Ruska škola
Poznate su nam priče o ruskom čeliku i njegovim karakteristikama kao i izreke “ma to kad Rus napravi onda traje…” Takođe o tome koliko tog čelika oni imaju kolaju skoro mitske priče. Istina je da Rusi imaju čelik i znaju da ga koriste, ali donedavno nisu mnogo polagali na dizajn. Danas stvari stoje znatno drugačije. U Rusiji postoji ozbiljna, dobro povezana i organizovana zajednica znalaca i stručnjaka za čelike koja koristi modernu tehnologiju.
Novo doba, novi trendovi. Kompanija “Kizlyar” ili “Kizljar” je dobitnik brojnih nagrada na sajmovima i takmičenjima i svrstana je u top 100 najboljih proizvoda Ruske Federacije. Sve proizvode rade najnovijim tehnologijama, ali i uz učešće ručnog rada vrhunskih majstora, pogotovo kada su u pitanju kolekcionarske serije i ekskluzivni primerci. Zvanično oni su civilna kompanija i njihov proizvodni program je ogroman i bukvalno svako i za svaku namenu može sebi pronaći nož: kolekcionar, lovac, vojnik ili policajac, kamper, pecaroš, kuvar, entuzijasta koji voli prirodu, bajker, ronilac, padobranac… Ruska nožarska škola odavno je poznata ali novi trend velikog brenda serijske proizvodnje sa modernim marketingom uspostavljen je relativno odskora. Postoje i mnoge druge kompanije i poznati pojedinci u Rusiji koji prave odlične noževe poput: A.Biryukov, “Beaver Knife”, “Brutalica knives”, “DED knives”, “Mr. blade”, Igor Danok… te je ponuda zaista prebogata.
Koršun 3 je moćan, agresivan, agilan i veoma manervabilan nož. Jedan je od najprodavanijih Kizlyiar modela, o čemu svedoči i njegovo treće izdanje odnosno modifikacija modela. Zahvaljujući multifunkcionalnoj geometriji sečiva i čvrstini sposoban je da izvrši sve zadatke.
Model NR18 je naslednik (interpretacija) legendarnog NR40 iz Velikog rata. Osmišljen je kao scout knife, lagan odlične ergonomije i manervabilnosti, lak za upotrebu.
Oba noža su rađena od čelika AUS 8 tvrdoće oko 58-59 na Rokvel skali. Koršun je dug 292 mm od čega je sečivo dugo 163 mm, debljine u leđima 5,3 mm. Sa futrolom je težak 386 g (samo nož 300 g). Završna obrada je stone wash black, a rukohvat je od polimera elastron G. Futrola predstavlja interesantno rešenje – urađena je od ABS polimera kao kaseta samog sečiva i opšivena kožom.
Prema fabričkimpodacima I drugi model NR18 je takođe tvrdoće od 57 do 59 HRC. Dug je 279 mm, od čega je sečivo 141 mm debjine u leđima 4,7 mm. Težak je ukupno 275 g, a bez futrole sam nož teži 200 g. Završna obrada je takođe stone wash black sa rukohvatom od zelenog elastrona G. Futrola je takođe od ABS polimera ali mnogo više nalik modernim vojnim futrolama sa profilisanm ojačanjima i najlonskim gurtnama u MOLLE sistemu (modular lightweight load-carry equipmnet system). Sve kako se i očekuje od jednog modernog noža takve namene.
Model Koršun 3 ima zaista odličan crni rukohvat, ergonomski perfektno rešen,idealnih dimenzija iako ne tako atraktivnog izgleda kao na modelu NR18. Čini mi sei da je polimer u smislu tvrdoće bolje prilagođen. Model NR 18 ima atraktivan rukohvat oborenih ivica, pun raznih profila, ogrubljenja, recki, ali i pored svega toga nije ni blizu tako dobar kao kod Koršuna. Utisak popravlja rad u rukavicama kada se ne osete toliko njegova tanja leđa i manjak materijala za jači stisak, kao i kontakt sa oštrim ivicama štitnika za prste. Kod Koršuna je rukohvat podjednako dobar, bilo da je hvat u rukavicama ili bez njih. Generalno, nisu to noževi namenjeni za dug rad, ali ako bilo kakav rad s NR18 ne prija ni na kratko, onda rukohvat nije dobro rešen. No opet, nije katastrofalan ili neupotrebljiv jer korišćenje u rukavicama prilično popravlja stvar.
Sečiva su im oštrena u hollow grind tehnici (konkavno sa sekundarnom oštricom) – veoma blago izraženim i relativno uskim konkavnim delom, a jakom i širokom kičmom. Takođe oba imaju i sekundarno sečivo, te je ovim nađen optimum da nož bude izdržljiv a oštar i da se relativno lako opet naoštri. Iako je konveks verovatno bolji za ovakvu namenu i ovo rešenje je takođe odlično. Jer je u pitanju oblik koji dozvoljava blag i duži ulaz u tanko sečivo gde model NR 18 ima tanji i špicastiji vrh, dok je Koršun robustniji – debeo u leđima 5,3 mm. Ovakav oblik sečiva je dobar za cepanje i raspolućivanje ali ne i za dugo držanje oštrice, kako kod potpuno obrnutog – konveksnog sečiva. Ali oštrina I kontrola reza su veoma dobri. Fabrički su dobro naoštreni, ne vrhunski ali ipak u stanju da obave sve radove.
