Najveća zmija iz Hartforda

Kolt je s punim razlogom svojevrsni sinonim za revolver, iz više razloga koji se ne mogu pojednostavljeno pojasniti ili generalizovati kako je za taj fenomen najzaslužnije stvaralaštvo o tekovinama takozvanog „Divljeg Zapada“. Takođe, uzrok tome nije ni često pominjana tvrdnja kako je Semjuel Kolt izumeo prvo funkcionalno višemetno oružje s rotirajućim dobošem. Uzevši sve okolnosti u obzir, najispravnije je konstatovati kako su revolveri ove firme tokom dužeg vremenskog perioda presudno uticali na razvoj novih i unapređenih modela raznih proizvođača. Praktično, ručno oružje s natpisom „Colt“ je bilo svojevrsni inspirator brojnim konstrukcijama koje su naknadno obično prevazilazile prvobitni uzor.


Posle višedecenijskih problema i gotovo sasvim izgubljenog tržišta, ova firma odnedavno pokušava da povrati makar delić ranije slave i autoriteta kod potencijalnih kupaca, o čemu govori pojava redizajniranih revolvera „Cobra“ u kalibru .38 Special i „King Cobra“ .357 Magnum. Po svoj prilici neće ostvariti projektovani cilj, a mi smo ovom prilikom bili u prilici da isprobamo kod nas redak model „Anaconda“ kalibra .44 Magnum, poslednji vrhunski DA revolver ove fabrike pre nego što je gotovo u potpunosti skrajnuta od strane agilnije konkurencije.


Priča o najvećem ručnom oružju „zmijskog“ imena koji je pravila fabrika iz Hartforda je kompleksna, uz pregršt teško racionalno objašnjivih poslovnih poteza ondašnjeg rukovodstva. Još od 1907. godine i pojavljivanja metka .44 Special bilo je jasno da će revolveri dvostruke akcije i većih gabarita biti izuzetno traženi, baš kao što je to bio legendarni „Colt“ SAA u završnim decenijama prethodnog veka. Ekspresno je reagovao direktni takmac „Smith&Wesson“ ponudivši svoj model nazvan New Century u N ramu (poznat i kao First Model Hand Ejector ili Triple-Lock). Inspirisan time, slavni Elmer Kit je eksperimentisao s raznim laboracijama i propagirao snažniju municiju od .44 Special, što je dovelo da se 1956. godine pojavi novi metak nazvan .44 Magnum, za koji je „S&W“ razvio izvrsni revolver Model 29, a i Bil Ruger je adekvatno reagovao prepravljanjem svog oružja u Western stilu „New Model Blackhawk“ na novi kalibar.


Za to vreme, menadžment fabrike „Kolt“ je bio preokupiran predstavljanjem svog rafiniranog modela “Python“, koji je predstavljao zasebnu klasu u kategoriji revolvera dvostruke akcije u kalibru .357/.38 od pojavljivanja sredinom pedesetih godina. Međutim, pozicije same fabrike na tržištu su uveliko bile poljuljane jer je većina američkih policijskih službi uveliko promenila dostavljača revolvera za svoje pripadnike i „Smith&Wesson“ se etablirao na tom polju kao neprikosnoven. Slično je bilo i među tzv. civilnim korisnicima, pa su „Pajtona“ mnogi hvalili i priželjkivali, a kupovali neke druge jeftinije modele.
Iako su u svom proizvodnom asortimanu imali liniju SA revolvera “Single Action Army” u kalibru .45 Colt, čelnici firme iz Konektikata su zaključili kako je njihov ram premali i nedovoljno jak za potentni metak .44 Magnum, pa su praktično ignorisali opciju da ponude svoje oružje u tom kalibru. Tek 1972. godine su rešili da oprobaju s nešto drugačijim SAA modelom uvećanog rama, drške i produženog cilindra, ali se ponovo odustalo. Baš u to vreme se pojavio holivudski hit „Dirty Harry“ u kom Klint Istvud glumeći nekonvencionalnog inspektora Kalahana deli pravdu svojim „S&W“ revolverom Model 29 i ogroman broj (prvenstveno Amerikanaca) je poželelo da ima oružje upravo takvih svojstava. Potražnja je bila enormna, što je delom iskoristio konkurentski „Ruger“ ponudivši takođe izvrsni „Redhawk“ po nešto nižoj ceni.

