Tajna izrade zlatnog trna

Rade se u osnovnom podmodelu The Hesketh,  kojim je 2010, počela proizvodnja. Osnovni model srebrnasto bele metalne baskule sa umerenom cvetnom gravurom po ivicama, košta 15.200 funti. Sledi nešto luksuzniji model sa cenom od 19.970 funti. Model sa gravurom rose&scroll staje 23.929 funti, a najskuplji i najluksuzniji primerak The Rutland Range, cenom ide čak na neverovatnih 28.090 funti

Čitaoci revije „Kalibar“ koji vole bok sačmarice, neka dobro vežu pojaseve, jer vas vodimo u ozbiljne visine… Idemo u zonu gde se pravi oružje vrhunskog kvaliteta, izuzetne lepote i ekstremno visokih cena. Idemo tamo gde do sada nikada nismo bili, u svet neviđene tehnologije i načina izrade cevi. Pisali smo i do sada o skupim puškama, ali o ovakvom postupku izrade cevi vrlo malo smo znali. To je toliko složen, skup i neisplativ postupak, da nam se činilo praktično neomogućim. Engleski proizvođač „Longthorne (Gunmakers) Ltd“ iz Lankšira, imao je svoj štand na sajmu IWA 2015. Bili smo na njemu i jedino što možemo da kažemo jeste da nas je ostavio bez daha.

Sve iz jednog komada čelika

Prijatna plava dama po imenu Elen Stjuart, domaćica štanda i direktor marketinga i prodaje ove ugledne firme, skrenula nam je pažnju na nešto do sada neviđeno. Na naše jednostavno pitanje koje je bilo logično, jer smo se susreli sa skupocenim bok sačmaricama, kratko i kroz osmeh nam je odgovorila: da veoma su skupe, ali ovde se uopšte ne radi o ceni! Ove puške jedine na svetu imaju obe cevi, deo za zabravljivanje, smeštaj ejektora i nišansku šinu, urađene iz jednog komada čelika. Autor ovog teksta je iskusni inženjer konstruktor u oblasti mašinogradnje, koji dobro poznaje tehnologiju izrade pušaka sa dve cevi. Čak ni naš genijalni Branko Trninić iz Banja Luke, u svom kapitalnom delu „Lovačke puške i municija“ (u izdanju Glasa Srpskog iz 2000. godine), nije opisao ovaj praktično nemogući način izrade dvostrukih cevi. Rekli smo praktično nemogući, ali ne i nemoguć. Još davne 1875, čuveni engleski inženjer Ser Joseph Whitworth (nama koji smo završili mašinstvo ovo ime je dobro poznato po Vitvortovom navoju), konstruisao je i patentom zaštitio način izrade tandema cevi, iz jednog komada čelika. Godine 2006, nadareni inženjer Džems Longtorn Stjuart i njegova supruga Elen, proučavali su patent Ser Džozefa Vitvorta i svo to znanje povezali sa današnjim tehnološkim mogućnostima. Kad je Vitvortu uspelo da uradi dve puščane cevi iz jednog komada čelika uz pomoć mašina pokretanih vodenim kolom, danas u doba erozimata i numerički upravljanih obrednih centara, sigurno da je daleko lakše. Džems Longtorn Stjuart sa tehničkim oružarskim iskustvom od skoro tri decenije, uradio je konstrukciju vrhunske bok sačmarice sa H&H (Holland & Holland) bočnim udarnim mehanizmima i krenuo u realizaciju izrade tandema vertikalno postavljenih cevi iz jednog komada čelika. Izabrao je vrhunski čelik, daleko kvalitetniji i skuplji od čelika od koga se inače rade cevi pušaka sačmarica. Radni komad od koga je počeo proces izrade cevi – primerak ili sirovi komad, težio je neverovatnih 27 kg. Kada su obe cevi i deo za bravljenje bili potpuno završeni, težina gotovog dela iznosila je 1.300 g. Sa 27, na 1,3 kg! Koliko je samo tu posla bilo, složenih mašinskih zahvata na izradi unutrašnje trase i spoljašnje figure cevi. Detalji izrade su, naravno, tajna proizvođača i to je strogo čuvana tajna. Evo i zašto…

