Stari dobri Ruger

Ovaj tekst inicirala je poseta ekipe revije „Kalibar“ poslednjem sajmu IWA. Tu smo dugo razgledali i fotografisali „Rugerove“ nove kompaktne obrtnočepne karabine. Neko će reći da je to davno viđeno, ali nas su privukli kalibri tih karabina…

"Rugerova" puška u kalibru .44 Magnum napravljena od nerđajućeg čelika sa odličnim maskirnim kundakom, mehaničkim nišanima i mogućnošću montaže optike
„Rugerova“ puška u kalibru .44 Magnum napravljena od nerđajućeg čelika sa odličnim maskirnim kundakom, mehaničkim nišanima i mogućnošću montaže optike

Velika i ugledna fabrika oružja „Ruger“ osnovana je 1948. kada su William Batteramn Ruger i Alexander M. Sturm iznajmili montažnu baraku u Southportu (država Konektikat SAD) i počeli izradu oružja. Sturm je bio zadužen za finansije, a Bil Ruger za oružje, jer je već radio kod poznatog oružara „Springfielda“ i „Auto-ordnance“. Prvi proizvod firme „Sturm, Ruger & Company Inc“ bio je malokalibarski pištolj, koji je oblikom podsećao na nemački Parabelum P08. Posle samo godinu dana, 1949, Sturm gine u avionskoj nesreći, a Ruger sam nastavlja proizvodnju.

Odličan model

Za samo deset godina Ruger se nameće američkom tržištu u izradi više tipova revolvera. To nije bilo lako u zemlji gde su „Colt“ i „Smith & Wesson“, imali stogodišnju tradiciju. Godine 1959, Ruger plasira kratki poluautomatski karabin u tada novom i najmoćnijem revolverskom kalibru .44 Rem. Magnum. Firma brzo stiče ugled kao proizvođač izuzetno izdržljivog, pouzdanog, a cenom prihvatljivijeg oružja. Godine 1967, Ruger proizvodi jednometni karabin sa topovskim padajućim zatvaračem, pod oznakom No1. Konkurenti su se smejali jednometnom, starinskom karabinu i naravno – pogrešili. No1 se i danas proizvodi u mnogo verzija i već skoro pola veka uživa ogromnu popularnost. Mnogo se ljudi širom sveta okrenulo mišljenju – jedan hitac, jedan pogodak, a Ruger No1 je izvrsna puška u svakom smislu. Samo godinu dana kasnije, Ruger proizvodi Model 77 i ta puška uskoro staje uz rame sa Winchesterom 70 i Remingtonom 7oo.

Sistem za opaljenje je direktan, sasvim zadovoljavajući za oružje koje ne spada u sportsko i streljačko
Sistem za opaljenje je direktan, sasvim zadovoljavajući za oružje koje ne spada u sportsko i streljačko

Sve tri su zasnovane na proslavljenoj konstrukciji Mauser M98. Godine 1974, Ruger ulazi u proizvodnju familije poluautomatskih karabina Mini-14. Ova puška koristi konstrukcije ratnih poluautomata Garand M1 i malog 30 M1 karabina, koji je razvio „Winchester“. I Mini 14 se u „Rugerovim“ fabrikama i danas proizvodi u više verzija. Godine 1977, Ruger radi svoju prvu sačmaricu u kalibru 20. I tu se videla inovativnost ovog proizvođača, koji je predvideo i doprineo da se potisne odlični stari kalibar 16, a otkinut je i znatan deo tržišta, kojim je vladao kalibar 12. Radi „Ruger“ danas svoje Red Label bokerice i u kalibru 12/76, ali je zapamćeno da je prvih pet godina (od 1977. do 1982.) proizvodio sačmarice samo u kalibru 20.

Unifikacija kalibara

Priču o današnjem „Rugerovom“ proizvodu, kao i ovaj tekst inicirala je poseta ekipe revije „Kalibar“ poslednjem sajmu IWA. Tu smo dugo razgledali i fotografisali „Rugerove“ nove kompaktne obrtnočepne karabine. Neko će reći da je to davno viđeno, ali nas su privukli kalibri tih karabina. Reč je o modelima Ruger 77 u revolverskim, najpopularnijim magnum kalibrima .357 Magnum i .44 Remington Magnum. Podsetimo da se još u doba osvajanja Divljeg zapada težilo unifikaciji kalibara. Nosili su revolvere i puške u istom, najčešće starom kalibru .44-40 (.40 Winchester). Ovaj stari .44-40 kalibar je Winchester razvio kao puščani metak, da bi ga kasnije prisvojili proizvođači SA revolvera. Sada je slučaj obrnut. moćne i popularne revolverske kalibre .357 Mag i .44 Rem. Mag, usvaja poznati proizvođač da za njih izradi kompaktne puške. Ima tu logike. Prvo, broj vlasnika revolvera i pištolja (Desert Eagle), u kalibrima .357 Mag i .44 Rem. Mag, je u SAD i celom svetu ogroman. Uz dužu cev, ti kalibri omogućavaju sasvim solidan energetski potencijal potreban ne samo lovcu, već i farmeru, planinaru, izletniku u divljini, rudaru na Aljasci i svakom ko može da se iznenada susretne sa predatorima srednje veličine. Pri tome, kratkocevno oružje u istom kalibru je već bilo na dohvat ruke. Nismo svi balistički eksperti. Većina oružje posmatra kao pomoćnu, na žalost često neophodnu spravu, o kojoj poseduje samo minimum potrebnog znanja. Zar tu nije najprihvatljivije da vam puška i revolver budu u istom kalibru.

