Favorit srpskih kauboja

Vrlo solidna reprodukcija, do sitnih detalja verna originalu, koja će zadovoljiti sve korisnike: takmičare, hobi strelce, kolekcionare ili ljubitelje vestern revolvera. Kod nas manje poznata italijanska oružarska kuća iz Breše “Armi San Marco”, uglavnom se, kao i većina, bavila prvenstveno proizvodnjom glatkocevog oružja, lovačkih pušaka, položara: orozara i hammerless, kao i bokerica. Početkom šezdesetih godina prošlog veka uključila se u proizvodnju i distribuciju “vaskrslog” i sve traženijeg vestern oružja.

Izvoz je uglavnom išao za SAD, a manji deo za evropsko i tržišta drugih kontinenata. Poznata američka firma “EMF Company” (“Early Modern Firearms”) bila je distributer revolvera Armi San Marco. U početku, bili su to perkusioni revolveri, mahom kopije poznatih “Coltovih” modela: Walker 1847, Dragoon 1848, Army 1860, Navy 1851 i replika najčuvenijeg perkusionog – Remington Model 1858 Army.

Popularan na tržištu

Jedan od glavnih proizvoda postao je revolver na sjedinjeni metak, kopija legendarnog Colt Single Action Army Model 1873 – Peacemakera, u raznim kalibrima, od .22 do .45 i raznim dužinama cevi. Prodavao se pod imenom New Dakota, zato što je, takođe brešanska firma “Jager”, prodavala svoj Peacemaker pod oznakom Dakota, a upravo je bila bankrotirala.

Firma “EMF Company” tada se udružila sa “Armi San Marcom” i smatrala je da je mudro nastaviti tradiciju već poznatog imena, pa je “San Marcov” Peacemaker prodavan kao model New Dakota. U jednom periodu do početka sedamdesetih godina prošlog veka, tačnije do 1972, čak je i švajcarski “Hammerli” izrađivao Single Action revolvere Dakota, za firmu EMF i američko tržište, zbog velike potražnje.

Proizvodnja na Floridi

Firma “Armi San Marco” uspešno je opstajala na tržištu oružja do 2000, kada je prestala sa radom. Jedan od poslednjih modela western revolvera bila je reprodukcija S&W Schofield First Model, revolvera koji ni danas nije lako proizvesti. Postoji priča, da razlog gašenja firme nije bilo loše poslovanje, nego je vlasnik i direktor firme “Armi San Marco” oženio devojku iz familije Uberti (glavna konkurencija na tržištu replika) i prešao da radi za njih. ASM je otkupila firma AWA (“Amercan Western Arms”) sa sedištem na Floridi i nastavila sa proizvodnjom SA revolvera.

Tako je proizvodnja western revolvera u Italiji ostala samo na firmama “Uberti” i “Pietta”. Ostali poznati proizvođači replika iz Breše, kao što su “Pedersoli” i “Chiappa”, uglavnom se bave dugim oružjem.
Srpski kauboji poseduju i u svojim takmičenjima koriste razne SA revolvere, ima nekoliko originalnih Colt SAA, Ruger, čak i jedan Hammerli Dakota, ali su velika većina Uberti Cattleman, kopije Colt 1873 SAA i jedan Uberti Schofield. Postojao je i jedan Sauer, ali je nažalost otuđen.

Revolver u praktičnom kalibru

Predmet našeg testa je nedavno nabavljen i za sada jedini Armi San Marco New Dakota, u vlasništvu srpskih kauboja. Revolver je u kalibru .357 Magnum i sa cevi dužine 4 3/4 inča. Ovaj revolver ubraja se u nešto niži cenovni razred i namenjen je široj streljačkoj publici. Ipak, to je vrlo dopadljiv, odlično iskopiran revolver u praktičnom kalibru. Mnogi tvrde da su i delovi zamenljivi sa originalnim Colt SAA, što ćemo tek da utvrdimo. Ram oko doboša i udarač su marmorirani, doduše malo tamnije, ali korektno i izgleda dosta postojano, s obzirom da se radi o veštačkom “paležu”.

Ram drške je mesingan, ali crno bruniran, tako da se stiče utisak da je čelični. Cev i doboš su naravno, čelični i brunirani. Cev ima malo crvenkast ton, što je verovatno posledica kaljenja. Doboš prima uobičajeno šest metaka, ali kao kod originalnog Colt Peacemaker uvek se puni sa pet metaka, a udarač spušta na prazno ležište metka. Samo tako je revolver obezbeđen od slučajnog opaljenja. Drška je tanka, tipa gunfighter, jednodelna i od lepog komada orahovog drveta, vrlo solidno napasovana na ram. SAA kopije mogu da imaju i dvodelnu dršku, koja se prepoznaje po zavrtanju u središnjem delu, koji drži oba panela.

Nivo takmičarskih modela

Revolver je testiran sa rastojanja 25 m do mete, na strelištu “Partizan” u klasičnu pištoljsku metu 50×50. Moderni pištolji i revolveri najčešće imaju ili mikrometarske nišane ili fiksne, ali su oni montirani na takozvani lastin rep, tako da ih je, relativno jednostavno upucati. New Dakota ima potpuno fiksne nišane, prednji je integralni deo cevi, a zadnji urezan u ram i nije ih baš tako jednostavno upucati, ukoliko pogoci odstupaju od nišanske tačke.