Ovaj sklop gornje i donje cevi, obrađenih iz jednog komada čelika, povezuje tanki, uzani vezni zid, čija debljina iznosi jedva 2 mm. Nema veznih vertikalnih lenjira – pruteva, nema srebrnog lotovanja, niti zatvaranja. Duša cevi prečnika 18,5 mm i njihove ose su apsolutno paralelne, što smo videli na testu gde su u više klasčnih i jednu Longthorne bokericu ubačeni laserski obeleživači cilja. Nijedna klasičnim letovanjem spajana gornja i donja cev, nisu mogle da daju rezultate, gde se laserske tačke na više daljina praktično poklapaju. Longthornove cevi pokazuju na svim daljinama samo jedno zajedničko osvetljeno mesto u središtu mete. Naravno, u jednom komadu na kompjuterski vođenom obradnom centru bušene cevi, moraju da budu idealno paralelne. Te cevi su daleko lakše i neuporedivo jače od klasično spajanih cevi. Ne postoji laboracija kalibra 12/76 (12/70) u kome se radi bokerica Longthorne, koju njihove cevi ne podnose sa lakoćom. Odsustvo teških dugih lenjira (pruteva) za spajanje cevi, proizvođaču je dalo rezervu težine, koju je rasporedio na povećanje debljine zidova cevi, na najkritičnijim mestima iza i ispred prelaznih konusa. Jeste nelogično, ali je istina, da su ove lakše cevi neupredivo jače od klasičnih. Britanski zavodi za ispitivanje oružja i municije ZIŽ (Birmingem i Lids) su žigovima potvrdili enormnu čvrstinu ovih cevi, tokom nastanka ove neobične puške. Cevi urađene iz jednog komada su omogućile sve vrste toplih bruniranja i termičkih zahvata na eliminisanju zaostalih napona, jer ovde nema šta da se na povišenim temperaturama razletuje i odvoji. Ovde je sve urađeno iz jednog dela – integralno.

Na cevima, u zavisnosti da li je puška sportske ili lovačke namene, integralno su urađene i odgovarajuće nišanske šine. U zoni ležišta metka su bočna proširenja sa kanalima u nivou polovine donje cevi. U njih ulaze ključevi za zabravljivanje, smešteni u kovanoj čeličnoj baskuli. Ključevima se komanduje standardnom Westley-Richards polugom, koja ostaje u desnom položaju kada su cevi prelomljene. Malena iglica – pin na čelu baskule se pritisne i W-R poluga se vrati u početni položaj. Tandem cevi je zbog izabrane, bočno postavljene brave izuzetno nizak, što je omogućilo i najnižu moguću baskulu, a time i ekstremno nisku siletu cele puške.

Mehanizam paljenja vatri je smešten na bočnim pločicama, koje po njihovom tvorcu nazivamo H&H bočnim pločama. Džems Longtorn Stjuart odabrao je i konstruisao fini, pouzdani ali ne previše komplikovan udarni mehanizam. Sa samo tri čivije i osovinom unutrašnjeg udarača, koji se vidi sa spoljašnje strane, dobijen je dugovečan i lak za održavanje mehanički sklop koji čine udarač, zapinjač, međupoluge i V lisnate opruge. Nije ostavljao prelamajuće polužice na kraju vijaka za demontažu bočnih pločica, već se one skidaju odvijanjem klasičnih vijaka uz pomoć dobro naoštrene odvrtke. I iz ovog detalja vidimo da tvorac ove puške nije težio njenom nepotrebnom komplikovanju u cilju dostizanja što veće cene, već je projektovao vrhunski napravljenu pouzdanu i upotrebljivu pušku. Ugrađen je jedan selektivni obarač, kao i kočnica smeštena na vratu kundaka. Natpis „safe“ označava da je puška ukočena. Puška se oprema jakim ejektorima, koji izbacuju samo ispaljenu čauru i u standardnoj opciji imaju fiksne čokove. Po želji kupca može se dobiti i opcija sa izvlakačima ili setom izmenjivih čokova. Ove bokerice kalibra 12, mogu da imaju cevi dužine 26, 28, 30 ili 34 inča (660, 710, 760 ili čak 864 mm), s tim što se najkraće i najduže cevi moraju posebno ugovoriti. Sa cevima dugim 71 cm, puška ima masu od 3,06 kg, a sa dužim cevima – 76 cm, masa iznosi 3,18 kg. Potkundak ove puške je za tandem cevi pričvršćen Purdey gurajućom bravicom, čije dugme izviruje na prednjoj strani potkundaka.

