Konstruktorski pogodak

Vojne intervencije velikih sila u takozvanim sukobima niskog intenziteta početkom osamdesetih godina prošlog veka, osim potenciranja upotrebe jedinica posebne namene, pokazale su i izraženu potrebu za korišćenje antimaterijalnih pušaka u velikim kalibrima. Rodonačelnici ovog koncepta bili su Amerikanci, koji su protiv gerilaca i kriminalnih grupa rado i često upotrebljavali moćne puške u kalibru 12,7×99, jer su protivnici u mnogim situacijama koristili terenska vozila, za koje je stari dobri .50 Brg. oduvek bio više nego efikasan. Kasnije se ostatak sveta priklonio novom trendu, tako da smo u prethodnih četvrt veka bili u prilici da propratimo razvoj i proizvodnju mnoštva snajperskih pušaka u snažnim kalibrima.

Velike dimenzije – brzo otkrivanje

Međutim, poznata je osobenost gerile da se brzo adaptira na novouspostavljene karakteristike sukoba, pa je već pre desetak godina, tokom borbi u Iraku i Avganistanu opaženo kako snajperski timovi intervencionih snaga, nisu ni približno efikasni prilikom upotrebe svojih dalekometnih pušaka u kalibru .50 Browning. Iako se uglavnom dejstvovalo sa položaja lociranih na dominantnim visovima i pod zaštitom grupa pešadinaca, prevelike dimenzije samog oružja su limitirale mobilnost snajperskog tima, a moćan trzaj i snažan pucanj potentnog metka, neretko su uzrokovali umanjenu koncentrisanost strelca. Opisane pojave su dovodile do brzog demaskiranja vatrenog položaja, a kako je protivnik raspolagao većim brojem mitraljeza i raketnih bacača – ubrzo se izgubila taktička prednost dalekometnog preciznog hica. Kao prioritet se nametnula lakša i brža promena položaja, što je direktno povezano sa mobilnošću samog oružja.

Identična pojava zabeležena je i krajem Drugog svetskog rata, kada je tokom završnih operacija za oslobođenje Jugoslavije, registrovana pojava nesrazmerno visokih gubitaka među posadama sovjetskih protivtenkovskih pušaka PTRD i PTRS. Borci NOVJ su prilikom borbi protiv tenkova i oklopnih vozila bili prinuđeni da dejstvuju sa malih daljina, usled limitirane probojne moći, a time su bili u dometu mitraljeske paljbe protivnika. Poznato je u kojoj meri su bili efikasni fiksirani mitraljezi, naročito u ravničarskim predelima Srema i Slavonije, gde su se odvijale tadašnje borbe, pa su relativno malobrojne oklopne jedinice Nemaca i kvislinga (uveliko prevaziđenim sredstvima), nanosile ogromne gubitke partizanskim snagama.

Jeftinije i pouzdanije

I u naše doba je, baš na osnovu iskustava iz pomenutih najnovijih ratova, konstatovano kako su strelci antimaterijalnim puškama vrlo statični i manje efikasni, usled izloženosti paljbi moćnih mitraljeza suprotstavljene strane. Čak i da ne budete pogođeni, vrlo je teško koncentrisano angažovati ciljeve, ako oko vas pljušti kiša zrna, a promena položaja je spora i naporna. Rešenje je pronađeno u upotrebi preciznih dalekometnih pušaka, ali u nešto umerenijem kalibru, koji ne iziskuje preveliku dužinu i masu oružja. Američki „Research Armament Industries“ je svoje rešenje snažnog, ali kontrolisanog metka uspeo da nametne američkoj mornarici, daljim unapređenjem performansi došlo se do sada već široko rasprostranjene municije .338 Lapua Magnum.

Ovaj metak, metrički izražen kao 8,6×70 mm, dokazao se u borbenoj i takmičarskoj upotrebi godinama unazad, pa smo i mi dolazili u priliku da isprobamo kvalitetne precizne puške u ovom kalibru. Čak su i naše specijalne jedinice uvrstile oružje u ovom kalibru (uglavnom Sako TRG42) u svoj arsenal, a nedavno smo isprobali jednu izuzetno zanimljivu konfiguraciju kreiranu oko municije .338 LM.

Većina poznavalaca će se složiti sa konstatacijom da obrtnočepne puške koje stižu iz fabrike „Savage Arms“, pružaju zaista mnogo u odnosu na ne naročito isforsiranu cenu. Lovački karabini iz njihove produkcije su potvrdili svoju vrednost, kako na planu preciznosti, ali i u domenu pouzdanosti i izdržljivosti. Ciljajući na narudžbine od vojnih i policijskih formacija, isti koncept su nadogradili produkcijom moćne snajperske puške Model 110 BA u kalibru .338 Lapua Magnum. Kako smo se u nekoliko navrata uverili da i najskuplje rafinirane puške, najvišeg cenovnog ranga, umeju da razočaraju korisnika, izuzetno nas je zanimalo u kojoj meri se može pouzdati u oružje koje košta skoro 50% manje.