SA revolveri najčešće “nose” malo levo i nisko i potrebno je doterati nišane za precizno gađanje. Što je odstupanje veće, upucavanje je komplikovanije. Ako niste ekspert, ne pokušavajte da sami upucavate SA revolver sa fiksnim nišanima. New Dakota je “nosila” takođe vrlo malo levo, ali ekstremno nisko, tako da je prednji nišan morao da se finom turpijom snizi za čak 5 mm. Iako imam mnogo iskustva sa ovakvom vrstom oružja, ovo mi je prvi put da upucavam SA revolver sa ovako drastičnim odstupanjem po visini.

Nakon te operacije, revolver je testiran sa nekoliko metaka i kako je visina pogodaka bila zadovoljavajuća, nišan je premazan hladnim brunirom, da bi se pokrila belina od turpijanja. Zadnji nišan malo je “prošlicovan” sa akcentom u desnu stranu, kako bi se dobili pravilni pogoci i po pravcu, ali je taj delikatan posao odrađen na strugu. Umesto malog i jedva vidljivog zadnjeg nišana u obliku slova V, pažljivo smo izrezali klasičan četvrtasti nišan koji daje neuporedivo jasniju sliku. S obzirom da je revolver pravilno upucan, municijom Western .357 Magnum SWC, pristupili smo testu sa još nekoliko vrsta municije. Budući da se radi o vrlo različitim laboracijama, logično je malo odstupanje od centra mete.

Test je obavljen sa municijom .38 Spl. WC, .38 Spl. Round Nose, proizvodnje PPU, zatim .38 Special Sellier & Bellot, sa zrnom 158 FMJ, RN-10,2 grama (puna košuljica zaobljenog vrha) i konačno .357 Magnum američke produkcije “Western”, sa bakarisanim zrnom tipa SWC (Semiwadcutter), a mase 10,2 grama. Odlične grupe pogodaka se vide na fotografijama meta. Moglo bi se s pravom reći da New Dakota po preciznosti ne zaostaje za ozbiljnim takmičarskim revolverima. Sila okidanja malo je “pretvrda”, što je uobičajeno za SA revolvere u izvornom stanju, ali se to lako reguliše jednostavnom zamenom fabričkih opruga sa mekšim custom oprugama.

Vredi svaku paru

Opšti utisak: vrlo solidna reprodukcija, do sitnih detalja verna originalu, koja će zadovoljiti sve korisnike: takmičare, hobi strelce, kolekcionare ili ljubitelje vestern revolvera. Dok se proizvodio, koštao je oko 400 dolara u Americi, a u Evropi oko 400 evra. Kod nas nije uvožen regularno, tako da se može nabaviti samo preko malih oglasa. Ovaj konkretan primerak proizveden je 1997. godine, a stigao je iz Čikaga pre desetak godina, nov i kao što se to često dešava, stajao je u fijoci nekorišćen.

Sada je konačno našao pravu primenu. Revolver je malo nezgodan kada se puca standardnom municijom .357 Magnum – tanka Gunfighter drška i još lakovana, ne pruža baš dobar i siguran hvat i može da iznenadi početnike. Ali zato sa municijom .38 Special može da se puca vrlo komforno, naročito sa Wadcutter varijantom. Za pucanje magnum municijom preporučujem upotrebu streljačkih rukavica. U kaubojskim mečevima vrlo je važan “tajming” revolvera, odnosno da pravilno poravnava komore doboša sa ustima cevi, ali i pri ekstremno brzom povlačenju udarača unazad. To je prilično naporno za svaki revolver i “singlaši” usled ekstremnog opterećenja prvo tu pokažu slabosti. Revolver je testiran i na taj rigidan način, tako što je korišćen u treningu na petnaestak stejdževa (75 metaka .38 Special) i tu je položio najvažniji test, jer, iako je vrlo precizan, osnovna namena će mu biti kaubojska takmičenja, gde je pouzdan rad pri ekstremnom i stresnom rukovanju, važniji od svega ostalog.

Iako je “Armi San Marco” prestao sa radom, američka distributerska kuća “EMF Company” i dalje prodaje Dakota revolvere, samo što ih sada za njih izrađuje brešanska firma “Pietta”. Revolveri su vrhunskog kvaliteta, a na američkom tržištu sada nose oznaku II Dakota 1873. Iz priloženog vidimo da proizvođači oružja propadaju, pored “Jagera” i “Armi San Marca”, ugasio se i “Armi San Paolo”, a distributeri opstaju, što baš nije u redu, ali, nažalost, to je realnost.

Italijanske kopije

Interesantno je da je svojevremeno prvu evropsku kopiju Peacemakera proizvela poznata nemačka firma “JP Sauer”. Bio je to pouzdan, robustan revolver prihvatljive cene. Međutim, italijanske kopije koje su se ubrzo pojavile, bile su autentičnije i rekao bih, prefinjenije, odnosno mnogo bliskije originalnom Colt SAA i potisnule su sa tržišta “Sauerov” model. Nekoliko firmi iz Breše proizvodilo je kaubojske revolvere, a takođe i nekoliko američkih su bili glavni distributeri u SAD. Tako je i danas.

Tekst i snimci: Slobodan ILIĆ