CZ Model 99 Precision (MP 22)

Prefiks malokalibarsko kod nas je oduvek nosio veo tajnvitosti i vezivao se za krivolov. Organi vlasti su takođe uvek bili skeptični i obazrivi čak i paranoično rezervisani kada je u pitanju bilo izdavanje dozvola za ovakvo oružje. Na žalost deo vlasnika ovakvog oružja davao im je razloga za takav stav, pa je oduvek bilo lakše braniti svima nego kažnjavati pojedince koji krše zakon. Realno, niko nije gledao drugu stranu i namenu ovakvog oružja, a to je drastično smanjenje troškova treninga za takmičare i odlična priprema za rukovanje oružjem većeg kalibra. Kao i činjenicu da je od pojave ovog kalibra do danas, on konstantno u vrhu lestvice najkorišćenijeg metka na svetu.

Bez obzira na to što su kod nas izdavanje dozvola i prodaja MK oružja slabo išli, naša fabrika “Zastava oružje” iznedrila je odlične puške ovog tipa. Pogotovo poslednji model koji su uradili pre nekoliko decenija, a koji u perfomansama, izgledu i sistemima još uvek nimalo ne zaostaje za današnjim puškama. Budući da je naše tržište uvek bilo nedovoljno da pokrije i same troškove razvoja, a kamo li održavanje proizvodnje i prodaje, izvoz je bio jedino rešenje. Tako smo naše odlične proizvode izvozili budzašto i uživanje u ultra-jeftinoj municiji i oružju prepuštali drugima, gde je kupovina bila, za naše pojmove, krajnje liberlana.
Hvala Bogu novi ZOOM više ne ograničava broj metaka, a dozvole se ipak znatno lakše odobravaju, iako je procedura i dalje skupa i spora. Ipak oružje nije nepristupačno po cenama, a municija nije ni blizu skupa kao nekad.

Testirali smo malokalibarsku pušku CZ Model 99 Precision ili MP 22 (malokalibarska puška 22). Da budemo precizniji radi se o klasiku koji nikad neće izaći iz mode. Mali, kompaktan karabin savršeno je spakovan u klasičnu formu, koja pleni jednostavnošću. Upravo ta jednostavnost je divna, elegantna, lagana, upotrebljiva i lepa. Ima sve odlike ozbiljnog velikog karabina, iako kompaktna napravljena je prilično robusno u odnosu na svoj kalibar, tako da je odmah jasno da može da traje malte ne večno.
Malokalibarskim oružjem smatra se sve do prečnika 6 mm, a metak .22 LR (Long Rifle) star više od jednog veka svoju popularnost nikada nije izgubio. Zapravo ona je uvek i konstantno samo rasla. I dalje najviše korišćen metak na svetu nastao je 1887. godine u kompaniji “Stevens Arms and Toll Co“.

Nekoliko decenija posle prvog sjedinjenog metka .22 Short i .22 Long, .22 LR predstavlja metak kalibra 5,6×15,57 mm (tačnije kalibar je 5,72 a ukupna dužina metka je 25,4 mm ili jedan inč). Radi se o metku ivičnog paljenja (rim fire) čije zrno je teško 2,6g (originalni 22LR).
Energija i brzina na ustima cevi kreće se od 178 J pa sve do skoro 300 J sa HV (high velocity) i Hiper Velocity municijom čija su zrna bakrenisana. Veoma respektabilna energija za ovako mali metak. Brzine su od sub sonik (podzvučnih) do hiper sonik (nadzvučnih) od 290 do preko 500 m/s što je takođe veoma respektabilno. Zbog toga imajte na umu da je iako mali, ovaj kalibar veoma opasan. Na kutijama sa municijom podaci kažu do čak 1800 m.
Pad zrna do 100-150 m nije veliki i to je ujedno i krajnji efikasan domet što se preciznosti tiče, ali ne i opasnosti od zrna, jer na daljinama od 400-500 metara brzina mu je oko 100-150 m/s što nije nimalo naivno.
Mala cena (čak neverovatno mala), slab trzaj i velika preciznost su njegove nedostižne osobine i otuda nikada neće izaći iz masovne upotrebe. Pogotovo ne u zemljama gde je pored takmičenja, njime dozvoljen i lov sitnije divljači i štetočina.
“Zastava Arms” je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka napravila novi model malokalibarske puške: posle prvog modela M56 konstruisala je model CZ 99 Precizion. Usavršenu, uobličenu i estetski i konstruktivno poboljšanu pušku.
Model je težak 2,8 kg sa cevi dugom 560 mm, ukupne dužine 1040 mm i predstavlja obrtno čepni karabin sa okvirom kapaciteta 5 metaka i opciono 10 metaka. Kundak je rađen od oraha u tri klase. Puška je fabrički opremljena mehaničkim nišanima, prednji za zatvorenim tunelom a zadnji preklopni i podešavajući. Takođe opremljena je i sigurnosnom kočnicom i alkama za remnik kao standardna opcija.

