Češki izazov

Najpoznatiji češki proizvođač streljačkog oružja Češka Zbrojovka iz Uherskog Broda, koja se proslavila sa legendarnim modelom CZ 75, dugo se mučila da napravi uspešan polimerski ,,striker fired” pištolj. Razlog za to možda leži u činjenici da su među prvima (1995. g.) na tržište izbacili polimerski pištolj CZ 100. Ovaj model bez klasičnog vanjskog udarača i sa vrlo lošim okidanjem samo dvostruke akcije (DAO), bio je potpuni promašaj. Interesantno je da je uprkos tome ostao u proizvodnji uz sitne modifikacije (CZ 100B) do 2007. godine sa ukupno proizvedenih preko 35000 komada. Nakon ovog slučaja konstruktori iz Uherskog Broda su bili vrlo obazrivi u razvoju novog pištolja sa unutrašnjim udarnim mehanizmom pravolinijskog kretanja (linear striker fired). Težište je stavljeno na unapređenje klasike iz 70-ih, ali i na izradi polimerskih modela sa klasičnim spoljašnim udaračem, tako su na dobar prijem na tržištu naišli modeli P-07 i P-09. Međutim, na standardni ,,striker fired” model čekalo se sve do 2017. godine kada se uz vrlo agresivnu kampanju pojavio model P-10C. Prvo je napravljena kompaktna verzija, P-10C (C-compact), a tek 2019. godine model punih dimenzija i subcompact (P-10F i P10S i optic reday OR). Ovaj put se kada je u pitanju konstrukcija i sistem rada išlo na sigurno, preuzeta su i unapređena proverena rešenja sa Glockovih modela.

Glock 19 po svojim karakteristikama spada u najuniverzalniji pištolj IV generacije. Njegove dimenzije ga svrstavaju u ,,compact” oružja, međutim on zadovoljava sve potrebe koje treba da ispuni kako borbeni pištolj pune veličine, dok je sa druge strane pogodan za skriveno nošenje. Univerzalnost Glock 19 najbolje potvrđuju specijalne jedinice širom sveta koje ga masovno koriste, a u US SOCOM ima status ikone. Zato ne čudi da je konstruktorski i marketiški tim iz Uherskog Broda prvo izbacio kompakt model nove serije P-10C (Compact). Već na prvi pogled jasno je da P-10C za uzora imao Glock 19, čak je marketinški slogan ,,improving perfection” pod kojim je 2017. godine predstavljen aludirao na proslavljeni model Gastona Glocka. Iako ne verujem u koncep univerzalnog pištolja moram priznati da se Glock 19 najviše približio tom idealu. Zato je upredno testiranje modela P-10C i Glocka 19 četvrte generacije bilo posebno inspirativno.

Bili smo u prilici na napravimo test ovog modela i na vatrenoj liniji. Kao najvažnija karakteristika savremenog borbenog pištolja smatra se pouzdanost, a glokovi modeli su neprikosnoveni u tom smislu. Sa druge strane najčešći prigovor austrijskim konceptu je okidanje, na koje se potrebno navići, naročito za strelci koji su navikli na klasične konstrukcije. Pomenuli smo da po osnovnim karakteristika P-10C prati koncepciju Gloka 19, međutim češki razvojni tim je pokušao da unapredi najveću slabost austrijske konstrukcije, okidanje. Udarni mehanizam na P-10C je sa poluzapetom udarnom iglom, što je standard, međutim na ovom modelu okidanje je znatno bolje doterano. Razvojni tim Češke Zbrojevke se baš potrudio da unapredi glavne nedostake okidanja karakteristične za unutrašnji udarni mehanizam. Registrovali su dva nova patenta na sistemu okidanja i udarnom mehanizmu, koji su se pokazali kao uspešna serijska modifikacija. Okidač je identičan kao na Glocku 19, sa predobaračem koji je prvi sigurnosni sistem, a tu su blokadu udarne i ,,drop saftey” sistem. Napredak je postignut u jasnoći i sili okidanja, koja je znatno bolja u odnosu na Glock 19. Sila okidanja je između 2,2 – 2,5 kg, ali je okidanje glatko, jasno, bez škriputanja i propadanja sa jasnom tačkom prekida, a reset obarača je kratak. Jednom rečju ovo je jedno od najboljih okidanja koje sam probao na nekom ,,striker fired” pištolju.
Okidanje na P-10C je unapređeno u odnosu na Glock 19.

