Iz arhive: Minimalizam ili zastarelost?

Automate možemo da grupišemo u dve kategorije. ili su to „svemirska“ oružja koja skoro redovno imaju i ulogu oružja za ličnu odbranu (PDW – personal defence weapon) ili se radi o minimalističkom oružju bez ikakvih naizgled bespotrebnih dodataka, što je moguće jednostavnije konstrukcije, minimalnih dimenzija. Rumunski automat RATMIL iz 1996. u svakom slučaju spada u drugu grupu, što naravno ne mora da znači da se radi o “sirotinjskom” oružju.
Kad se spomenu rumunska streljačka oružja, obično se pomisli na PM md.1963, klona AK-47 sa onim karakterističnim vertikalnim prednjim rukohvatom, koje smo često viđali na ulicama gradova tokom revolucije protiv Čaušeskua 1989. Ovo oružje nije baš pobralo simpatije učesnika ratova na tlu bivše SFRJ koji su imali prilike da njime rukuju, jer je smatrano za jednog od manje uspešnih „klonova“ AK-47. S druge strane, kao uspešna bez ikakve zadrške, mogu da se smatraju dva modela streljačkog oružja iz perioda pre Drugog svetskog rata, puška Mannlicher M1892/1893 (sa obrtnim zatvaračem, korišćena i u Holandiji) i automat Orita. Iako nijedno ne preterano estetski uspešno, njihova upotrebna vrednost i robusnost nikada nije dovedena u pitanje.

Ovom prilikom prikazujemo još jedno delo rumunskih konstruktora, koje bi, bar prema onome što danas znamo, moglo vrlo lako da bude ne najlepši primerak, ali sigurno jedno od onih koji imaju vrlo povoljan odnos između kvaliteta i cene. Oznaka novog automata je RATMIL m.1996, odnosno, skraćeno od imena preduzeća koje ga proizvodi, Regia Autonoma pentru productia de Tehnica Militara (“Uzina Mecanica Cugir SA”) iz grada Cugir u centralnom delu Rumunije. Ovo preduzeće pored municije u najrazličitijim kalibrima, proizvodi i lovačke puške, elektromagnetne spojnice, okvire, redenike i dr.

Klasična konstrukcija

Na prvi pogled, RATMIL deluje prilično neugledno, čak bi se moglo reći da ne deluje nimalo estetski uspelo. Kalsične je konfiguracije, sa okvirom ispred rukohvata. Irađen je od presovanog lima spajanog tačkastim zavarivanjem, sa pojedinim elementima, kao što su pištoljski rukohvat i prednji potkundak od polimera. Prema izgledu, moglo bi se konstatovati da je sanduk po svom obliku i načinu izrade zapravo preuzet sa rumunskog AK-47, tačnije AKM. Ovaj način izrade, tipičan je za period Drugog svetskog rata i posleratni period, tokom Hladnog rata, gde je imperativ bio da se na što jednostavniji i jefiniji način proizvede što veći broj primeraka streljačkog naoružanja, za tada, vrlo masovne oružane snage. Danas je ovaj metod izrade u velikoj meri zamenjen brizganjem polimera visokih mehaničkih osobina sa umetnutim čeličnim kliznim površinama. Na taj način se postiže još jedna vrlo važna stvar, a to je smanjenje mase, što je od velikog značaja kada oprema vojnika postaje sve kompleksnija i sve više podrazumeva i komunikacione uređaje, ličnu zaštitu i drugo. Upravo na ovom planu RATMIL zaostaje za konkurencijom. Primera radi, njegova masa bez municije iznosi 2,7 kg, šro je recimo više nego kod karabina M4 ili jednog od najmodernijih automata danas – singapurskog STK CPW skoro upola lakšeg (1,5 kg).
Izbor kalibra je očekivan i takođe vrlo konvencionalan, 9×19 mm Parabellum. Zašto konvencionalan – iz razloga što danas mnogi automati pored ovog kalibra „rezervisanog“ za pištolje, imaju mogućnost upotrebe i drugih kalibara, upotrebljivih i za oružja za ličnu zaštitu – PDW (personal defence weapon), gde se traži ipak znatno veći efikasni domet i probojnost. Zašto Rumuni nisu prihvatili mogućnost upotrebe i ove savremenije municije? Verovatno se radi o meri uštede.

Cev je dužine 180 mm, što je značajno više u odnosu na pištolje i predstavlja tipičnu vrednost za automate. Na ustima cevi se nalazi dvokomorni kompenzator odskoka, što bi trebalo da ovo oružje, uz relativno veliku masu učini prilično udobnim za gađanje, s odličnom kontrolom rafalne paljbe. Radi poređenja, STK CPW, kao predstavnik najsavremenijih trendova, zbog vrlo male mase ima ugrađen mehanički sistem za smanjenje trzaja. Selektor je, kao i sanduk, preuzet sa Kalašnjikova, ima tri položaja (zakošeno, jedinačna i rafalna paljba) i trebalo bi da olakša preobuku onih vojnika koji su prethodno obučeni za AK-47/AKM. Verovatno je i sistem za okidanje i opaljenje sa AK-47/AKM, što ne daje prostora za sumnju u efikasnost i pouzdanost. Međutim, poštujući značajno energetski niži nivo municije 9 mm Para u odnosu na 7,62×39 mm M43, princip dejstva automatike je zasnovan na vrlo jednostavnom sistemu trzaja sa masivnim blokom zatvarača.
Nišani su klasični. Zadnji je postavljen na L-nosaču i može da se prekalpa prema željenom dometu dejstva: 50 i 100 m, od kojih obe, a naročito prva cifra predstavljaju u velikoj meri ambiciozne brojke (ako se znaju mogućčnosti municije 9 mm Para). Prednji nišan se nalazi utvrđen na prednjem delu sanduka, približno naspram polovine dužine prednjeg potkundaka i zaklonjen je okruglim štitnikom. Pored klasičnih, mehaničkih nišana, automat može preko standardne Picatinny šine na gornjem delu sanduka da prihvati i domaći refleksni nišan mase 170 g, Mira Reflex sa uvećanjem 1x. Oslonac za rame može da se preklopi u levu stranu i verovatno predstavlja jedan od najsavremenijih elemenata na automatu, jer deluje vrlo elegantno, ima skeletastu konstrukciju i mogućnost podešavanja po dužini. Preklapanjem oslonca za rame, dužina automata se smanjuje sa 650 na 427 mm, što sasvim dobro može da se uporedi sa pomenutim STK CPW dužine 690/450 mm, identične dužine cevi.

Ukupna ocena?

Evidentno je da su Rumuni, da bi dobili automat RATMIL, iskoristili značajan broj elemenata sa AK-47/AKM. Da li je to loše? Ako ne uzmemo u obzir masu, verovatno ne, čak nije isključeno da su iskorišćeni delovi preuzeti ili sa isluženih primeraka ili sa povučenih viškova automatskih pušaka. Ako se na celu stvar gleda iz ovog ugla, RATMIL predstavlja sasvim adekvatno rešenje za oružje za blisku borbu.
U mnogim analizama se obično radi poređenje strogo prema tehničkim karakteristikama, previđajući činjenice da se oružje bira, odnosno projektuje, prema potrebama i mogućnostima nekih oružanih snaga. Što su potrebe i mogućnosti više usklađene, rešenje je uspešnije.

Mr Sebastian Baloš
foto: Wikipedia