Kada uzmete pušku u ruke prvi utisak je veoma pozitivan. Završna obrada definitivno ne spada u ovu cenovnu klasu. Naproitiv, ona nije samo iz više klase već dozvolite da budem slobodan i kažem da je iz najviše klase. Sam plavi bruning je urađen perfektno. Kao ogledalo polirana cev savršene površine i oblika zasta pleni, a i detalji kao što je branik obarača urađeni su u istom maniru. Jedino što tu kvari utisak je plastični potkov kundaka, koji je pored postolja prednjeg nišana jedini plastični deo. Ipak ovo je malokalibarska puška i nije joj potreban gumeni potkov jer trzaja nema, ali u odnosu na bruning i lep orahov kundak nekako odudara i smeta, jer je sve ostalo na višem nivou. Nije to jeftina i krta plastika, ali ipak je plastika.
U pitanju je obrtno čepni karabin na kojem je sve urađeno kao kod “velikih” pušaka, ali smanjeno i doterano. Jabučica zatvarača podiže se za samo 60 stepeni uz kratak pokret unazad i čaura je izbačena. Nema velike mase, nema loše upasovanih delova sve funkcioniše vrlo glatko, brzo i tiho. Pravo je uživanje rukovati ovom puškom. Ubacivanje novog metka takođe radi bez problema. Udarna igla ima dovoljno jaku oprugu, ali ne prejaku da bi bila bučna i pružala neki osetan otpor pri zapinjanju u okviru rada ručice zatvarača. Zatvarač ima duple ekstaktore i izvlakače što je sigurno razlog za dobru i pouzdanu funkciju oružja. Čaure se izvalče bez problema bez obzira na proizvođača municije. Desi se naravno da neka neće (od stotinak metaka možda jedna).
Mahanički nišani su odlični. Za daljine do 100 metara su vrlo funkcionalni, pregledni jasni i pouzdani. Zadnji nišan može da se preklapa i omogući postavljanje optike ili kolimatora. Jedina zamerka je možda kratka nišanska linija, ali kompromis je napravljen kako treba i zadovoljava sve potrebe.
Gađali smo sa optičkim nišanom 4×40 upucanim na 50 metara. Puška je tiha, a trzaj je bukvalno neosetan. Zatvarač radi kao sat, kratki i odsečni pokreti sa jasno definisanim fazama. Puška se malte ne ne izvodi iz nišanske linije.

Obarač je opet kao iz neke priče o skupljem i ozbiljnijem oružju. Posebno zadovoljstvo je da je i podesiv što govori da je “Zastava” imala ambicije da ovo bude i ozbiljnija takmičarska puška. Fabrički obarač je podešen na oko 3 kg i kao takav je sasvim solidan, a za desetak minuta i odvrnuta dva šrafa može se podesiti na 1,5 kg, što je respektabilno i omogućava još bolje rezultate na meti. Ipak pri podešavanju treba biti obazriv i ostaviti ga na 1,7-1,8 kg, jer postoji mogućnost da se šraf koji šteluje polugu ispreči poluzi za kočenje okidača, što svakako nije preporučljivo. Poluga sigurnosnog sistema je prosta mehanička prepreka, solidno izrađena i kada je uključena puška ne može da opali.
Zatvarač se vadi iz puške tako što se pritisne obarač i jednostavno izvuče napolje. Takođe ovako se može otpustiti udarna igla bez okidanja na prazno. Time je puška spremna i za čišćenje.

Testirali smo je kako se to obično radi, na 50 metara, što je i najbolja daljina za ovakve puške i proveru preciznosti. Na raspolaganju smo imali municiju RWS, Pobeda Goražde, CCI stinger Hi velocity. Postavili smo jednostavne, a ne klasične takmičarske papirne mete. Budući da je ovo puška kao rođena za razonodu gađali smo limenke, konzerve i čepove flaša.
Malo je reći da je ovo nešto neverovatno precizno: svaki metak je završio je u meti (promašaj je isključivo greška strelca). Ne mogu pričati o srednjem pogotku, jer nismo gađali klasične mete, ali pogoci i grupe su u okviru 25 mm, gađano iz ruke stojećim stavom na 50 metara. Jer jedini promašaji bili su kada smo gađali čep od flaše upravo prečnika 25-30 mm i tiču se greške strelca. Da li je razlog preciznosti faseta cevi, da li masivna hladno kovana cev sa odlično konstruisanim korakom žlebova, dužinom i preciznom izradom, okidački mehanizam, nišani ili sve zajedno, ne znam, ali da su je napravili tako da može da postiže vrhunski rezultat – jesu. Skidam kapu našoj fabrici što se preciznosti ove puške tiče.
Iako sam kundak nije ergonomski savršen, čak je mali i kratak za višeg strerlca, sa prilično visokim potkovom koji je pola van zgiba ramena, preciznost ne trpi ni promil zbog ovih nazovimo mana.
Ako ima mane ova puška, onda je to u okviru koji se teško puni i malo nespretno umeće u pušku. Kada se postavi problema nema, ne zvecka, ne ispada.

