Nenadmašni policajac
Još od kraja 19. veka revolver Smith & Wesson Military & Police srednjeg (K) rama sa cevi od četiri inča bio je neprikosnoveno oružje američkih policajaca. S godinama „Smith & Wesson“ ga je prilagođavao zahtevima policijskih službi, nišani su postali podesivi, radio se sa tri dužine cevi (2,5, 4 ili 6 inča), ali kalibar .38 Special nije menjan.
Pedesetih godina prošlog veka FBI agenti, policajci u civilu i carinski službenici konačno su zatražili revolver jačeg metka. Tako je S&W 1955. na tržište izbacio revolver Combat Magnum kasnije preimenovan u Model 19. Ram je i dalje bio K, kapacitet doboša 6 metaka ali kalibra .357 Magnum. Dobra strana svakog revolvera koji koristi jaču magnum municiju (za službene potrebe), je što za treniranje i dalje može da ispaljuje metke .38 Special. Na taj način cev se manje habala i pored velikog broja ispaljenih metaka.
U osnovi to je bio M&P sa teškom cevi, podesivim zadnjim nišanom i prednjim na Baughman rampi za brzo nišanjenje, a ejektorska šipka ispod cevi je dobila oblogu. Izrađivao se u dve vrste finiša – sjajna plava ili uglačana stainles steel, a za, recimo mat plavu, trebalo je doplatiti ne malu sumu. Novi model je polako ušao u sve više različitih jedinica kao što su Policijska uprava Dejton, Ohajo, Američka carina, Tajna služba i Služba za krivične istrage pomorskih snaga.
Jedna od zanimljivijih konfiguracija bila je ona koja je osamdesetih godina prošlog veka izdata osoblju službe za diplomatsku sigurnost američkog Stejt departmenta u inostranstvu. Ova verzija je imala 4-inčnu cev i okrugli rukohvat kakav je korišćen samo za 2,5-inčne modele namenjene za skriveno nošenje. U suštini, S&W Model 19 nije bilo jeftino oružje, a bez neophodnih dorada nije odgovarao ni za prikriveno nošenje.
Zbog toga je fabrika pristupila pojednostavljenjima koja su iznedrila Model 13. Ejektorska šipka više nije imala oblogu, što je pojeftinilo proizvodnju, rukohvat je bio oblog prečnika sa četvrtastim dnom, a nišani su bili fiksni i nisu se kačili za odeću kao kod Modela 19.
Model 13 nisu usvojile samo američke agencije – od policijskog odeljenja Enkoridža na Aljasci do policije države Njujork, već su ga naručile i državne agencije u različitim zemljama poput Hong Konga, Francuske, Tajlanda i Kanade. Ali najomiljeniji je bio među agentima FBI. Mali, snažan, pouzdan i savršen za prikriveno nošenje, nije bio uočljiv ispod sakoa čak ni kada se obuče pancirni prsluk.
Posle zloglasnog obračuna u Majamiju 1986. kada su agenti FBI bili u teškoj situaciji zbog malog dometa i ograničene količine municije revolvera, policija SAD je u za službeno oružje izabrala pištolje. S&W se nije predao i njegov Performance Center je sredinom devedesetih godina 20. veka maksimalno poboljšao Model 13. Doboš je dorađen za lakše prepunjavanje, teška cev duga 3 inča je portovana radi ublažavanja trzaja, okidanje je bilo DAO, a finiš je bio mat plavi. Konačno novi model je opremljen Eagle Secret Service rukohvatom radi lakšeg prikrivenog nošenja.
Iako je urađen u samo 400 primeraka PC13 je bio pravo back-up oružje i šteta je što se nalazi u vitrinama kolekcionara, umesto u futrolama.
Priredio: R.K.
foto: Tamara Keel
