Test: S&W M&P 15 Sport i Sig Sauer M400 SDPC

Sistem AR-15 je prešao put od izuzetnog osporavanja sedamdesetih godina prošlog veka, do najpopularnije platforme današnjice, barem na zapadnoj hemisferi. Sa popularnošću i rasprostranjenošću, raste i tabor opozicije koji smatra ovaj tip oružja nepoželjnim za civilnu upotrebu. To je posebno izraženo u poslednjih nekoliko godina, zbog učestalih masovnih pucnjava u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali, da se vratimo korak nazad, posebno za čitaoce koji ne prate oružje ovog tipa.

Pod pojmom platforma puške podrazumeva se osnovni koncept, dimenzije i funkcija oružja. AR platforma vodi poreklo od puške ArmaLite AR-15, dizajnirane krajem šezdesetih godina prošlog veka. Nakon isticanja patenta na proizvodnju 1977. godine (koji je držala firma „Colt“), nastalo je nebrojeno proizvođača kompletnih sklopova, ali i dodatnih komponenata za ovu pušku.

Od tada se nije značajno promenila, jer osnovni sklop čine (najčešće nazvani) gornji i donji risiver. Gornji risiver u sebi nosi zatvarač, a na njega je sa prednje strane učvršćena cev. Donji risiver sadrži okidačku grupu, rukohvat i držač okvira, a sa zadnje strane nosi cevasto spremište sa oprugom zatvarača i kundakom. Izuzetna jednostavnost sklopa, te mogućnost da se u kućnim uslovima (uz upotrebu specijalizovanog, ali jeftinog alata) zameni bilo koji deo su ključ popularnosti. Po pitanju civilne i sportske namene AR-15 platforme u poluautomatskom režimu rada, smatram da je treba odvojiti od službene, jer iako ima vizuelnih sličnosti sa automatskom verzijom, to su praktično, upotrebljivo i legalno gledano, različite kategorije oružja.

Lego za odrasle

Ne kaže se bez opravdanja da je AR-15 igračka za odrasle. Čak i na tržištima izvan SAD može se pazariti i kastomizovati skoro svaki deo puške. Nemoguće je i pobrojati kakve se sve konfiguracije mogu sastaviti, tako da ćemo predstaviti dva modela – jedan je potpuno fabrička i na oko veoma spartanska puška, Smith & Wesson model M&P 15 Sport. Druga je veoma dorađena i namenjenja dinamičnim streljačkim disciplinama (kao što su IPSC) Sig Sauer model M400 SDPC. Na primeru ova dva dijametralno različita modela, može da se vidi šta je sve moguće prilagoditi konkretnoj streljačkoj disciplini.

Slika govori više od hiljadu reči, tako da obratite pažnju na sitnice, odnosno sličnosti i razlike ove dve puške. U daljem izlaganju ukazaćemo kako te razike konkretno utiču na takmičarski rezultat. Smith & Wesson M&P 15 je, kao i M400, puška takozvanog direktnog gasnog dejstva. To znači da se deo gasova iz cevi vraća nazad, kroz tanki cilindar iznad glavne cevi i gasovi direktno deluju na nosač zatvarača prilikom odbravljivanja. Tu sličnosti prestaju, a razlike u detaljima počinju.

Krenućemo „sleva na desno“, to jest od kundaka prema ustima cevi. M&P 15 ima standardni plastični podesivi kundak, dok M400 ima podesivi Magpul sa zaključavanjem. Iako kundak na M&P stoji fiksiran, malo tolerancije postoji, tako da je osećaj delimično „klimav“. Kod Siga toga nema, dodatna poluga sa donje strane čvrsto drži kundak i time je osećaj oslonca u ramenu prijatniji. Sledeća komponenta je rukohvat. M&P 15 ima standardni jeftini vojni rukohvat, dok M400 ima nešto udobniji Magpul. To je svakako stvar lične preferencije, ali korisnicima često ne prija izbočina za razdvajanje prstiju na standardnom rukohvatu.