Od divne turske orahovine „Longthorne“ radi kundake u dve verzije. Prvi je klasičan ravni engleski kundak, a drugi tip je kako oni kažu semi pistol grip, odnosno kundak sa blago naglašenim pištoljskim rukohvatom, koji je na dnu zaobljen. Ovu vrstu kundaka kod nas malo poznatu, mogli bismo nazvati skraćeni kundak Princ od Velsa. Vrlo lepo izgleda i još bolji je osećaj kada takvu pušku brzo unosite u zgib ramena. S obzirom da se sklop cevi radi iz jednog komada čelika, proizvođač može na zahtev naručioca po želji otežati ovaj deo u cilju postizanja boljeg balansa puške. Ovo je čest zahtev vrhunskih sportskih strelaca, tako da „Perazzi“, „Beretta“ i „Browning“ nude svoje najbolje modele sa različitim težinama sklopa cevi. To je u slučaju puške Longthorne još lakše izvesti promenom debljine zida tokom mašinske obrade. Longthorne bok sačmarice imaju duboko kvalitetno bruniranu spoljašnju površinu cevi, nastalu korišćenjem postupka, koji nema ograničenje u temperaturi. Plavo-crni finiš cevi je daleko postojaniji i otporniji, nego što je to slučaj, kod srebrnim lotom spojenih cevi. Orahovina kundaka je uvek brušena i nauljena uz sitno čekirane površine gustine 32 LPI (32 linije po inču dužine). Pravilnim kontinualnim rasporedom masa i niskom baskulom, dobijeno je oružje vrlo umerenog trzaja, što je važno lovcima, ali još više sportskim strelcima. Idealno paralelne cevi kod kojih se osa nišanske šine i ose obe cevi apsolutno poklapaju i blag trzaj su odlike presudne za izbor sportske puške u disciplini letećih meta. I to je segment gde su Stjuartovi bili veliko iznenađenje za svoje konkurente. Njihova sportska puška je i te kako dorasla najboljim svetskim modelima.

Porodična manufaktura

Longthorne bok sačmarice rade se u osnovnom podmodelu The Hesketh, sa kojim je 2010, počela proizvodnja. Taj osnovni model, srebrnasto bele metalne baskule sa umerenom cvetnom gravurom po ivicama, košta u Velikoj Britaniji 15.200 funti. Sledi nešto luksuzniji model sa cenom od 19.970 funti. Naredni model sa gravurom rose&scroll staje 23.929 funti i najskuplji i najluksuzniji model The Rutland Range, cenom ide čak na 28.090 funti. Različit nivo cena ovih pušaka prvenstveno određuje njihova gravura. Chloe, ćerka Elen i Džejmsa je akademski umetnik i ona stvara nacrte za svaku pušku pojedinačno. Tako je kompletna porodica uključena u izradu ovog puškarskog remek-dela.

Na zahtev lovaca i vrhunskih sportskih strelaca puška se radi u dimenzijama koje potpuno odgovaraju levorukim osobama. Uz to mnogi bogati naručioci se opredeljuju za izradu para istovetnih pušaka – pušaka bliznakinja. Ove bliznakinje, pored zlatnih brojeva 1 i 2, utisnutih na početak nišanske šine, imaju sve druge potpuno simetrične dimenzije. Puške bliznakinje su obeležje najelitnijih svetskih lovišta i strelišta.
Videli smo jednu vrhunsku pušku koja svoje mesto u vrhu nije izborila imenom, kvalitetom i pričom koja je prati, već je proizvedena na najskuplji i najkomplikovaniji mogući način. Rad dve cevi iz jednog komada je nesumnjiva prednost kod ove sačmarice. Razmišljamo duboko, stručno, tehnički: šta bi tek bilo kada bi Džems Longtorn Stjuart, uspeo da uradi dvokuglaru ili driling na ovaj način. Kod sačmarice to ima efekat, ali ne baš presudan. A, zamislite da stvorite dvokuglaru ili driling sa apsolutno paralelnim pravim cevima, koje na svim daljinama pucaju u približno istu tačku. Tu bi dugo bio usamljen na svetskom oružarskom tronu. Ovo je samo naše razmišljanje.

Upoznali smo se sa jednom krajnje neobičnom, vrhunskom puškom, a zahvalnost dugujemo strpljivoj i ljubaznoj gospođi Elen Stjuart. Iako iz njih nikada nećemo pucati, proširili smo svoje oružarsko znanje…

Vlada MITROVIĆ

foto: „Longthorne“