Duel relikvija Istoka i Zapada

Međusobna razmena iskustava i informacija među zaljubljenicima u oružarsku oblast je dostigla sasvim novu dimenziju unapređenjem informatičkih sredstava komunikacije, tako da je svojevrsno zadovoljstvo biti u kontaktu sa osobama sličnog interesovanja širom sveta. Zahvaljujući činjenici da u našoj zemlji postoji fabrika municije planetarnog ugleda “Prvi partizan” iz Užica, prilično veliki broj strelaca i lovaca iz inostranstva nam se obraća povodom određenih artikala iz njihovog proizvodnog asortimana.
Znatiželju nam je pobudilo pitanje kanadskih poznanika, rekreativnih strelaca na padajuće siluete, da li je na našem podneblju zastupljeniji metak .30-30 Winchester ili 7,62×39 mm, koji u njihovim uslovima često upoređuju i uporedno testiraju. Očigledno nedovoljno upućeni u ovdašnje tržište i proprocionalnu zastupljenost određenih modela na Balkanu, sa čuđenjem su prihvatili činjenicu da se puške raznih sistema u kalibru 7,62×39 mm srazmerno koriste u lovu, a polužne repetirke s tubularnim magacinom kalibra .30-30 Win. još uvek većina lovaca ne smatra adekvatnim.

To je bio povod da ovoj problematici pristupimo iz više uglova, a i da za naše čitaoce upriličimo svojevrsni “presek stanja” oružja koje koristi dva suprostavljena metka srednje snage. Tokom devedesetih godina 20. veka i ranih dvehiljaditih, zavidna količina nekadašnjih vojničkih pušaka M59 i M59/66 je legalizacijom došlo u posed ovdašnjih civilnih korisnika. Dugo je obrtnočepni lovački karabin Mini Mauser M85 domaće “Crvene zastave” rado kupovan jer je koristio službeni metak ovdašnjih oružanih snaga, iako je ta vojna municija M67 njime ostvarivala šarolike rezultate u streljaštvu. Naravno, za bilo kakve lovne potrebe i situacije je adekvatna jedino specijalizovana municija, koju u tom kalibru sa tri tipa zrna pravi naš PPU, iako je krajnje diskutabilno zašto se sve manje koristi za odstrel divljači. Promena zakonskih propisa i odluka kragujevačke fabrike da i domaćem tržištu ponudi poluautomatske verzije svojih pušaka AK sistema je rezultirala da se one doslovno razgrabe, pa su svojim korisnicima priuštile mnogo prijatnih trenutaka tokom sportsko-rekreativnog streljaštva na poligonima otvorenog tipa.

S druge strane, puške lever action sistema su ovde prisutne još od kraja 19. veka i municije ivičnog paljenja, ali u novije doba su uglavnom korišćene one američke, brazilske i italijanske proizvodnje u kalibrima .22 LR, .38/.357, .44 Magnum, iako ponajviše .30-30 Winchester. Još uvek se tretiraju kao atrakcija, primerena zabavi, što je oprečno u odnosu na praksu na Severnoameričkom kontitentu. Prošle godine smo objavili kako naš poznati lovac dr Dimitrije Marić sa sinom Tihomirom puškom Marlin najčešćeg kalibra i bez optičkih nišana više nego uspešno jednim hicem odstreljuje srndaće, čime je po ko zna koji put dokazana upotrebna vrednost. Bili smo u prilici da slušamo i čitamo opaske kako je “trideset-trideset” preslab u balističkom smislu, a sve upravo od osoba koje glorifikuju potencijal metka 7,62×39 mm i puške SKS i AK sistema. Ta pojava zaslužuje opsežnu analizu bez primesa emocija, već samo upoređivanje relevantnih parametara iz više nezavisnih izvora.
U Sjedinjenim Američkim Državama, Džon Brauning je za kompaniju “Winchester” dizajnirao unapređenu polužnu repetirku Model 94 koja je inicijalno koristila municiju punjenu crnim barutom .32-40 i .38-55. Naredne 1895. godine fabrika je predstavila svoj novi metak nazvan .30 Winchester Center Fire, prvi namenjen komercijalnom tržištu koji je koristio bezdimni barut i zrno presvučeno košuljicom od tombaka. Vrlo brzo je taj kalibar doživeo izuzetnu popularnost, koja se prenela na područje Kanade i Latinske Amerike, jer je obezbeđivao da puška Model 94 u kompaktnoj verziji bude dovoljno lagana za nošenje na terenu, te dovoljno efikasna za lov i samoodbranu usled kapaciteta od 6 metaka, kao i opcije munjevitog repetiranja. Iako se smatralo da je metak .30 WCF dovoljne snage da odstreli divljač veličine do srndaća, Amerikanci su tom kombinacijom uspevali da zadobiju trofeje najvećih jelena, medveda i loseva.

