Boško Ljubinković

Koliko prigušivači smanjuju zvuk pucnja

U vreme kada su se pojavili, prigušivači su smatrani pravim tehničkim čudom. A kad bolje pogledamo, deluju vrlo jednostavno – kao obične cevi. Međutim i onaj ko očekuje da se unutra krije neko posebno iznenađenje, biće razočaran. Nema ničega, sem nekoliko umetnutih delova od metala, odnosno sintetičkog materijala. Neverovatno skromno, s obzirom da živimo u eri kompjutera i kosmičkih programa. Ipak, prigušivače i danas prati oreol izvesne mistike i fascinacije, bar u širim slojevima populacije.

Moderni, lagani prigušivači firme Bruger & Thomet. Sasvim gore je HP 22 za kalibar .22 Long Rifle. U sredini je model ''džet'' za kalibar 9 mm Para, a sasvim dole ''Impuls 2A'' za isti kalibar.
Moderni, lagani prigušivači firme Bruger & Thomet. Sasvim gore je HP 22 za kalibar .22 Long Rifle. U sredini je model “džet“ za kalibar 9 mm Para, a sasvim dole “Impuls 2A“ za isti kalibar.

To potiče od nagonskog straha kod ljudi, da ne čuju odakle dolazi smrtonosni hitac. Još od prvih strelaca snajperista, strah od njihovih pušaka je kod svakog vojnika veći, nego od bilo kog drugog neprijateljskog oružja. Naizgled jednostavni cilindri, koji se montiraju na cev – prigušivači – taj strah su samo još više pojačali. Kako tačno dolazi do željene redukcije buke od pucnja, to i danas detaljno zna samo mali broj stručnjaka. Čak i oni najstručniji muku muče sa mnogobrojnim činiocima jačine zvuka.

Dva principa funkcionisanja

Za pogrešnu predstavu o prigušivačima među laicima, najveći krivac je Holivud. Kako se u holivudskim filmovima u svemu preteruje, tako se i zvuk prigušivača svodi na jedva čujno „pff“ ili „plop“, koje se izvan date prostorije uopšte ne čuje. U tzv. akcionim filmovima, oružja sa prigušivačima ima na pretek. I to u rukama onih koji iz zlobe žele da naude miroljubivom demokratskom svetu, tako i raznoraznih pravednika, osvetnika i boraca za pobedu dobrog nad zlom i spas čovečanstva. Međutim, da prigušivači nisu baš toliko tihi kako ih filmska industrija prikazuje, znaju samo oni koji se malo više bave oružjem, jer nisu svakome dostupni i dozvoljeni. Zbog moguće zloupotrebe, u nekim zemljama prigušivači su potpuno zabranjeni, dok je u drugima za njih potrebna posebna dozvola.

Čuveni Stečkin sa montiranim prigušivačem i rafalnom paljbom
Čuveni Stečkin sa montiranim prigušivačem i rafalnom paljbom

Ima i drugih razloga zbog čega prigušivači toliko fasciniraju ljude. Već i sam istorijat njihovog nastanka je zanimljiva priča. Prvi patenti konstruktora Hajrama Maksima potiču još iz 19. veka. Postoji mnogo raznoraznih konstrukcija, patenata i pronalazačkih priča – dovoljno za zasebnu studiju. Ono što holivudski scenaristi nisu izmislili, to je da su pripadnici SOE (britanskih specijalnih snaga), koristili prigušeno oružje za delovanje u neprijateljskoj pozadini, kao i mnogi agenti pre i posle Drugog svetskog rata. U svakom mitu, ima i poneko zrnce istine. Priča o prigušivačima u tehničkom pogledu, još uvek nije dovršena. Osnovni princip funkcionisanja ostao je isti još od vremena Hajrama Maksima: prigušivač redukuje prasak gasa, koji nastaje na ustima cevi prilikom izlaska ispaljenog zrna.

SIG-Sauerov malokalibarski pištolj Moskito sa montiranim prigušivačem HP 22 dugačak je 345 mm - 140 mm duži nego bez njega. Jačina pucnja se redukuje za 32 do 42 decibela.
SIG-Sauerov malokalibarski pištolj Moskito sa montiranim prigušivačem HP 22 dugačak je 345 mm – 140 mm duži nego bez njega. Jačina pucnja se redukuje za 32 do 42 decibela.