Municija kalibra .357 Magnum i.44 Remington Magnum
Municija kalibra .357 Magnum i.44 Remington Magnum

Da su ti kalibri dovoljni u većini situacija videćemo iz navedenih brojki. Kalibar .357 Magnum, prihvata najrazličitija soft point i holou point zrna mase od 110 do 200 grejna (7,1 do 13 g). Ona dobijaju početne brzine od 350 do čak 480 m/s i nose enrgiju od 600 do 1.100 džula. Još moćniji .44 Remington Magnum istih efikasnih konstrukcija zrna, težine od 180 do 300 grejna (11,7 do 19,4 g), ima početne brzine u rasponu od 330 do 530 m/s. Energetski potencijal ovog Elmer Keitovog metka iz 1959, iznosi od 730 do preko 1.300 džula. Na ove respektabilne podatke, dodajmo da se iz puške pogoci mnogo preciznije plasiraju uz drastično blaži trzaj. Sve nam ovo govori u prilog da „Rugerovi“ planeri nisu bez razloga ponudili svoje nove obrtnočepne karabine u revolverskim magnum kalibrima.

Zadnji nišan preklopan

Da pogledamo sada iz blizine obrtnočepne karabine Ruger 77/357 i Ruger 77/44. Postoje u sličnoj izvedbi i karabini Ruger 77/22 i Ruger 77/17 u malokalibarskoj verziji za municiju .22 LR, .22 WMR, .17 Hornet Magnum Rimfire i .22 Hornet, ali oni nisu predmet ovog prikaza.

Novo "Rugerovo" bravljenje dvodelnim zatvaračem
Novo „Rugerovo“ bravljenje dvodelnim zatvaračem

Puške u oba kalibra .357 Mag i .44 Rem Mag zajedno ćemo opisati, jer su izuzev razlike u kalibrima to identična oružja. Radi se o puškama čiji su sanduci, cevi i zatvarači izrađeni od nerđajućeg čelika. Cev ovih pušaka je duga 470 mm, što utiče na njenu umerenu ukupnu dužinu od 978 mm. Masa ovog zaista kompaktnog oružja iznosi 2.384 g, što nam govori da je nije teško nositi ni na celodnevnim pešačenjima. Za kalibar .357 Magnum unutrašnje ožlebljenje ima korak uvijanja 1:16 inča, a za kalibar .44 korak zavojnice je 1:20 inča. Cev je izrađena postupkom hladnog kovanja i pored garantovane fabričke preciznosti, omogućava dug radni vek uz olaklšano održavanje. Važno je da puška koja se svakodnevno nosi kao deo opreme, bude laka za održavanje i otporna na atmosferske uticaje. Tome svakako doprinosi i kundak izrađen od crnog ili kamuflažno finiširanog polimera, koji je potpuno rezistentan na vlagu, sneg, led i udare. Debeli gumeni amortizer na kundaku, doprinosi baš udobnom pucanju. Na srebrnastoj mat nereflektujućoj cevi nalaze se mehanički nišani. Mušica je čelična, montirana je na prsten u zoni usta cevi. Crno brunirana mušica ima znatnu visinu i može se po pravcu pomerati u lastinom repu. Zadnji nišan je preklopni, jako liči na nišan karabina Zastava M70. U njemu je ugrađena pločica sa V zarezom i belim rombom u osi zareza, što ubrzava nalaženje cilja. Pločica j lako podesiva po visini preko bočnih vijaka u odgovarajućim prorezima, baš kao i kod Zastave.

Vlada Mitrović na "Rugerovom" štandu
Vlada Mitrović na „Rugerovom“ štandu

Na nerđajućem mat obrađenom sanduku puške, nalaze se čak tri, glodanjem obrađena mesta za prihvat „Rugerove“ montaže optičkih nišana ili kolimatora. Ovo nam se dopalo, jer vlasniku otvara više mogućnosti ugradnje različitih nišanskih pomagala, pa i kratkih cilindričnih ili refleksnih red dot nišana.