Oba imaju dovoljno duga I upotrebljiva sečiva, budući da su ravna a sekundarna oštrica u odnosu na širinu i debljinu sečiva je taman kako treba. Sečenje, kanapa, limenke da se napravi posuda, drveta za pripremu iverja kao i batoning mekog drveta i nešto jasena i bagrema (tvrdog) prošli su solidno, čak odlično. Ubadanje i lateralno izbijanje materijala ne baš tako dobro za model NR18, dok je robusniji Koršun bio odličan. Zbog tankog i špicastog vrha NR18 je bio problematičan za ovaj zadatak. Lateralno opterećenje sečiva pri dubljim ubodima u tvrdo drvo za njega nisu bili lak zadatak. Da sam nastavio ozbiljinje da ga opterećujem verovatno bi se vrh sečiva savio i pukao. Kada sam primetio mikro zakrivljenje na vrhu, lateralni pokret u drugu stranu ispravio ga je i više ga nisam forsirao. Tanak vrh nije dovoljno dobar za tako nešto ali, se sa manje snage zabadao dublje što je bitno za vojni nož.
Priprema hrane nije predstavljala nikakav problem i ovde se NR18 pokazao boljim, jer je tanji i špicastiji ali to su manje bitni zadaci za vojnički nož. Međutim, civili ga masovno kupuju i koriste kao kamperski i buškraft nož, te je korisno znati da su i na ovom polju dobri.
Držanje oštrice je jedan od najbitnijih elemenata dobrog sečiva, ali ne briljira kod čelika AUS8 (poredeći ga sa npr D2 ili nekim još boljim) i u rangu je kao 440C. Prilično lako se tupi ali nije toliko podložan čipingu (krzanju) jer je okaljen na oko 58 Rokvela. Takođe relativno lako se oštri što je kompenzacija za slabije držanje oštrine. Kopanje rupe u zemlji za nabijanje stuba za šatorsko krilo brzo će ga istupiti. Generalno ovo nije preporučljivo za bilo koji čelik, jer zemlja brzo tupi nož pogotovo ako ima peska kao na terenu gde sam ih probao. Slučajni udarac u kamen ili stenu ostaviće trag, tako da treba pazit,i ali ako umete da koristite celo sečivo podjednako ne brinite za standardne zadatke, trajaće umereno dugo.
Futrola Koršuna pokazala se dobro, iako je vraćanje noža u nju dosta pipav zadatak, kao i kopčanje. S obzirom da NR 18 ima klasičnu taktičku futrolu dovoljno je da se nož samo gurne dok se ne zakopča u njoj. Plastična kaseta futrole Koršuna koja drži sečivo prijatno me je iznenadilatime što nije proizvodila nikakav zvuk prilikom nošenja noža. Ona se raširi i stisne stranice sečiva tako da nož nema lufta u njoj. Oblik futrole i rukohvata modela NR18 lepo naležu i zatvaraju futrolu u potpunosti kada je nož u njoj, što je dobro jer ništa ne može da upadne u nju. Takođe dobro izgleda kada se tako sklope i spoje jedno s drugim. Lepo dizajnirana a nije preglomazna i preteška. Smatram da ne bi bilo loše da su kopče još ozbiljnije (recimo da su jače za oko 15-20%) jer treba računati da će ovakav nož biti u prilici da se nosi i naopako ili sa strane. Nije mi ispadao iz futrole ali dok ga vadim i vraćam u futrolu nisam imao osećaj da je potpuno bezbedan. Koršun je što se toga tiče odličan, ali traži fino pozicioniranje i najčešće obe ruke za korišćenje sigurnosne kopče.
Oba noža pokazala su se dobro sa ponekim manama kao što je tanak rukohvat modela NR18, preoštre ivice graničnika/štitnika za prste i pipavo vraćanje u futrolu Koršuna. Sam čelik AUS 8 nije baš vrhunski i smatram da za noževe namenjene vojsci treba izabrati bolji čelik. S druge strane treba razmišljati o tome da su pravljeni za drugačije klimatske uslove. Ipak su ruske zime mnogo hladnije i elastična sečiva su tu dobar odabir,a takođe i tvrdoća od 58 Rokvela je dobro izabrana, jer sve preko toga na minus 20 bilo bi krto i podložno pucanju. Vojnički nož nije mesarski i ne koristi se non stop, pa će i tu relativno osrednje držanje oštrice proći kao zadovoljavajuće. Kao nož za vojsku koji će trajati par godina oni su sasvim dobra zamisao. S druge strane i kao nož za nekog buškraft početnika ili dodatak opremi za air soft timove je odličan izbor, jer ruku na srce, daju više nego što koštaju. A cene ovih modela su umerene. NR18 košta oko 100 evra, a Koršun oko 110 evra.
Sve u svemu isprobao sam dobre noževe iz zemlje za koju nismo navikli da ima kvalitetnu završnu obradu, lep vidljiv logo, moderan, upotrebljiv sistem molle za kačenje, garanciju i sve što treba da ima jedan solidan proizvod. Napredak u odnosu na period od pre 30 godina je ogroman i veoma me raduje što se izbor veoma proširio. Svideli su mi se Kizljari, jer prate trendove, a prave i znatno bolje i skuplje noževe, u zavisnosti od namene.
Tekst i foto: Boris Rakić