Generalno, svi prigušivači to rade na jedan od dva načina: pre nego što barutni gasovi koji potiskuju zrno kroz cev stignu da naprave prasak (pucanj), šire se unutar prigušivača. Kod većine konstrukcija gasovi se pritom još dodatno uskovitlaju i usporavaju. Posledica je tzv. opuštanje – smanjenje naboja gasnog pritiska. Kao rezultat, pucanj je znatno tiši nego kod oružja, čija cev nema prigušivač. Drugi princip funkcionisanja je hlađenje. Fina žičana mrežica ili tečnost apsorbuju toplotu i temperatura gasa opada, a time i pritisak. Možda zvuči suviše jednostavno, ali tako i jeste. Čak i najprimitivnije konstrukcije mogu efikasno da priguše pucanj.

Podzvučna municija

Naravno, uvek može i bolje. Moderni prigušivači ne samo što stišavaju pucanj, već su znatno manji. Ukoliko je cilindar prigušivača suviše debeo, zaklanja nišan. To kod preciznih snajperskih pušaka sa optičkim nišanom ne smeta, ali kod pištolja i automata da. I još jedna bitna stvar: prigušivač ne sme da ometa poluautomatsku funkciju oružja, što je posebno važno kod poluautomatskih pušaka. Osim toga, korisnici žele da im oružje ima maksimalnu preciznost i energiju zrna i to, po mogućstvu, sa raznim tipovima municije. Veća energija zrna znači i veći domet i generalno, bolji balistički učinak na cilju. Ipak, postoji granica. Ko želi da izbegne glasan pucanj, treba da koristi podzvučnu municiju, kod koje brzina zrna nije veća od brzine zvuka (343 m/s pri temperaturi od 20º C). Zbog toga, kod podzvučne municije puno energije imaju jedino zrna velike težine. Najpopularniji podzvučni kalibar za duge cevi svakako je .308 Winchester. Tipične laboracije imaju zrno težine od 200 do 240 grejna (13 do 15,6 g). Kada izračunamo energiju jednog zrna težine 240 grs i brzine od 330 m/s, dobićemo samo 330 džula, umesto uobičajenih 3.300 koliko ima standardna municija .308 Winchester. Pritom, ne zaboravimo da zrno usled sporije početne brzine duže leti do cilja, a i putanja mu je više iskrivljena. Kao posledicu, imamo i znatno smanjenu efektivnu daljinu gađanja. Već i pri najmanjoj promeni razdaljine, strelac mora nanovo da podešava optički nišan.

Laki mitraljez Ultimax sa kratkom cevi i prigušivačem u "režiji" Ivana Živkova pokazao je izvanredan rezultat na meti
Laki mitraljez Ultimax sa kratkom cevi i prigušivačem u „režiji“ Ivana Živkova pokazao je izvanredan rezultat na meti

Dodatni nedostatak podzvučne municije je što se zrno ne deformiše pri udaru u meki cilj. Da bi se rascvetala u telu divljači, lovačka zrna ne smeju da budu sporija od minimuma brzine pri udaru u cilj. U zavisnosti od zrna, taj minimum iznosi uglavnom preko 500-600 m/s, što je mnogo iznad brzine zvuka. U protivnom, imaćemo neželjenu posledicu da se lovačko zrno koje bi trebalo da se deformiše, u podzvučnim laboracijama ponaša kao obično zrno sa punom košuljicom. Jedan od vrlo retkih izuzetaka predstavlja metak RUAG SOS, čije se zrno i pored podzvučne brzine, deformiše na cilju. Na žalost, ova municija nije dozvoljena za civilnu upotrebu. S druge strane, podzvučna municija u popularnim pištoljskim kalibrima 9 mm Para i .45 ACP ne pravi dodatne probleme. Njihova zrna prolaze kroz usta cevi bez problema, ispod brzine zvuka, tj. 330 m/s. Neki kompromisi moraju da se prave i po pitanju jačine pucnja. Što je prigušivač veći, to je veći i njegov unutrašnji volumen za „razblaživanje“ gasnog pritiska, pa je automatski slabiji i pucanj. Neki proizvođači zbog toga montiraju vrlo dugačak cilindar oko cevi i fiksiraju ga za sistem oružja. Ipak, ne znači uvek da je ono što je veće, automatski i bolje. Veći prigušivač je i teži, što povećava ukupnu masu oružja. Kako se većina prigušivača postavlja na cev ispred grlića, to njihova težina neminovno utiče i na ponašanje cevi pri gađanju.