Prilikom prvog kontakta, dopalo nam se što ova puška ukupnim gabaritima ne odstupa previše od većine tipskih repetirki, u slabijim kalibrima poput 7,62×51 NATO ili 7,62x54R. Masa oružja bez optike i s praznim okvirom je oko 7,2 kg, a iako je cev duga 660 mm, ukupna dužina puške je neopterećujućih 128 cm. Ovo je ostvareno brižljivim konstruktorskim procenama primene materijala, gde su uštede na masi ostvarene ne na račun izdržljivosti sklopa. Osnova ove puške je sklop sanduka i svojevrsnog usadnika, koji su izrađeni od visokootpornog legiranog aluminijuma, a na sve to se nadovezuje potpuno slobodna cev najvišeg match kvaliteta. Upravo je kontrola svake pojedinačne Savage cevi ono što je proslavilo ovu fabriku, jer za svaku garantuju izvrsnu preciznost i tačnost pogodaka. Način povezivanja cevi i sanduka pomoću prstenaste matice je prvobitno izazivao sumnju kod mnogih, ali se vremenom pokazao izvrsno i ovo rešenje sada i drugi kopiraju.

Znalački odabran sistem

Takođe, sistem AccuTrigger s obaračem koji je uzdužno prorezan i sprečava nehotično opaljenje, već duži vremenski period stavlja Savage oružja ovog tipa, u sam vrh po pitanju bezbednosti. Podesivo okidanje do ekstremno male potrebne vrednosti – omogućava korisniku da u potpunosti prilagodi pušku svojim potrebama. Dodajmo tome i izvanredni Magpul kundak, koji se po više parametara u potpunosti može adaptirati ergonomiji strelca i svojstvima podloge sa koje se cilja, pa je jasno kakav je ukupan potencijal Savage 110 BA.No, dopalo nam se i što apsolutno ništa na ovoj pušci, nije predimenzionirano, niti vizuelno rogobatno. Osim nekoliko suvišnih Picatinny šina (koje su više trend nego stvarna potreba), sve je brižljivo i ciljno odabrano, tačno koliko je neophodno da pouzdano funkcioniše. Skoro nestvarno je delovalo poređenje dimenzija tela zatvarača i metka .338 Lapua, pa su pojedini prisutni učesnici testa, nepoverljivo vrteli glavom pre nego što smo pušku isprobali u opitnom tunelu.

Međutim, strelci iz užičkog „Prvog partizana“ su nas uverili kako je u pitanju ekstremno otporno i robusno oružje, čiji sklop i posle duže eksploatacije ne pokazuje niti najmanji znak povećanja zazora, a kamoli oštećenja. Takođe, vrlo efikasna i delotvorna gasna kočnica na ustima cevi, eliminiše trzaj do vrlo lako kontrolisanog, tako da se strelac ne zamara niti dekocentriše. Prilikom gađanja PPU municijom novije produkcije, na daljinama od 300 metara u zatvorenom prostoru, kao i na udaljenostima do 1.000 metara na streljačkim takmičenjima ostvarivani su odlični pogoci. Dakle, u pitanju je izvanredno odabran sistem oružje-metak, koje će zasigurno naći korisnike i među bezbednosnim službama. Ovo može još jednom poslužiti i kao smernica domaćem proizvođaču, koji cilja na „službeno“ tržište, ali uglavnom ne baš najbolje profilisanim modelima.

Idealna na terenu

Prilikom isprobavanja puške 110BA i u opitnom tunelu i na otvorenom strelištu, bez obzira da li smo angažovali ciljeve sedeći za stolom ili iz ležećeg položaja, bilo je evidentno da se oružjem manipuliše vrlo lagano i bez iole uloženog napora. To je omogućeno vrsnim pozicioniranjem komandi, ali i pravolinijskom konfiguracijom čitavog sistema.

Baš to posebno želimo da pohvalimo, jer je ova puška prvenstveno namenjena snajperskom delovanju uniformisanih lica, a dobro nam je znano kako profesionalci na sam vrh prioriteta stavljaju priručnost svog oružja. Tačnije, Savage 110BA strelcu omogućava da i po nepristupačnom terenu hoda bez zamaranja, vatreni položaj se zauzima prilično brzo, mere i konture oružja su takve da je maskiranje prilično lagan posao, a ni pokreti korisnika pri upotrebi nisu previše uočljivi iz vizure protivnika.

Sve ovo je teško ili skoro nemoguće ako se koristi gotovo bilo koja od teških antimaterijalnih pušaka u kalibru 12,7 mm a treba biti objektivan i priznati kako metak .338 LM odlično „završava posao“ i protiv zaklonjenih i lako oklopljenih ciljeva, kao i kada se gađaju ekstremno udaljeni pripadnici suprotstavljene žive sile.

Tekst i snimci: Milan MILANOVIĆ