne samo za pojedinca već i za čitavu porodicu. Kada je vreme loše, cela aktivnost se lako “preseli” u skromno zatvoreno strelište dok se meteorološke prilike ne poprave.

Posle nabavke svi drugi troškovi su znatno niži u odnosu na druge streljačke discipline, a i susreti sa sportskim kolegama su češći pa tako “Balkan Air Guns” organizuje godišnje 6 kola lige i finale, a ne treba isključiti ni neke turnire. To predstavlja dobru priliku za razmenu iskustava, a član ove grupe je i naš olimpijac Milenko Sebić čiji saveti su se neretko pokazali kao dragocena pomoć ljubiteljima ovog sporta.  Po rečima organizatora, gospodina Vladimira Lalovića u planu je proširivanje broja disciplina, uvođenje atraktivnijih zadataka i drugih privlačnih sadržaja.
Teksti foto D. Šaponjić