Munja na strelištu

Revija „Kalibar“ svojevremeno je objavljivala rubrike o raznim konverzijama pištolja u kratke karabine,  a u jednom od tih priloga naglašeno je kako im je namena za pucanje u praktičnom streljaštvu. Zaista, takva oružja se mogu koristiti u disciplini PCC, ali daleko od toga da su idealna opcija. Najpre, cev je značajno kraća nego kod pravog karabina, što nepovoljno utiče na preciznost. U mnogim zemljama postoje ograničenja na kapacitet okvira za kratke cevi, koja su često stroža nego kod oružja sa dugim cevima. Jednostavno, ko želi da se ozbiljno takmiči u toj disciplini susrešće se s potrebom nabavke ozbiljne tipske alatke. Na testu nam je jedna puška koja je sklopljena specifično za disciplinu PCC.

Platforma poznata kao AR-9 je ništa drugo do izmenjena verzija AR-15 platforme da funkcioniše u kalibru 9 mm, odakle i potiče ime AR-9. O ovome smo pisali više puta, tako da ćemo samo ukratko da se osvrnemo na osnove konstrukcije. Bazični funkcionalni koncept je isti kao kod AR-15 pušaka. Oružje se sastoji od donjeg sanduka (risiver) u kom se nalazi rukohvat, okidački mehanizam, nosač okvira i tubularno kućište sa povratnom oprugom, koje je ujedno i nosač kundaka. U gornjem sanduku se nalazi nosač zatvarača, njegova poluga, kao i šina za montažu nišana. U gornji risiver je učvršćena cev sa svojom oblogom, na način uobičajen za AR-15 platforme. U većini slučajeva AR-9 puške su konstruisane da primaju Glock ili Uzi okvire, a puška na našem testu je konstruisana da radi sa Glokovim okvirima različitog kapaciteta. Dalje, s obzirom na to da je u pitanju karabin u kalibru 9 mm, nema potrebe za sistemom za pozajmicu gasova jer je većina pušaka ove konstrukcije takozvanog blowback tipa rada, u slobodnom prevodu princip slobodnog zatvarača iz prednjeg položaja. Prilikom opaljenja, težina zatvarača i snaga povratne opruge kontrolišu kretanje čaure unazad, pa tek kad je zrno napustio cev, čaura kompletno izlazi iz ležišta cevi. Možda puška vizuelno izgleda komplikovanije, ali zapravo to nije. Jednostavnost konstrukcije je definitivno pozitivna karakteristika.

Odmah ćemo da pređemo na opis oružja koje smo testirali. Donji risiver je napravljen od strane firme JP Enterprises, i nosi oznaku GMR-15. Odmah da razjasnimo, ovo nije kompletna puška GMR-15, već je samo donji sanduk od te „konfiguracije“. Moj prvi susret sa ovim proizvođačem je bio preko gasne kočnice na jednoj od testiranih pušaka u ovogodišnjem aprilskom broju „Kalibra“. Tada je zaključak bio kako je gasna kočnica tog tipa superiorna. Sada se pozitivan utisak o ovom proizvođaču nastavlja, jer su inženjering i izrada donjeg sanduka puške sa testa vrhunski. Iskustva sportskih strelaca u ovoj disciplini stavljaju pušku GMR-15 na pijedestal, pa je praktično izbor broj jedan za strelca sa visokim ambicijama. Dalje, rukohvat je istog proizvođača, pa prati ugao standardnog rukohvata za AR-15 pušku. Iako nisam veliki ljubitelj useka za prste na prednjoj strani rukohvata, ovi ne smetaju previše. Naravno, to je sve stvar ličnog ukusa. Kundak je marke Hogue, podesiv po dužini. Praktično svaki kundak koji odgovara vojnom standardu za AR-15 pušku može da se koristi i na ovom modelu. Kada je u pitanju gornji sanduk, tu već ima više zanimljih detalja. Sam sanduk je firme CMMG, vizuelno izgleda identično kao risiver za kalibar 5,56×45 mm, osim što je otvor za izbacivanje čaura na zadnjoj strani delimično pregrađen i služi za odbijanje čaura unapred prilikom gađanja. Takođe, poklopac otvora za izbacivanje čaura je podjednako skraćen. Reklo bi se da su konstruktori iz CMMG smislili jednostavno rešenje za konverziju postojećih risivera u kalibru 5,56×45 mm za potrebe kalibra 9×19 mm. Iskreno ne vidim ništa loše u tome, posebno što na samom testu nismo imali niti jedan problem ili zastoj. Ručica za zapinjanje zatvarača je zamenjena uvećanim modelom prilagođenim levorukom strelcu. Na kraju, ništa manje bitno, nišanska sprava je odlični C-More sa tačkom od 3 MOA. Godinama unazad je to izbor broj jedan za IPSC, jer pruža veoma jasnu i čistu tačku koja nema distorziju po ivicama kao neki jeftiniji modeli, a pritom i dugo traje u eksploataciji.