Kad smo kod donjeg risivera, treba pomenuti značajno laganije i odsečnije okidanje na Sigu. Svaki sportski strelac ceni lagano okidanje i jasan pozitivan reset okidača, jer je time precizniji i brži. Ušteda vremena kod dinamičkih disciplina je imperativ! Sledeći odličan detalj su obostrane komande na M400. Donji risiver je tako obrađen da dozvoljava nešto drugačiju i prijatniju ergonomiju za levoruke strelce. Nešto slično je moguće instalirati i na obični donji risiver, kao što je na M&P 15, ali to nije isto kao kad je puška dizajnirana za oboručnu upotrebu. I gornji risiver nosi nekoliko zanimljivih razlika.

Prva je obostrana i uvećana ručica za zapinjanje zatvarača na Sigu, za razliku od standardne na S&W. Naredna je, u nedostatku boljeg prevoda, „pomoćna poluga zatvarača“, na engleskom forward assist. Sig M400 je ima, S&W nema tu opciju. To je relativno osporavan deo gornjeg risivera. Iako manje-više, svaka AR-15 puška ima jedan, skoro da ga niko nikad nije iskoristio u praksi. Namena je da se tom polugom zatvarač pogura do kraja u prednji položaj u slučaju zastoja. Čak i vojnici koji su nosili svoje M-4 puške po pustinjama, kažu da nisu nikad imali potrebu za korišćenjem ove poluge. Iz sportskog ugla, možda je „Sig“ mogao da malo uštedi na masi, da je izostavio taj detalj sa puške, ali šta je tu je.

Za rešenje istog (i tako retkog zastoja) „Smith & Wesson“ se odlučio za originalni dizajn sa udubljenjem u zatvaraču. Jednostavnim pritiskom prsta, zatvarač se može pogurati napred, ako baš dođe do problema. Malo korisniji dodatak koji Sig ima, a druga puška nema, je poklopac otvora za izbacivanje čaura. Korisno je imati jedan, posebno za takmičenja na otvorenom, na prašnjavim ili peskovitim poligonima. Što manje prašine i prljavštine u mehanizmu, tim bolje. Kad se puška ne koristi, poklopac se može preklopiti i fiksirati. Posle prvog ispaljenog metka, zatvarač automatski otvara poklopac, tako da strelac ne mora da brine da će to izazvati neki zastoj. Time smo pokrili 2/3 razlika između ova dva modela. Za sada, razlike su uglavnom ergonomske (isključujući okidač) – kundak, rukohvat, ručica zatvarača, komande. Svakako da bolja ergonomija može koristiti strelcu da postigne bolji rezultat. U sledećem delu kreće najbitnija razlika gledano s praktične strane.

Performanse dolaze spread

Najskuplje razlike su definitivno cev, obloga cevi i gasna kočnica. Sig M400 ima fantastičnu 18 inča dugu cev od nerđajućeg čelika. Korak uvijanja je 1:8 i time se dobija fleksibilnost upotrebe zrna od 50 do 77 grejna. M&P sa ovog testa je generacija između Sport i Sport II modela. Prvi Sport model je imao 16 inča cev sa korakom uvijanja 1:8. Model sa testa i Sport II generacija imaju cev od takođe 16 inča, ali sa korakom uvijanja od 1:9. Time se gubi mogućnost stabilisanja težih zrna, koja su poželjna za precizno gađanje na većoj daljini, ali je idealno za zrna u najčešćoj upotrebi od 55 grejna.

Još jedna zanimljiva razlika, cev M&P 15 je specificirana za kalibar 5,56×45 mm, dok je M400 u kalibru .223 Remington. Nekom drugom prilikom ćemo detaljnije o razlikama između ova dva kalibra i municiji za različite namene.

Poslednjih nekoliko centimetara metala na cevi je nešto što možda većini ne bi zapalo za oko, a u stvari značajno menja funkcionalnost puške. Smith & Wesson ima klasični vojni razbijač pucnja (model A2) dok Sig ima gasnu kočnicu. Razlika između ta dva uređaja je drastična. Razbijač pucnja služi da smanji vizuelni i zvučni efekat praska i to ovaj radi prihvatljivo. Ima i mnogo boljih da se nađe na tržištu, ali ovaj nije toliko loš. S druge strane, skoro da uopšte ne smanjuje trzaj, što nije pohvalno.