Sa gornje strane cevi je bila montirana ventilirajua rampa poput one na neprevazienom Pitonu.jpg
Sa gornje strane cevi je bila montirana ventilirajuća rampa poput one na neprevaziđenom Pitonu

Za to vreme, fabrika „Kolt“ nije preduzimala apsolutno ništa da isparira, a uveliko je gubila tržišnu bitku. Oružje u kalibru .44 Magnum su proizvodili Smith&Wesson, Ruger, Dan Wesson, Mossberg, Uberti, Thompson/Center, Marlin, Winchester, Desert Eagle, Freedom Arms, Astra, Llama i da ne nabrajamo dalje. Čitavih 35 godina nakon pojavljivanja ovog metka, ranih devedesetih se pojavila „nova zmija“ iz Hartforda. Međutim, prva tranša revolvera pod imenom „Anaconda“ je brzopotezno povučena iz prodaje na prepravku jer su se usled greške na montiranim cevima pokazali nedovoljno preciznim s većinom dostupnih laboracija komercijalne municije. Uskoro je krenula prilično agresivna propagandna kampanja, tokom koje su modeli s cevima od 4, 5, 6 i 8 inča reklamirani kao najbolje serijski napravljeno oružje tog kalibra na svetu.
Sudeći po opštem obliku i karakteristikama, u pitanju je bio domišljati miks nekih ranijih uspešnih rešenja ove firme, ali u potpuno novom MM ramu. Izrađen u potpunosti od nerđajućeg čelika visokog kvaliteta s izvrsno poliranim površinama, dobio je nišane nalik na modelu „King Cobra“, ali sa gornje strane cevi je bila montirana ventilirajuća rampa poput one na neprevaziđenom „Pitonu“. Neoprenske obloge rukohvata su doprinosili boljem prihvatu i kontroli trzaja s obzirom na snagu metka, a ukupan izgled oružja je odavao utisak ekskluzive i najviših mogućih primenjenih standarda. Izgledalo je da „Anakonda“ stiže kasno na tržište, ali ne prekasno…

Na meti udaljenoj 25 metara, najbolje grupe su ostvarivane s lakim zrnima, a vlasnik oruja upravo tu kombinaciju i koristi na takmienjima u Francuskoj.jpg
Na meti udaljenoj 25 metara, najbolje grupe su ostvarivane s lakim zrnima, a vlasnik oružja upravo tu kombinaciju i koristi na takmičenjima u Francuskoj

Međutim, početkom devedesetih godina prošlog veka poluautomatski pištolji su uveliko bili u punom zamahu svog nezaustavljivog pohoda na službeno i civilno tržište. Pod snažnim uticajem lobija i interesnih grupa, dobrim delom ponovo preko celuloidnih ostvarenja, „čudesne devetke“ su postale objekat želje i najkorišćenije ručno kratkocevno oružje, održavši te pozicije do sada. Krajem iste decenije, „Colt Anaconda“ je bez mnogo pompe uklonjen iz proizvodnog asortimana i skoro zaboravljen, osim retkih ljubitelja ovog tipa oružja i moćnog kalibra .44 Magnum.
Zahvaljujući prijateljima našeg lista, bili smo u prilici da testiramo jedan izvanredno očuvani primerak iz sredine produkcionog perioda, koji ne iskazuje znake makar najmanje izraubovanosti ako ga je koristio vrlo ambiciozni sportski strelac, najčešće snažnim ručno punjenim laboracijama. Na prvi kontakt, ova revolverčina impresionira svojom zamašnom masom od kilogram i po (u pitanju je najčešća verzija s cevi dužine 6 inča), ali najdominantniji utisak je vezan za kvalitet izrade. Nastao u vreme kada se oružje ovog tipa još uvek pravilo po neprikosnovenim pravilima, pri inicijalnoj manipulaciji se jasno razlikuje od većine savremenijih modela koji se odlikuju pojednostavljenim rešenjima radi niže proizvođačke cene i uvećanog profita. Ni uz najveći napor praktično je nemoguće naći zaostale tragove mašinske obrade, komande su besprekorno uklopljene s unutrašnjim delovima mehanizma, a naročito nam se dopalo kako doboš reaguje nakon aktiviranja dugmeta za njegovu deblokadu. Manje verzirani čitaoci možda i nisu primetili jednu karakteristiku revolvera velikog formata u moćnim kalibrima, kod kojih burence ima popriličnu masu. Oni jednostavniji i jeftiniji se odlikuju svojevrsnim „ispadanjem“ doboša u stranu, gde ponekad dođe i do usecanja perifernog oboda u ram. Ovde je sve kao da otvarate sef u banci, s jasno definisanim otklonima baš koliko je i potrebno.


