Na vatrenoj liniji

Ni mi nismo odoleli da to uradimo. Najpre da vidimo unutrašnjost pištolja Steyr L9-A2 MF. Za razliku od Glocka i njegove u polimer ulivene klizače po kojima se kreće navlaka, ovde je postavljena čelična šasija sa kliznim vođicama. Međutim, u nju je integrisan i kosi blok koji vodi cev nadole pri odbravljivanju. Ovaj snažni čelični sklop sadrži i većinu delova mehanizma za opaljenje, kao i sistema nekoliko sigurnosnih kočnica. Polimerski rukohvat sa aspekta izdržljivosti nije vitalni deo. Sve glavne sile nastale opaljenjem metka, prenose se sa čelika na čelik.

Konstruktori su odabrali još uvek neprevaziđenu SIG konstrukciju, gde prizmatični zadnji kraj cevi „leže“ u odgovarajuće mesto na navlaci pištolja. Kosa površina ispusta sa donje strane cevi i na nju naležuća ravan u čeličnom bloku, vode cev naniže i odbravljuju zatvarač. Tokom decenija pucanja, imao sam privilegiju da pucam iz velikog broja pištolja koji su koristili: Browningovu bravu sa gornjim rebrima i verižicom (Colt 1911, TT), valjke (Zbrojovka 7,62×25), pozajmicu gasova (HK P7 M13 i legendardni Steyr GB), rotacionu cev (Steyr M12, Beretta Cougar i PDX4 Storm), padajući blok (Beretta 92, Taurus, Walther P38, itd). U mom konačnom zbiru dobrih i negativnih karakteristika, najbolji je bio upravo ovaj SIG Sauer sistem zabravljivanja! Zato i ne čudi činjenica da sva novonastala rešenja koriste tzv. SIG bravu. Pouzdana, laka za izradu i dugovečna. Još jedan bitan detalj – silu opaljenja metka uvodi po celom obimu bravećih površina, tako da imamo blag trzaj i mali odskok cevi. Danas lagani „plastikanci“ 9×19 mm „skaču“ manje od starih čeličnih i teških (Walther P38, Star, Vis)…
Kada je reč o opaljenju, konstruktori iz kompanije „Steyr Arms“ opredelili su se za najpopularnije rešenje, koje su nazvali Reset Action Sistem. „Glock“ ga je promovisao zbog jednostavnosti, brzine odziva i pouzdanosti. Zbog odličnih karakteristika brzo je prihvaćen u celom svetu. Kod pojedinih proizvođača postoje neznatne razlike ali je u osnovi sve isto. Pravog udarača-čekića nema, već se igla pod oprugom zapinje za zapinjač, povlačenjem obarača ta opruga se još malo napregne i potom zapinjač ide dole. Oslobođena igla udara u kapislu. Pouzdano i lako za izradu i remont.
Na ovom modelu izmerio sam silu potrebnu za opaljenje od 2,5 daN. Reset je od 4 do 5 mm, tako da je sistem za okidanje solidan. Takmičarski pištolji za IPSC zahtevaju mnogo suptilnije opaljenje. Kada poredimo Steyr L9 sa standardnim Glockom 17, okidanje je lakše i bolje na L9.