Sve radi glatko i bez greške

Sada na red dolaze zatvarači čija konstrukcija zaslužuje poseban akcenat. Svi stari, veliki Ruger 77 karabini, imaju klasični Mauser 98 zatvarač, izrađen iz jednog dela sa dva čeona braveća brega. Ovde je to radikalno izmenjeno. Prvo iznenađenje nam je konstruktor primenio izradivši zatvarač iz dva dela. Zadnji deo zatvarača koji čine ručica u dva zadnja braveća brega je jedna celina. Prednji deo zatvarača nema bravećih bregova, već je u lažnom, fiksnom bočnom bregu, ugrađen opružni izvlakač čaura. Prednji i zadnji deo zatvarača su povezani pokretnim spojem, koji omogućava da zadnji deo sa ručicom i bregovima ostvaruje rotacioni kretanje. Pri toj rotaciji se prednji deo kreće samo pravolinijski, ne rotira, već ide samo napred nazad. Pri kretanju napred izvlakač gurajući dno čaure uskače, ili bolje reći preskače ivicu na dnu čaure, čineći tako gurajuće push feeding uvođenje metka u cev. Zabravljujuća dva brega zadnjeg dela zatvarača postavljena su pod 180 stepeni i brave pušku u zadnjem delu sanduka.

Interesantan magacin kapaciteta 5 ili 4 metka, u zavisnosti od kalibra
Interesantan magacin kapaciteta 5 ili 4 metka, u zavisnosti od kalibra

Vidite razliku u odnosu na Mauser 98 konstrukciju. Kako su bregovi postavljeni pod uglom od 180 stepeni, to i dalje uslovljava otklon ručice u vis, pri repetiranju od 90 stepeni. Na prvi pogled smo prema ovom dvodelnom surogatu M98 konstrukcije bili skeptični, međutim sve sumnje su otklonjene, kada smo više puta repetirali pušku i videli da sve funkcioniše glatko i bez upotrebe veće sile. Uvođenje metaka u cev i njihovo izvlačenje iz ležišta je pouzdano, čemu doprinosi mala dužina revolverskih metaka i veliki venac, obod na dnu čaure. A ta municija je smeštena u neobičnom izmenljivom okviru. Reč je o staroj „Rugerovoj“ konstrukciji rotacionih okvira, koji je primenjivan još na 44 poluautomatu iz 1959, i kasnije na malokalibarkama polu-auto sistema. Ovi okviri primaju .357 Magnum kalibra, pet metaka ili četiri metka za pušku 77/44 (.44 Remington Magnum). Kod njih municija stoji u kružnom rasporedu, a pred usne okvira metke rotacijom dovodi torziona opruga, koja deluje na zvezdasti donosač. Ovakve izmenljive okvire na svojim karabinima koristi austrijski „Steyr Mannlicher“. Krasi ih pouzdanost i laka izmena. Pritiskom na donju bravicu okvir Rugera 77 pada na sredinu dlana strelca. Lako je nositi rezervni okvir u džepu, zbog njegovog kratkog zdepastog oblika.

Usta cevi su izvrsno obrađena, prednji nišan je uočljiv i podesiv
Usta cevi su izvrsno obrađena, prednji nišan je uočljiv i podesiv

Na zadnjem delu zatvarača, smešteno je krilce kočnice. Hod kočnice je dug, lučni i ima tri položaja. Strelica na spojnici i natpis safe, govore da zadnji položaj sve osigurava. Srednji položaj kočnice omogućava rad sa zatvaračem, dok je prednji, uobičajeni – paljba. Sistem za opaljenje je direktan, sasvim zadovoljavajući za oružje koje se ne svrstava u sportsko streljačke puške.

 Na zadnjem delu zatvarača smešteno je krilce kočnice. Hod kočnice je dug, lučni i ima tri položaja
Na zadnjem delu zatvarača smešteno je krilce kočnice. Hod kočnice je dug, lučni i ima tri položaja

Ovde bi svako komplikovanje sa ubrzicama i dve različite sile okidanja bilo kontra produktivno. Ceo sistem Ruger 77/357 ili 77/44, nam se veoma dopao. Puška kraća od jednog metra, sva od nerđajućeg čelika, kapaciteta 5 plus 1 ili 4 plus 1 jakih revolveskih magnum metaka, ima višestruku primenu. Naša evropska poimanja oružja, sasvim pogrešno duga oružja dele na lovačka i sportska. Ova puška nije sasvim ni u jednoj toj podeli. Nju kupuju ljudi kojima je oružje svakodnevno potrebno, da bi se mogli nesmetano baviti svojim primarnim poslom. A „Rugerovi“ oružari su je za tu svrhu izvanredno osmislili i napravili. „Rugera“ neshvatljivo nema na našem tržištu, a uvoznik bi njegovom nabavkom pokrio potražnju za pištoljima, revolverima, karabinima, malokalibarkama, sačmaricama, pa i ovom Ruger 77/357-44 veoma upotrebljivom puškom.

tekst i slike: Vlada MITROVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pun pogodak

Puška ArmaLite AR-30 se pokazala kao izvanredno rešenje teške taktičke puške