Uticaj na preciznost i energiju

Postavlja se pitanje koliko prigušivači zaista utiču na preciznost? Na kraju, zar najprecizniji strelci, snajperisti, ne koriste prigušivače širom sveta? Da li to zavisi i od konstrukcije prigušivača? Na jednom testu, isprobani su balistički rezultati sa preciznom puškom STL u kalibru .45 ACP i STL 300 kalibra .300 Visper. Dužina cevi obe puške je ista – 320 mm. I znate koji je odgovor? Preciznost ne zavisi samo od prigušivača, već od kombinacije oružja i municije, odnosno određene laboracije. Nasuprot tome, preciznost sa prigušivačem može da bude čak i bolja, kod ručno rađenog oružja u kalibru .300 Whisper. Generalno, svaki strelac mora da računa sa izvesnim rasturanjem pogodaka, ako koristi prigušivač. Navedeni test je pokazao da u proseku, sa razdaljine od 50 m, pogoci mogu da odstupaju od 9 do 33 mm od cilja i to u potpuno nepredvidljivom pravcu.

HK MP5 sa integralnim prigušivačem prilikom pucanja jedva da ga čuju prisutni, nekoliko metara iza
HK MP5 sa integralnim prigušivačem prilikom pucanja jedva da ga čuju prisutni, nekoliko metara iza

Koliko upotreba prigušivača utiče na energiju zrna? Na drugom testu, ovoga puta sa dva pištolja i tri puške, pokazalo se da sa istom laboracijom prigušivač uvek izaziva promenu brzine, odnosno energije zrna. Rezultati su i ovoga puta bili različiti. U kojoj meri će zrno izgubiti brzinu i energiju, zavisi kao i kod preciznosti, od kombinacije oružja, municije i prigušivača. Kod većine isprobanih laboracija, zrna su pri letu gubila (ili dobijala) u proseku od 2 do 6 m/s. To znači (u zavisnosti od težine zrna) i do 24 J energije. Naravno, ima i drastičnih primera, kao što je laboracija Hornady A-Max sa zrnom teškim 208 grejna, čija brzina je opala za čak 24 m. To je zaista veliko odstupanje. Od ukupno 31 testirane laboracije, prigušivači su u 14 slučajeva doveli do smanjenja brzine zrna pri izlasku iz cevi. Kod dve laboracije nije bilo nikakvih promena, dok su u 15 slučajeva zabeležene čak i veće početne brzine zrna i to do 11 m/s.
I na kraju, ostalo je ono početno pitanje: koliko prigušivači stišavaju pucanj vatrenog oružja? Možda ćete biti razočarani, ali na ovo pitanje ne postoji univerzalni odgovor. Postoji niz raznoraznih činilaca koji na to utiču, pa treba biti oprezan u davanju opštih, zajedničkih ocena.
Ne postoje dva čoveka koji podjednako registruju određeni šum. Zato automatski ne postoji ni objektivni parametar jačine – glasnoće zvuka. Naš sluh prima zvučne talase kao oscilacije pritiska, ali to nije jednostavno, kao što zvuči. Postoji sijaset parametara, iz domena fizike: pritisak zvuka, nivo pritiska zvuka, brzina zvuka, intenzitet zvuka, performanse zvuka, energija zvuka, gustina energije zvuka, impedanca zvuka, protok zvuka…
Jedno je sigurno: toliko tihi kao u holivudskim filmovima, sigurno nisu. Zato nemojte uvek verovati onome što vidite na filmu…

Boško LJUBINKOVIĆ
foto: Vojin KAĆURIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još