Ram na P-10C je napravljen od polimera sa ojačanjima od staklenih vlakana, primenjena je formula polimera koji se dobro pokazao na modelima P-07/09. Na prednjem delu se nalazi pikatini šina sa jednim rebrom, iza pikatini šine nalazi se tekstura koja služi da se kod dvoručnog hvata oslone palčevi, ovaj detalj se dobro pokazao na modelu P-07/09 i strelci ga cene. Tekstura rukohvata su sitne piramidice Glock stila, s tim da su na P-10C znatno oštrije. Agresivno čekiran rukohvat širine 32 mm, sa tri izmenjiva umetka koji se preko lastinog repa i čivije montiraju na zadnju stranu rukohvata, omogućuju čvrst i siguran hvat za korisnike različitih veličina šake. Donji deo umetka prelazi par milimetara ispod ivice otvora za okvir i savršeno se uklapa sa plastičnim poklopcem okvira. Gornji deo rukohvata P-10C ima znatno dublje ulegnuće u odnosu na Glock 19, čime je rešen problem da vas ,,ugrize” navlaka kao na Glocku. Rep rukohvat na P10C jeste duži u odnosu na Glock 19 ali je i deblji, tako da je nešto manja dubina hvata u odnosu na uzdužnu osu cevi. Kako je sistem rasklapanja/sklapanja preuzet sa Glocka dvostrana poluga za raskpanje ne izlazi iz linije rama. Takođe, dvostrana poluga zadržača navlake je usko montirana uz telo rama, tako da je površina na koju se vrši pritisak jako mala pa je potrebno primeniti znatnu silu (korisnici manje šake moraju promeniti hvat) da bi ste oslobodili navlaku. Dugme utvrđivača okvira je montirano na levu stranu, a lako se može premestiti i na desnu stranu, dobro je uklopljeno u siluetu rama i ne može se slučajnim pritiskom osloboditi. Branik obarača je dovoljno velik u slučaju da koristite zimske rukavice, sa ulegnućem u korenu koje omogućuje udobniji i čvršći hvat. Ugao rukohvata kod Glocka 19 je 108 stepeni, P-10C ima vertikalniji ugao rukohvata kao legendarni CZ 75B i njegovi derivati poznati po vrhunskoj ergonomiji. P-10C je prazan težak 740 grama, odnosno teži je 140 grama u odnosu na Glock 19.
Kada je u pitanju ram jedina zamerka poluga ustavljača navlake, koja je nedovoljne širine i traži preveliku sili za oslobađanje navlake.

CZ P-10C dolazi u kompletu sa još jednim rezervnim okvirom, okviri su metalni kapaciteta 15 komada. Otvori za proveru broja metaka su kao kod Glocka sa zadnje strane. Na okviru je od plastike napravljen poklopac (dno), koje ima ulogu odbojnika u slučaju pada na tvrdu podlogu, donosač metaka je napravljen od jarko narandžaste boje. Generalno okviri su napravljeni vrlo kvalitetno i pouzdano su radili za vreme testa. Navlaka P-10C je napravljen od karbonskog čelika visokog kvalietat, dužine 183 mm a za razliku od pravouglaste navlake Glocka 19, ima prizmatičan presek. Bočne strane navlake su zakošene pod uglom od 45 stepeni. Čekirana je krupnim usecima sa prednje i zadnje strane. Gornja strana navlake je ravna površina na koju su montirani krupni nišani niskog profila. Zadnji nišan je novak stila sa dve tricijumske tačke, prednji nišan je takođe sa tricijumskom tačkom, ali je uži u odnosu na prednji nišan Glocka 19. Jedna od mojih najveći zamjerki Glocku odnosi se upravo na plastične nišane koji dolaze u osnovnom paketu. Plastični nišani se za kratko vremena upotrebe zaoble i preko potrebne oštre ivice nestanu, što znači da više ne možete dobiti ni jasnu nišansku sliku. Naravno, da postoji gotovo neograničen izbor nišana na tržištu dodatne opreme za Glock, ali ipak ovo je ispod standarda za savremeni pištolj danas. Na Glock 19 koji smo mi koristili na testu montrirani su originalni noćni nišani, koji su izvanredni, ali to spada u dodatnu opremu, što znači da košta dodatnih 100 €. Sa desne strane navlake nalazi se duga i masivna ,,kandža” izlakača, koja garantuje sigurnu ekstrakciju čaura. Unutrašnjost navlake je urađena besprekono nema vidljivih tragova obrade (što nije baš karakteristično za CZ ), a spoljna zaštita navlake je dobijena postupkom nitriranja.