Cev je dužine 40 centimetara (16 inča), sa korakom uvijanja 1:10. Na ustima cevi je učvršćena efikasna gasna kočnica koja efikasno umanjuje ionako blag trzaj metka 9×19.
Obloga cevi je, kao i donji risiver, product firme JP Enterprises. Oblik dozvoljava poziciju slabije ruke u dosta prihvatnih tačaka, što je jako bitno za dinamično gađanje. Stavljanje nekog vertikalnog rukohvata bi samo umanjilo upotrebnu vrednost puške. Naime, na PCC poligonima je često potrebno gađati iz nezgodnih pozicija, gde obla obloga rukohvata dozvoljava laku rotaciju puške i time pronalaženje idealne pozicije. S obzirom na to da je ovo nestandardni model sastavljen od raznih delova, teško je dati referentnu vrednost. Dosta zavisi od faktora kao što su gde i pod kojim uslovima kupite svaki od delova ovog oružja. Čisto okvirno, u ovakvoj konfiguraciji, puška vredi oko 2.500 evra.

Kao što smo već pomenuli, primarna namena ove puške je dinamično sportsko streljaštvo. Svakako da jednu ovakvu pušku mogu da koriste i službe bezbednosti, ali to nije tema ovog teksta. Iz tog razloga smo oružje stavili na radni zadatak koristeći karakteristični poligon za IPSC. Postavili smo mete na raznim daljinama od 2 do 25 m, koliko je prostor dozvoljavao. Isprobavali smo razne drilove, pozicije i uglove gađanja. Vlasnik puške je dao dobar komentar da je pri gađanju u pokretu u određenim uglovima, bolje imati dodatni nišan malo bliže oku, jer tako ne zahteva kompletno pozicioniranje puške u ramenu. Iz tog razloga je pripremio montažu pod uglom od 45 stepeni za postavljanje još jednog manjeg nišana koji bi trebalo da pomogne kako bi se uštedele dragocene desetinke sekunde. Montaža je vidljiva na fotografijama, kao kratka pikatini šina sa leve strane sanduka.

Što se preciznosti tiče, nismo imali nijednu zamerku. Puška je više nego precizna za potrebe ovog sporta, i svakako ima veći potencijal od veštine učesnika testa. Izuzetno lagani okidač kratkog hoda svakako doprinosi tome. Ako bismo baš išli u detalje, jedina zamerka ličnog karaktera bi bila šina za montažu prednjeg nišana na gornjoj stani rukohvata, kao i pozicija za montažu dvonošca sa donje strane rukohvata. Moja pretpostavka se zasniva na mogućnosti da je ovaj rukohvat predviđen za drugu disciplinu, eventualno za kalibar 5,56×45 mm, jer na pušku u kalibru 9×19 mm nema smisla montirati dvonožac. Da nema ta dva dodatka, bilo bi još više opcija za brzi prihvat rukohvata.
Neminovno je poređenje sa drugim karabinima u kalibru 9 mm para. U prvi plan dolaze CZ Scorpion EVO 3, Stribor, Sig MPX, B&T karabini. Svi imaju svoje prednosti i mane, i za pravi uporedni test bi morali da stavimo u ring sve ove karabine. Prvom prilikom ćemo pripremiti jedan takav uporedni test.
Za kraj, ukupan utisak nameće zaključak da je u pitanju izvrsno oružje specifične i jasno determinisane namene. Iz prethodnih pasusa ste mogli zaključiti da je puška odličan izbor za PCC disciplinu praktičnog streljaštva. Ta disciplina polako dobija sve više poboraca jer, relativno gledano, nije finansijski zahtevnija od pištoljskih disciplina, a daje novu dimenziju takmičenjima jer zahteva od strelca novi set veština u poređenju sa gađanjem pištoljem. Uostalom, najbolje da probate sami i uverite se. Samo oprezno, dinamično sportsko gađanje je veoma zarazno!
tekst i slike: Branko TRIFUNOVIĆ