Džepni oldtajmer

Isprobali smo američki džepni revolver s kraja 19. i početka 20. veka Iver Johnson, model Safety Automatic u kalibru .38 S&W. Firma „Iver Johnson“ je stara i dobro poznata američka oružarska kompanija, koja nosi naziv po osnivaču Norvežaninu, koji je emigrirao u SAD u jeku Građanskog rata

S obzirom da je bio puškar po struci, Iver Johnson se lako snašao na novom kontinentu. Ostao je u svojoj branši, što je bilo najlogičnije u ratnim uslovima i uglavnom je sarađivao sa velikim proizvođačima oružja. Najviše se bavio proizvodnjom jeftinijih, višecevnih pištolja, poznatijih kao Papperbox (bibernica – posuda za biber). Sopstvenu kompaniju je otvorio 1871. najpre sa ortakom, da bi nekoliko godina kasnije otkupio celu firmu. Iver Johnson je stekao priličan ugled, naročito serijom džepnih revolvera, od kojih je jedan predmet našeg testa. Kažemo džepnih revolvera, jer su malog rama i u većini slučajeva sa kratkom cevi, najčešće tri inča. Interesantno za ovaj model je, je cev od pet inča, prilično duga za revolver namenjen samoodbrani i skrivenom nošenju.

Ovi revolveri su izgledom kopije tada vrlo popularnih „Smith & Wessonovih“ džepnih revolvera prelamajućeg rama, sa spoljnim udaračem ili bez – hammerless varijanta. Ipak, Iver Johnson nije bio samo pusta kopija i imao je neka vrlo originalna mehanička rešenja. Pojedina su čak bila naprednija od „Smith & Wessonovih“, jer je Iver Johnson važio za originalnog i uspešnog konstruktora oružja. Kalibri za ove revolvere su bili .22, .32 S&W i .38 S&W, s različitim kapacitetom, u zavisnosti od kalibra: .22 – sedam, .32 – šest i ,38 – pet metaka. Zaštitni znak Iver Johnsona bila je stilizovana glava sove u vrhu bakelitne drške.

Od bicikle do revolera

Iver Johnson je izrađivao po tri modela od svake varijante. Oni su se nazivali Safety Automatic i Safety Automatic Hammerless. Naziv „Automatic“ se naravno ne odnosi na samu funkciju revolvera, nego na automatsko izbacivanje svih čaura (ili metaka) prilikom otvaranja-prelamanja revolvera. Safety (bezbedno) se odnosilo na, takozvani, transfer bar, bezbednosni sistem okidanja, kada udarna igla ne može da kontaktira kapislu, ukoliko obarač nije pritisnut do kraja. Revolveri su funkcionisali klasično: Safety Automatic – DA (double action – dvostruko dejstvo, koje podrazumeva i jednostruko SA), a Safety Automatic Hammerless – DAO (double action only – isključivo dvostruko dejstvo). Modeli su bili po godinama proizvodnje. Standardni model sa spoljnim udaračem: First Model 1894-1895, Second Model 1896-1908 i Third Model 1909-1941. Hammerless modeli: First Model 1895-1896, Second Model 1897-1908, i Third Model 1909-1941.

Tokom postojanja, firma „Iver Johnson“ bavila se i značajnom proizvodnjom bicikala i motorcikala, kao i još mnogo modela revolvera, sačmara, a i vojnog oružja, koje je rađeno i po licenci i po sopstvenim konstrukcijama. Firma je ugašena nedavno, 1993. kada je otkupljena od „American Military Arms Corporation“. Revolveri Iver Johnson uvek su bili umerene cene i tako dostupniji široj publici. Koriščeni su u čak dva atentata, vrlo bitna u američkoj istoriji. Tadašnji predsednik SAD, William McKinley pogođen je 1901. revolverom Iver Johnson, kalibra .32 i umro od posledica ranjavanja.
Predsednički kandidat Robert Kenedi, stradao je takođe od revolvera Iver Johnson u atentatu koji je izveo Sirhan Sirhan 1968. u Los Angelesu, tokom predsedničke kampanje. Sirhanov revolver bio je kalibra .22. Testirani primerak Iver Johnson je u kalibru .38 S&W, koji ne treba mešati sa, kod nas mnogo poznatijim, metkom .38 Special. Oni ne mogu da se zamenjuju, odnosno da se ispaljuju iz istog oružja.
Metak .38 S&W je znatno stariji po nastanku, ima vrlo dobar „pedigre“, ali je na žalost danas u slaboj sferi interesovanja i moglo bi se reći da tone u zaborav. Nastao je još 1876, sa revolverom Smith & Wesson džepnog formata, ali s obzirom da je vrlo brzo stekao popularnost, počeli su da se izrađuju i modeli većih gabarita u ovom kalibru. Tokom vremena, metak .38 S&W postao je popularan širom sveta. Englezi i Kanađani su ga usvojili kao službeni vojno-policijski i to je bila garancija da se proširi na druge kontinente, Aziju, Afriku i Australiju, odnosno, na zemlje pod britanskim uticajem.