P-10C ima istu dužinu cevi kao i Glock 19, 102 milimetra (4,02 inča), a kao i na ostalim modelima iz Uherskog Broda trasa cevi je sa 6 žlebova. Klasično vodište zrna je pogodnije za olovna zrna bez košuljice od poligonalne trase kao kod Glocka 19. Ležište metka je dublje i sprečava deformaciju čaure u pojasu iznad venca što je od značaja za ,,reloading”. P-10C ima deblje zidove cevi, a prizmatični blok ležišta metka je masivniji. Pouzdan sistem rada obezbeđuje tzv. sigova brava – bravljenje bloka cevi u otvor za izbacivanje čaure.
Povratna opruga na P-10C je trakasta spirala, dok je vođica povratne opruge napravljena od plastike. Češka Zbrojevka forsira plastične vođice povratne opruge, koje stavlja i na znatno skuplje model poput CZ 75 SP-01 Shadow 1 i 2, u svakom slučaju mehanizam puzdano radi. Sa druge strane Glock 19 4. generacije ima ,,Dual Spring system”, povratni mehanizam sa dve povratne opruge različite snage i čiji zadatak je da smanji odskok cevi.Za uporedni test P-10C i Glocka 19 spremili smo PPU municiju, komercijalni metak sa FMJ zrnom od 8 grama (124 gr). Glock 17 i 19 su modeli pištolja sa kojim se već dugo družim, tako da sam test započeo gađanjem iz Glock 19. Prvo smo testirali preciznost pištolja sa udaljenosti od 20 metara, pucali smo u IPSC metu. Crnim markerom smo obojili slovo A koje nam je poslužilo kao nišanska tačka. Pucali smo iz stojećeg stava sa dvoručnim hvatom bez odmaranja, opalio sam 7 metaka, 5 pogodka sam dobio u prilično dobroj grupi, oko 8 cm, dok su dva pogotka završila izvan grupe, greška je naravno moja. Sa 15 metara sam pucao brzom paljbom, cilj mi je bio da svih 10 metaka dobijem u A zonu, što sam vrlo lako postigao, nekoliko puta uzastopno. Glock 19 koji sam koristio za test do sada je ukupno ispucao preko 5000 metaka bez zastoja, što samo potvrđuje visoku reputaciju koju ima ovaj model.
Pomenuo sam da je okidanje na P-10C znatno bolje u odnosu na testirani Glock, što se odmah i pokazalo na meti. Preciznom paljbom sa 20 metara bez spuštanja pištolja vezano sam ispalio 10 metaka dobio sam grupu pogodaka od 10 cm. Brzom paljbom sa 15 metara ispalio sam 10 metaka, sve pogotke sam dobio u A zonu. Ovaj dril sam ponovio nekoliko puta, a nisam imao ni jedno ,,izletanje” izvan alfe. Jedino je odskok cevi kod P-10C primetno veći. Manji odskok usta cevi na Glocku 19 sam pripisao boljem povratnom mehanizmu sa duplom oprugom koji je ugrađen u 4. generaciju ovih pištolja. Nišani na P-10C daju odličnu nišansku sliku, lako se prate tokom brze paljbe i pucanja dva vezana metka (double tap), čemu doprinosi i kratki reset obarača. Iako mi je ovo prvi susret sa češkim ,,strikerom” navikao sam se posle dva ispaljena okvira.

tekst i foto Ž. Budimir