Prof. Dr. Sebastian Baloš

Robotizovana borbena stanica Super Aegis II

Ako postoji mesto na svetu na kome iole bolje obavešten čovek ni u kom slučaju ne želi da se nađe, to je granica između Severne i Južne Koreje, između kojih traje višedecenijski prekid vatre. Ova linija razgraničenja predstavlja zapravo pojas, dubine oko 4 km, sa čijih strana „vrebaju“ vojnici dve strane, iste nacionalnosti, ali potpuno različite ideologije. Nebrojeni su slučajevi ilegalnog prelaska, kršenja prekida vatre i sličnih dešavanja, koji ovu oblast stavljaju na začelje poželjnih mesta za „odmor“. Od ovakve situacije, najveću korist ima priroda, koja je u ovoj oblasti za današnje svetske pojmove neverovatno dobro očuvana i doslovce netaknuta.

Sistem na postolju i bez njega, sa otvorenim senzorskim sistemom
Sistem na postolju i bez njega, sa otvorenim senzorskim sistemom

Kao takva, priroda uz sam brdovit teren predstavlja vrlo dobru „branu“ i prirodnu prepreku koja na neki način otežava napad sa bilo koje strane. Ovaj pojas je i mesto neverovatnih i paradoksalnih dešavanja, kao što je prijateljstvo između vojnika dve strane, ispod njega je poznato da su sa strane Severne Koreje kopani dugački tuneli za infiltraciju špijuna na jug, ali  i mesto gde  se nalaze neka od najsofistikovanijih sredstava kopnene vojske i rodonačelnika potpuno novog koncepta robotizacije vojske budućnosti. Naravno, radi se o robotizovanim borbenim stanicama, koje je Južna Koreja postavila kao dodatak klasičnoj graničarskoj službi i rasprostranjenom metodu nadzora pomoću bespilotnih letelica.

Hladnokrvni roboti

Robotizovana i daljinski upravljana sredstva se odavno koriste u kopnenoj vojsci. Treba se setiti recimo čuvenog nemačkog Goliata, daljinski upravljano sredstvo namenjeno inženjerijskim jedinicama, ali se moglo koristiti i protiv protivničkih tenkova. Super Aegis II, s druge strane, predstavlja sredstvo namenjeno za držanje tzv. mrtve straže. Praktično, sve što sistem za upravljanje vatrom „protumači“ kao ljudsku figuru i način kretanja, biva meta.
Super Aegis II predstavlja proizvod južnokorejske kompanije „Dodaam“ i ujedno naslednika sistema Super Aegis I. Super Aegis I je sistem slične koncepcije, ali je naoružan puškom M16 kalibra 5,56 mm ili mitraljezom M60E kalibra 7,62 mm. S druge strane, Super Aegis II koristi teški mitraljez lokalne oznake K-6, kalibra 12,7 mm, koji predstavlja domaću varijantu legendarnog američkog Browning M2HB, a postavljen je na sistem za apsorpciju trzaja, tako da je preciznost rafalne paljbe značajno povećana. Opciono, po želji korisnika, postoji mogućnost ugradnje dodatnog automatskog bacača granata Mk-19 Mod3 kalibra 40 mm, a spominju se i rakete zemlja – vazduh, mada ova informacija nije pouzdana. Najverovatnije se radi o raketama klase američkih Stinger ili francuskih Mistral (obe u upotrebi Južne Koreje). Odabir ovako snažnog naoružanja u odnosu na prethodnu varijantu verovatno ima veze sa ograničenom efikasnošću kalibara 5,56 i 7,62 na gusto šumovitom terenu, gde kalibar 12,7 mm poseduje apsolutnu premoć zbog probojnosti recimo stabala drveća na većim daljinama, kao i zbog mogućnosti proboja zemljanih zaklona.

Super Aegis I - jasno se vidi koliko je sistem kompaktan
Super Aegis I – jasno se vidi koliko je sistem kompaktan