Pogled na besprekorno ispolirane komore metaka, blistavu cev jasnih polja i žljebova, kao i probno kretanje obarača i oroza ukazuju na rigoroznu finalnu kontrolu pre izlaska iz fabrike. Prilikom isprobavanja „teškaša“, uvek proverimo kako je rešeno okidanje dvostrukom akcijom i ovaj model je prevazišao sva naša očekivanja – vrlo glatko i kontinuirano bez tzv. propadanja. Pojedini američki poznavaoci materije iznose tvrdnju kako je od bitnog značaja i sistem okretanja doboša, jer se „Colt„ drži svog tradicionalnog smera kazaljke na satu, a ostali konkurenti primenjuju obrnutu putanju. Iskreno, tokom višedecenijskog iskustva učesnika testa nismo primetili da je to od iole važnog uticaja. Neuporedivo više na kontrolu oružja utiču izvrsne neoprenske korice, prijatne za upotrebu čak i strelcima s najmanjim šakama.

Tokom testa, runo punjene laboracije su po poetnoj brzini nadvisile i potentni PPU metak.JPG
Tokom testa, runo punjene laboracije su po početnoj brzini nadvisile i potentni PPU metak

Na raspolaganju smo imali raznolike laboracije municije .44 Magnum, počev od fabričke PPU s zrnom tipa JHP mase 240 grejna, pa do ručnih punjenja vlasnika revolvera s zrnima FPJ mase 180 do 330 grejna. Na meti udaljenoj 25 metara, najbolje grupe su ostvarivane s lakšim zrnima, a vlasnik oružja upravo tu kombinaciju i koristi na takmičenjima u Francuskoj. Pošto autor teksta izuzetno ceni ovaj kalibar, ali korišten u puškama lever action sistema, primenjen je režim paljbe koji je primeren za ovakav revolver – razdvanjanje hitaca bez simulacije borbene upotrebe. Postoje neka koncepcijski drugačija oružja kojim je moguće brzopotezno angažovati više ciljeva „polivanjem“, a ovo je naprava za prave sladokusce i svaki hitac treba pripremiti i plasirati s dužnom pažnjom.
Očekivalo se da će „Colt Anaconda“ biti izbor brojnih američkih lovaca kratkim oružjem, ali to je izostalo jer su oni pretežno već ranije nabavili neki „Smit“ ili „Ruger“ u istom kalibru i bili zadovoljni njima. Uskoro nakon pojavljivanja junaka naše priče, na tržištu se desila očekivana promena usled prave bujice novih revolverskih metaka još snažnijih od .44 Magnum. Već 1999. godine je obustavljena proizvodnja „Anakonde“, a matična fabrika je vremenom zapadala u nove i nove probleme.

Uprkos izuzetnoj zavrnoj obradi, Colt Anaconda nije ostvario uspeh poput S&W i Ruger modela u tom kalibru.jpg
Uprkos izuzetnoj završnoj obradi, Colt Anaconda nije ostvario uspeh poput S&W i Ruger modela u tom kalibru

Iskreno nam je žao što ovaj vrsni revolver nije nastao barem tri decenije ranije, jer opšti izgled uvećanog modela „Python“ sa mehanikom preuzetom od prethodnih „King Cobra“ i „Trooper“ zadovoljava i najzahtevnijeg ljubitelja ovakvog oružja. Zbog drugačijeg sistema bravljenja doboša u ramu, mnogi smatraju kako su „Colt“ DA revolveri konstrukciono slabiji od konkurenata „Ruger“ i „S&W“. To kod ovog modela definitivno ne važi, jer mu se nije dešavala čak ni pojava koja je iznela na loš glas pojedine primerke „Pajtona“, a radi se o takozvanom ispadanju iz koraka. Gotovo je neverovatno da se to dešavalo najskupljem i gotovo perfektno izrađenom „Kolt“ revolveru, a kod drugih (uključujući „Anakondu“) ne.
Zaokupljeni svojim iluzijama i pogrešnim procenama, rukovodioci fabrike su tri i po decenije doslovno „spavali na lovorikama“ smatrajući da su im tržišne pozicije stabilne, prvenstveno zbog činjenice da imaju stabilan status jer proizvode dva stadardna američka vojna streljačka oružja pušku M16 i pištolj M1911. Ali, konkurencija ih je definitivno suzbila i ovaj prvoklasni revolver je bio poslednji pokušaj da se ponovo vrate u trku. Korisno iskustvo i za neke druge proizvođače.
Milan Milanović
Fotografije: Milan Milanović i dr Nikola Arsić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pun pogodak

Puška ArmaLite AR-30 se pokazala kao izvanredno rešenje teške taktičke puške