Budući da smo ovu pušku izvozili pretežno u SAD i Australiju detaljno sam istražio utisak koji je ostavila i mogu reći da sam vrlo prijatno iznenadjen. Čak i pomalo ljut. Pitaćete me, zašto ljut?
Zato što smo bili lišeni nečega u čemu su drugi uživali za praktično simboličnu nadoknadu, a sami smo to proizvodili. Zbog togao što nismo svesni koliko smo dobri u nekim stvarima, što uvek drugi to treba da potvrde. Gledajući testiranja, recenzije i mišljena stručnjaka ali i laika i zaljubljenika u naoružanje po You tube, forumima ljubitelja oružja pa čak i oružarskim forumima, ova naša puška je listom ostavila vrlo visoka pozitivna mišljenja.
Koje su to prednosti koje su je istakle i oduševile strance? Najpre njen izgled i završna obrada. Mnogi vole, kako oni to kažu, old school (staru školu) oružarstva i njen vintidž izgled. Kundak ručno čekiran kao nekad. Zatim preciznost koja je iznad proseka, podesiv okidački mehanizam i naravno – neverovatno niska cena. Za cenu pod kojom se tamo prodavala ne da je nudila više od traženog, već ostavljala utisak da se poklanja.
Sa cenom od 140 do 300 američkih dolara, u zavisnosti od uvoznika i distributera, kao i od opcije i gradacije kundaka od oraha ili čak i vezija sa bukovim kundakom, čovek se pita da li je to moguće? Da li je to nama bilo ekonomski isplativo, to je teško reći, ali ipak se treba vratiti u to vreme, kada je marka bila “avion”, pa je možda uz svu jeftinoću na Zapadu nama bilo ispaltivo.
Bilo kako bilo, ona ni sada nije skuplja i prodaje se za oko 350 američkih dolara u proseku. Možda je greška što su je tamo brendirali, pa mnogi ni ne znaju ko je originalni proizvođač, jer prodavala se kao Remington Mod. 5, MP22, CZ 99, Zastava 99, Puška Čarles Daily USS G5, uvozila ju je kompanija Kvar iz Las Vegasa itd… Čak je za “Remington” izvožen samo metalni sklop cevi i mehanizma, a laminatni kundaci su se tamo radili i nudili kao skuplja opcija. Verovatno je u ta ratna vremena kod nas to bio jedini način, pa je išlo kako je išlo.

Pojedini korisnici opisivali su je kao neverovatno preciznu i pouzdanu. Jedan od njih opisuje kako je ispalio 30 hiljada metaka bez ijednog zastoja, a da je pušku očistio samo dva puta. Da je sa njom pucao od .22 Short preko .22 Long i sve vrste .22 LR i da je cev rađena kao za tenk. Da odbija da se pokvari i da je pogrešio jer je mislio da je kupio jeftinu pušku koju ne treba nešto posebno da čuva i koja će se brzo pokvariti. Sve ovo treba da bude i nauk našim oružarima ako se ikad ponovo dočepaju tog najvećeg tržišta, da cenu odmere dva puta i ne ostave u nedoumici vlasnike da li puška vredi ili ne vredi.
U SAD je dozvoljen i lov na sitnu divljač i štetočine pa je ova naša puška kao rođena za to i Amerikanci je vrlo je rado koriste. Obuka mladih je posebna priča i to im je takođe omiljena stvar budući da je i municija u kalibru .22 LR tamo vrlo vrlo jeftina. I oni spominju okvir kao manu, ali više u smislu kako uz pušku dolazi samo jedan, a teško se nalaze novi i većeg kapaciteta.
Na kraju moramo zaključiti samo jedno. Nama uvek fali samo neka sitnica koja nas odvaja od vrhunskog, u stanju smo – a nismo, znamo da možemo – a ne uradimo… Zašto je bilo teško slušati tržište i poboljšati sitne mane oko okvira, ponuditi bipod nožice, sintetički kundak kao opciju… S vremena na vreme pokažemo da smo kadri ali to ne traje dovoljno dugo da se stvori tradicija i ime. I tako zablistamo na oružarskom nebu kao veliki i ozbiljni igrači a ne uspemo taj sjaj da održimo.
Zastavina malokalibarska puška je san snova bilo da se koristi za lov tamo gde je dozvoljeno, kao takmičarska puška, kao obuka za mlade ili prosto za čistu rekreaciju i zabavu. Svako ko ima nameru ili potrebu da poseduje ovakvo oružje sa njom neće pogrešiti. Pogotovo jer je cena zaista simbolična, čak i kod nas. Za nepunih 30 hiljada RSD možete dobiti svetski proizvod.
Tekst i slike: Boris RAKIĆ