Zaslužuje posebnu pažnju. Kada sam ga ugledao, setio sam se italijanskog vrhunskog sportskog pištolja Pardini GT 9. Svojevremeno sam na nirnberškim sajmovima IWA voleo da posećujem njihov štand, gde sam se divio vrhunskom i skupocenom (cena je išla i preko 2200 evra) sportskom pištolju 9×19 mm. Nagib rukohvata i ekstremno nisku siluetu uspeli su da doteraju konstruktori iz „Steyr Armsa“. Ram od kvalitetnog polimera, izmenjivi segmenti zadnje i bočnih strana, Picatinny šina do kraja navlake (samo 17 mm iznad kliznih šina), uspeli su da postignu malobrojni proizvođači pištolja kao što su: „Steyr“, „Lebedev“, „Striker One“… Naravno i čuveni „Pardini“.
Proizvođač je na pištolju L9 utisnuo serijski broj oružja na čak četiri mesta. Na taj način otežan je posao kriminalcima koji uvek teže brisanju brojeva i tako naprave „the ghost gun“. Ovde su u čelik cevi, navlake i čelični blok u sklopu usadnika duboko urezani serijski brojevi, pa je tako taj „posao izvan zakona“ onemogućen.
Navlaka-zatvarač kod L9 urađena je glodanjem od komada čelika. Divno je videti odsustvo tragova glodala i mašinske obrade na unutrašnjoj strani navlake. Mnogi su pokazali gde im je mesto, jer oružje „uglade“ spolja, a nije im palo na pamet da unutrašnjost koja se ne vidi pažljivo prebruse. Ovi detalji razlikuju male od velikih.
Konstruktori su se svojski potrudili i kod ostalih delova na L9. Tako su ga na lestvici kvaliteta stavili znatno iznad konkurentskih modela. Klasični jezičak, u sredini obarača, blokira obarač dok se ne pritisne („Glockovo“ rešenje koje su svi prihvatili). Međutim, ovaj pištolj ima još sistema sigurnosti. Prvi je neobična, ali odlično osmišljena mehаnička kočnica. Inženjeri iz „Steyr Armsa“ krenuli su od ideje da kažiprst strelca otkoči oružje, jer se kažiprstom pritisne i jezičak u sredini obarača, a potom i sam obarač pri opaljenju. Do sada je za rad sa mehaničkom kočnicom uvek bio angažovan palac šake strelca. Ovde se ispred i iznad obarača nalaze dva nareckana dugmeta, koja se obostranim pritiskom i potiskivanjеm nadole, iskoriste da ispred obarača spuste komandu mehaničke kočnice. Strelac stavljanjem kažiprsta u prostor ispred obarača i potiskom na gore, brzo i lako otkoči oružje, ne koristeći nijedan drugi deo šake. Ova kočnica je toliko neuobičajena, tako da može biti korisna i u slučajevima otimanja službenog oružja. Napadač, ako nije upoznat kako radi L9 pištolj, neće znati da ga otkoči. Policajac bi u ovakvoj situaciji imao sekundu više za neku spasonosnu reakciju.

Pored ove inovativne kočnice, sa desne strane pištolja nalazi se mehanizam za potpuno zaključavanje i osiguranje pištolja. Iznad obarača uočava se malo, okruglo dugme sa dve rupice. Na ramu su utisnuta slova „S“ i „F“ (sigurno i vatra). Kada u ove rupice ubacimo ključić koji se dobija uz pištolj i pritisnemo ga nadole, moguće je okretanjem birati položaj „S“ ili „F“. Kada je na „S“, pištolj je potpuno zaključan i iz njega nije moguće pucati. U položaju „F“ on je apsolutno operativan i spreman za vatru („Steyr“ uz pištolj isporučuje dva ključića). Ovaj uređaj su inicirali Amerikanci (propisi o bodovanju uvoznog oružja), koji se kasnije proširio po celom svetu. Unutrašnje zaključavanje danas imaju revolveri Smith & Wesson i Taurus. Idealna zaštita oružja od domašaja dece i neovlašćenih lica. Napominjem da je sigurna kasa neprevaziđeno i najsigurnije rešenje!
Opisano dugme za zaključavanje služi i kao graničnik poluge za rasklapanje. Posle provere ispražnjenosti i opaljenja na prazno, kreće se sa rasklapanjem. Pritiskom na dugme oslobađamo polužicu za rasklapanje i okrećemo je za 90 stepeni. Na taj način se oslobađa navlaka da klizne napred sa usadnika (rama pištolja). Iz navlake lako se izvade cev i povratna opruga sa montiranom punom vođicom. Ako se posmatra sa konstruktorske strane, ovo je ispravno rešenje da poluga za rasklapanje ima blokadu. U ovom slučaju to je pomenuto dugme sa rupicama. Pištolj L9 ima čak tri načina provere metka u cevi. Postoji okrugli, igličasti indikator koji izviruje iz zadnje strane navlake koji se u mraku može opipati. Drugi je bočni izvlakač koji ide dosta u stranu kada je u zahvаtu sa dnom čaure. I poslednji je zarez sa vrha cevi, kroz koji se vidi čaura metka u cevi.
Igličasti, koji smo prvi naglasili, je kvalitetno urađen i daleko je jednostavniji od onog na našem CZ 99. Čelični okviri primaju 17 metaka i imaju sa obe strane rupice za kontrolu preostalih metaka. Punjenje ide lako, dok su usta lepo zaobljena, pa njihovo punjenje ne seče prst koji gura metak u okvir. Mnogi strelci zameraju što je kod „Glocka“ drugačija situacija…
Posebno smo se fokusirali na prednje i zadnje nišane. Mušica (prednji nišan) ima trouglasti, beli insert i trougaoni profil. Takav je i zarez zadnjeg nišana sa dve bele kose linije, koje prate kosinu mušice. Imao sam priliku da na sajmu IWA dugo analiziram ovo rešenje, tako da mi nije strano. Nailazio sam na razna mišljenja, mnogim strelcima se ono ne dopada. Čudi me da proizvođač nije, uz ovaj nišan, ponudio i klasičan profil nišana, tako da svako može da primeni ono šta mu odgovara. Možda će neko zbog nišana na koji nije navikao, kupiti daleko lošiji pištolj.
Pogled na udarni mehanizam, s obzirom na streljačko iskustvo koje imam, pokazuje da su svi delovi koji su u kontaktu, otporni na koroziju i fino su ispolirani. Zato je okidanje mnogo bolje nego kod sličnih pištolja: hod gladak, reset kratak, a okidanje kratko i odsečno pri sili od 2,5 daN. Fino je ispolirana i uvodna rampa na cevi.