U zemlji nastanka je metak pratila skeptičnost od kada su se pojavile obrtnočepne repetirke kalibra .30-06 Springfield koje su omogućavale plasiranje preciznog hica na većim daljinama, jer je projektil istog prečnika imao znatno više energije koje je predavao cilju. Osim toga, tubularni magacini polužnih repetirki su uslovljavali da se koristi samo municija oblog ili zaravnjenog zrna kako bi se izbeglo naleganje oštrog vrha na kapislu narednog metka u cevastom magacinu. Posledično, metak .30-30 Winchester nije mogao da koristi zrna aerodinamičnog oblika koja bi imala povoljnu putanju i nakon što prelete 150 do 200 metara udaljenosti. Karakteristike sistema oružje-metak su sasvim primerene određenom tipu lova i divljači, iako se već 128 godina kupuje i koristi za odbranu života i imovine, a zbog nostalgije ga poseduju poklonici tekovina Divljeg Zapada.
Nasuprot tome, kalibar 7,62×39 mm je nastao u sredini najtežih trenutaka Sovjetskog Saveza, kada se tražilo optimalno rešenje za novu poluautomatsku pušku Simonov, zasnovanu na municiji srednje snage M43. Najpre se proširio kao službeni metak za puške SKS i AK, kao i puškomitraljeze RPD nekadašnjeg Istočnog bloka, potom je preplavio čitavu Planetu, a sada je najpopularniji upravo u matičnoj državi najvećeg konkurenta. Duže od tri decenije traje prava pomama za vojničkim puškama SKS armija Varšavskog pakta, Kine i ranije Jugoslavije, a kasnije su došle civilne verzije Kalašnjikova samo jedinačne paljbe u istom kalibru. Korisnici s druge strane Atlantika su najpre bili oduševljeni mogućnošću da za par stotina dolara nabave robusne i pouzdane puške sa obiljem jeftine municije iz vojnih viškova, ali uskoro su počele pristizati oprečne informacije u vezi njihoog korišćenja.
U vojnim pravilima za upotrebu streljačkog naoružanja kalibra 7,62×39 mm i sistema SKS/AK od početka službene upotrebe stajala je napomena kako projektil FMJ tipa mase 8 grama ispaljen takvim oružje ima efikasni domet preko jednog kilometra, tako da se i duže od pola veka u našim oružanim snagama ponavlja da se “najbolji rezultati postižu sasređenom paljbom više strelaca na udaljenostima do 400 metara”. Iako su generacije vojnika sprovodile bojeva gađanja angažujući metne situacije na tim daljinama, konkretna ratna praksa je dokazala da metak M43 i naš M67 poluautomatskim i automatskim puškama ostvaruje zadovoljavajuće grupisanje pogodaka jedinačnom paljbom iz ležećeg ili sedećeg stava najviše na dvesta metara, a i to ne svim puškama i samo određeni procenat strelaca. To je dovelo do razočaranja prekookeanskih korisnika koji su uvideli kako oružje koje su nabavili nije adekvatno za lov, iako su mnogi uspeli da njime odstrele i krupniju divljač od uobičajene. Ispravno je predviđeno kako oružje tih karakteristika predstavlja idealnu opciju za upotrebu na strelištima otvorenog tipa, ponajviše za unapređenje sopstvene streljačke veštine kontinuiranim vežbanjem.
Ako uporedimo svojstva dva kalibra, može se konstatovati kako .30-30 Win. zbog veće zapremine čaure može da koristi zrna veće mase, pa je najkorišćenija laboracija s projektilom FSP mase 170 grejna, odnosno 11 grama. Nama tako dragi 7,62×39 mm koristi više zrna za razlitičite potrebe, ali praktično sva imaju masu 123 grejna (8 grama), a polazne brzine su naredni faktor koji ima uticaja. Metak 7,62×39 mm sa zrnom PSP iz opitne cevi dužine 610 mm ostvaruje 750 m/s, dok .30-30 Winchester zrnom FSP dostiže manju vrednost od oko 670 metara u sekundi. Razlika nije drastična jer je pad putanje skoro identičan na uobičajenim distancama, a američki kalibar obezbeđuje manji uticaj bočnog vetra, dok nekadašnji sovjetski ima nešto veću probojnost. Na primer, za lov divljači do veličine srndaća oba metka opisanim puškama će zavisiti od veštine korisnika, a optimalne daljine efikasnosti su do sto metara.
Ne želeći da izdvojeni primer tretiramo kao apsolutni zaključak, sproveli smo niz testova, koji su ukazali da nema superiornosti jednog kalibra nad konkurentom. Prijatelj našeg časopisa, vrlo vešt strelac i takmičar kratkocevnim oružjem, nedavno je nabavio pušku Winchester Model 94 novije produkcije, pa je svoje umeće želeo da oproba na strelištu lokalnog kluba, angažujući mete sa stotinu metara udaljenosti, uporedo koristeći nju i svoj lovački karabin u vidu modifikovanog M48 kalibra 8×57 mm. Stojećim stavom bez naslona, u više serija po šest i pet metaka (pun kapacitet svake puške), osim jednog “flajera” koji je posledica greške strelca prilikom okidanja, svi pogoci su završavali u crnom krugu i grupe su bile prosečnog prečnika 15 cm. Napominjemo kako se on prvi put susreo s polužnom repetirkom, čak nije znao kako se oružje puni u cevasti magacin, a nišani te puške su krajnje provizorni i podložni klimanju. M48 i lovački karabini tog kalibra obezbeđuju mogućnost bolje grupe pogodaka ukoliko se koristi ležeći stav, ali u lovu koji je predviđen za dva kalibra koji su tema ovog članka – takva upotreba je u domenu statistike.

Dakle, oba metka i puške koje su za njih razvijene predstavljaju više nego upotrebljivu kombinaciju za nekoliko aktivnosti, a naročito raduje činjenica da domaće fabrike prodaju svoje artikle na tržištu. Zavisno od ličnog senzibiliteta, puške lever action sistema u kalibru .30-30 Winchester su s punim pravom popularne i primenjive za lov i rekreaciju, dok je (primera radi) Zastava PAP G 7,62×39 mm sjajan izbor za vežbanje i militaristički nastrojene sportske strelce u određenim disciplinama. Oba metka i puške su legende svetskog oružarstva, čija slava je neprolazna.
tekst i foto Milan Milanović