Nasuprot M&P 15, Sig ima fantastičnu, 62 milimetra dugu gasnu kočnicu proizvođača „JP Enterprises“. Trzaj sa ovom gasnom kočnicom kao da ne postoji! „Slaganje“ metka na metak pri brzoj paljbi je skoro pa komično lako, kao da je u rukama neki airsoft model puške. Što je izuzetno korisno, na primer u IPSC i sličnim disciplinama. Da ne bude kako nema mana, ova gasna kočnica ne samo da ne smanjuje prasak, već je subjektivni utisak učesnika testa kako ga još i povećava, takođe i zvuk i plamen. Stajanje pored strelca dok gađa uopšte nije prijatno iskustvo.

Na kraju, vredi pomenuti da M400 ima oblogu od karbonskih vlakana, veoma laganu, malog prečnika i skoro celom dužinom cevi, tako da strelac može da je obuhvati u bilo kojoj zoni. To je posebno popularno danas, sa modernim hvatom što bliže ustima cevi. M&P 15 ima potpuno nezanimljivu plastičnu navlaku, koja se pritom i brzo ugreje, posle nekoliko okvira ispaljenih u bržem ritmu. Srećom, lako ju je promeniti za neku funkcionalniju, ali ne i dužu. Prednji rukohvat na S&W je fiksiran u dve tačke, pozadi na gornjem risiveru i napred na cevi, dok je na M400 samo pozadi na risiveru i time se dobija mogućnost ovako dugačke obloge.

Uz pušku odgovarajuća optika

Upoređene puške su očigledno iz dva različita cenovna ranga. M&P 15 košta oko 1.000 evra u Evropi, dok je Sig okvirno 2 do 2,5 puta skuplji, u zavisnosti gde se kupuje. Nišani montirani na jednu i drugu pušku su iz još većeg raspona cena i do četiri puta! Na S&W je montiran solidni Vortex Sparc AR. To je klasični red dot nišan sa tubularnom optikom bez uvećanja i tačkom veličine 3 MOA.

Ovaj nišan je funkcionalan, pouzdan i za rekreativno i amatersko sportsko gađanje više nego dovoljan, posebno kad se uzme u obzir cena od nešto preko 200 evra. Naravno, sve to pada u vodu kad se prosle njega uzme Eotech EXPS3 koji je montiran na Sig. Eotech spada u kategoriju holografskih nišana. Nema tubularno telo kao Sparc AR, već se tačka projektuje na jedno staklo. Zašto je to bolje? U ovom kontekstu, zato što je značajno brže staviti tačku na metu, a vidno polje je znatno veće. Na sve to, EXPS3 ima tačku od samo 1 MOA, tako da je veoma pogodan i za precizno gađanje na većim daljinama od Sparc AR. U ovom trenutku verovatno da nema boljeg holografskog nišana na tržištu, tako da je pravo zadovoljstvo nišaniti kroz njega.

Za koga je šta?

Početnik-strelac je na slatkim mukama. Da li kupiti neki bazičniji model, kao što je Smith & Wesson M&P 15, pa postepeno nadograđivati, ili se odmah odlučiti za „pravu spravu“ prilagođenu željenoj streljačkoj disciplini? Možda čak uzeti jedan donji risiver, a dva različita gornja za različite namene?

Valja pomenuli da gornji risiver i cev ne moraju da budu u kalibru .223/5,56, već u nekom pištoljskom ili egzotičnijem kao što je .300 BLK. Tu leži popularnost platforme. Veliki broj proizvođača, mogućnost da se sklopi baš onakav model koji je strelcu potreban, te razni cenovni razredi su ključ uspeha. Kao što je 2011 platforma dominantna na pištoljskim IPSC takmičenjima, tako je AR-15 apsolutno dominantna na IPSC, 3-gun i sličnim nadmetanjima. Jedina platforma koja je zastupljenija u svetu je AK (kalašnjikov), ali se ne može pohvaliti tim opsegom modularnosti i izborom dodatne opreme.

Tekst i slike: Branko TRIFUNOVIĆ