Pucam sa 25 m u pištoljsku metu 500×500 mm. Imamo municiju PPU FMJ 8,0 g (124 grejna). Godine čine svoje, nisam poklopio dioptriju naočara da mogu da vidim i nišane i metu. Probao sam, ali grupa pogodaka nije za objavljivanje u „Kalibru“. Na strelištu nije bilo drugara koji bolje pucaju od mene. Zato sam odlučio da pucam sa 15 metara. Tu metu vam prezentujemo. Moglo je to bolje, bez flajera na sedam sati, ali to je što je. Za službeni pištolj zadovoljen je uslov preciznosti, po mom skromnom stavu i više od toga. Evo i utiska posle testa.

Pištolj odlično leži u šaci – nisko i duboko. Ugao nagiba rukohvata je izvrsno pogođen. Nema ni naznaka da bi navlaka mogla da „ujede“ šaku strelca. Ova navlaka na L9 daleko je niža od konkurenata: Glock, SIG, Heckler&Koch, Walther… Trzaj je u rangu pištolja kalibra 7,65×17 – blag i malo unazad, bez skakanja cevi uvis. Munjevito se može ispaliti više hitaca za redom tačno u metu. Levkasto dno rukohvata omogućuje brzu izmenu okvira. Pištolj je pažljivo projektovan i nije pravljеn da bude jeftin. Toliki sistemi sigurnosti su drastično povećali cenu izrade, međutim, to nije uticalo na konačan iznos.
Za ergonomiju i dubok hvat, dajemo čistu desetku! Ako nije precizniji, onda je na nivou svih sličnih pištolja. Nisam imao nijedan zastoj, a ispucao sam dve kutije metaka (100 komada). Test sa velikom količinom municije nije moguć iz poznatih razloga. Ako bi na kraju nešto promenio na ovom lepotanu, to je jedino ime. Naziv L9-A2 MF je tehnička oznaka iz fabrike, a ne komercijalno ime za krajnjeg kupca. Potencijalnim korisnicima bih ponudio da biraju između klasičnih i ovih trouglastih nišana. IPSC strelci bi, siguran sam, želeli tri umesto dva okvira koja stižu u koferu.
tekst i foto V. MITROVIĆ

Tehničke karakteristike

Model: L9-A2 MF
Kalibar: 9×19 mm
Dužina cevi (mm): 115 (ukupno šest žlebova)
Ukupna dužina (mm): 200,05
Nišanska dužina (mm): 170
Masa (g): 787
Kapacitet: 17+1
Širina (mm): 33
Sila na obaraču: 2,5 daN
Cena: 99,000,00 RSD