U solidnom radnom stanju

U Evropi je, takođe, bio vrlo rasprostranjen. Na različitim mestima, dobijao je i različite nazive. U SAD je bio poznat još i kao .38 Colt New Police, u Britaniji kao .380 British, ili 380/200. Belgijanci su ga zvali 9 mm Revolver. Pomenimo čuvene atentate, ovoga puta vezane za kalibar .38 S&W. Godine 1881. američki predsednik James Garfield pogođen je jeftinim revolverom Boston Special u kalibru .38 S&W. Umro je od posledica ranjavanja. Teodor Ruzvelt imao je više sreće 1912. kada ga je atentator pogodio u grudi metkom .38 S&W. Spasio ga je napisani govor, od presavijenih 100 stranica papira, koji je nosio u unutrašnjem džepu i metalna futrola za naočare, koje su znatno usporile projektil. Ipak, zrno je penetriralo i odeću, papir i futrolu i polomilo mu rebro. Kao što se zna, Ruzvelt je preživeo ovaj atentat.
Iako je danas na putu nestanka, jer, dugo nismo čuli da je neko napravio revolver u ovom kalibru, municija se i dalje proizvodi. Proizvodi ga i naša fabrika „Prvi partizan“, uglavnom za izvoz. Za metak .38 S&W je proizvedeno mnogo revolvera, od najjeftinijih, do skupih i vrednih, od najpoznatijih svetskih proizvodjača, evropskih i američkih. Najpoznatiji i najbrojniji revolveri u ovom kalibru su oni rađeni za vojsku: engleski Enfield MK 2, Webley MK IV i Smith & Wesson Victory, izrađivani za Britance, Australijance…

U testu smo koristili savremenu laboraciju Winchester sa olovnim projektilom, tipa Round Nose, mase 146 grejna (9,46 g) kao što je uobičajeno za ovaj metak, za komercijalne svrhe. Vojne laboracije su isključivo sa košuljičnim zrnom, zbog pravila o municiji predviđena Versajskim ugovorom. Pokušavajući da dostignu zaustavnu snagu svog prethodnog službenog metka, „debelog“ .455 Webley, Britanci su čak koristili projektil od 200 grejna (13 g), što je zaista gornji limit, za relativno malu čauru kakva je .38 S&W. Otuda i engleska oznaka za ovaj metak .380/200. Zaista, teško i sporo zrno imalo je sasvim solidan zaustavni učinak, dokazan u ratovima, a metak se u pojedinim državama koristio za službene potrebe čak do šezdesetih godina prošlog veka.
Revolver je bio u solidnom radnom stanju, iako ne može da sakrije godine. Fabrički nikl finiš ponegde je popustio, originalne bakelitne korice su zamenjene drvenim i to je jedino odstupanje od fabričkog stanja. Niklovanje oružja je vrlo popularno širom sveta, pa ni „Iver Johnson“ nije izuzetak, svi modeli revolvera rađeni su i sa nikl finišem. Proverili smo poravnavanje komora i cevi, kada je oružje napeto i pošto je bilo korektno, pristupili testu. Iako najčešće testiramo revolvere i pištolje sa udaljenosti od 25 metara, ovaj put smo smanjili odstojanje, zbog blage nagriženosti cevi i sitnih nišana, koji se slabo uočavaju i tako otežavaju nišanjenje i dobar pogodak.

Samo nostalgija

Revolver je testiran na strelištu „Partizan“, sa odstojanja do mete 15 m, u klasičnu pištoljsku metu 50×50. Pucano je iz stojećeg stava, dvoručno, bez oslonca. Odlična grupa pogodaka vidi se na fotografiji. Sila okidanja je vrlo solidna, obarač klizi čisto, pa tako i ne čudi ovako dobra grupa pogodaka. Ponovo se pokazalo da je staro oružje i te kako sposobno za vrhunsku preciznost. Iako pravi odličnu grupu pogodaka, ovako stare revolvere nikako ne preporučujemo za ozbiljnije pucanje. Sto i više godina starosti, sigurno ostavlja trag u materijalu. Ovakvo oružje je isključivo kolekcionarsko i sa njim tako treba postupati. Naći mu lepo mesto u vitrini ili na zidu i povremeno ga „prošetati“ po kolekcionarskim izložbama.

Hinged frame ili top break, odnosno prelamajući ram kod revolvera, bio je vrlo popularan u drugoj polovini 19. veka. Njima se lako i brzo rukovalo, zahvaljujući simultanom izbacivanju svih čaura, a i čišćenje i održavanje je bilo jednostavno. Ipak, krajem 19. veka pojavili su se revolveri sa izbacivanjem doboša u stranu, sistem koji je do danas ostao neprikosnoven. Top break revolveri, popularni „prelamači“, polako su otišli u istoriju. Danas je ovaj sistem napušten i smatra se zastarelim. Međutim, američka firma NAA – „North American Arms“ (poznata po izradi mini revolvera i pištolja), nedavno je pustila na tržište model Ranger, u kalibru .22 Magnum, sa prelamajućim ramom. Ne verujem da je to povratak na oružarsku scenu jedne stare koncepcije, već samo izuzetak, kuriozitet, koji se momentalno uklopio u proizvodni program NAA. Verovatno po želji nekog nostalgičnog menadžera.

tekst i slike: Slobodan ILIĆ