Slično kao i Super Aegis I, Super Aegis II poseduje vrlo kompleksan senzorski sistem. Naime, koristi se kombinacija par senzora: digitalna dnevno / noćna kamera sa uvećanjem do 35x (Aegis 1, 30x) sa povećanom rezolucijom tokom noćnog snimanja i termalna kamera sa auto – fokusom i dvostrukim vidnim poljem, opremljena automatskim poklopcem za zaštitu od prašine i peska. Pored toga, u sistem je uključen i laserski daljinometar, čime je senzorski sistem ne toliko različit od npr. sličnih sistema postavljenim na borbenim vozilima pešadije, a prema upotrebi termalne kamere prevazilazi i dobar deo tenkova prethodnih generacija. Upravo termalna kamera obezbeđuje dejstvo u apsolutno svim vremenskim uslovima, čak i pri dejstvu u mrklom mraku, što sistemi na bazi pojačivača svetla ili televizije niskog osvetljaja koji su inače jeftiniji ne mogu da ostvare. Najveća daljina otkrivanja cilja veličine čoveka u najnepovoljnijim uslovima iznosi 2,2 km, što dovoljno govori o mogućnostima dejstva po takvom cilju na toj udaljenosti – kalibar manji od 12,7 mm jednostavno nije dovoljan. ukoliko se preorjentiše na upotrebu potkalibarne municije sa nosačem SLAP (Saboted Light Armor Penetrator), Super Aegis II ima sasvim zavidnu mogućnost dejstva i protiv lakše oklopljenih ciljeva tipa oklopnih transportera na daljinama preko 1 km, međutim, u tom slučaju, signal za dejstvo trebalo bi da daje operater.

Korejska verzija Browning M2HB - mitraljez K-6
Korejska verzija Browning M2HB – mitraljez K-6

Ono što predstavlja „dragulj“ ovog autonomnog sistema je softver za otvaranje vatre. Postoje opcije prema kojima operater koji je odvojen od sistema može da odobri otvaranje vatre, pri čemu se oslanja na vizuelnu detekciju potencijalnog cilja. Drugi način je potpuno autonomni. Pritom treba podsetiti da je ovaj pojas nastanjen velikim brojem životinja, koje bi teoretski mogle da ga aktiviraju, ukoliko ne bi bio toliko usavršen. Sistem za upravljanje vatrom smešten je u poseban modul sa desne strane mitraljeza.
Ceo sklop je postavljen na podignuto postolje, tako da je ukupna masa oko 200 kg (140 kg bez postolja). Oruđe može da dejstvuje u punom krugu, tj. 360o, sa elevacijom -20 do +60o, tako da „glasine“ o ugradnji raketa z-v nije bez osnova. Primera radi, ovaj sistem bi ugradnjom raketa Stinger/Mistral i povezivanjem sa integrisanim sistemom PVO mogao, pored postojeće uloge odbrane granice, da posluži i kao svojevrsna „mina“ protiv niskoletećih vazduhoplova, koji bi se otkrivali iz AWACS-a ili nekim kopnenim radarskim sistemom. Tome doprinosi i relativno velika brzina pokretanja po elevaciji i azimutu, od 60 o/s.
Sistemi Super Aegis II se međusobno i sa „centralom“ sa operaterima u jedinstvenu mrežu mogu povezivati žično i bežično.

Alternativne primene

Pored upotrebe za odbranu granice, Super Aegis II ima visok potencijal i u ulozi daljinske borbene stanice postavljene na oklopno vozilo. Ovo daljinski upravljano naoružanje ima prednost u odnosu na klasične kupole jer se ne zauzima korisna zapremina u unutrašnjosti vozila. Na taj način, broj transportovanih vojnika na vozilima tipa oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije smanjuje u znatno manjoj meri, tako da je to rešenje steklo popriličnu popularnost u svetu. Trenutno su u tom pogledu vodeći Izraelci, ali svoja rešenja imaju i američke, evropske, ali i južnokorejske kompanije.

Super Aegis I, sa kalibrom 5,56 mm
Super Aegis I, sa kalibrom 5,56 mm

Druga potencijalna primena je na brodovima, gde je od posebne važnosti kompaktnost i mogućnost ugradnje bez uređaja koji zahtevaju „otvaranje“ palube u postavljanje uređaja ispod nje. Na taj način se u najvećoj meri povećava mogućnost retrofita, tj. ugradnje na već postojeće brodove, uz minimalne intervencije, u obliku modernizacije. Iako kalibar ne dopušta efikasnu borbu protiv protivbrodskih raketa, protiv pirata i terorista je sasvim adekvatan. Sa raketama Stinger/Mistral, upotrebljiv i protiv ciljeva u vazduhu tipa aviona, helikoptera i protivbrodskih raketa.
Kvalitet i potencijal upotrebe ovog sistema je dokazana već prvim izvoznim ugovorom kada su ga kupili  prebogati Ujedinjeni Arapski Emirati. Iako je Super Aegis II bio jedan od prvih sistema tog tipa u svetu, ali svakako ne i poslednji. Međutim, od ogromnog značaja je biti prvi ili bar među prvima na tržištu.

Dr Sebastian Baloš

foto: „Dodaam“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još