Savremeni džepni gromovi

Razgovori između zaljubljenika i pasioniranih korisnika bilo kog pojavnog oblika vatrenog oružja su izuzetno inspirativna kategorija, bez obzira da li se radi o neposrednoj verbalnoj razmeni misli uobičajenog tipa ili diskusionim forumima na internetu. No, prethodnih godina smo bili i prilici da konstatujemo kako se određeni trendovi vrlo agresivno nameću, prvenstveno kada je reč o “dobronamernim savetima” samoproklamovanih eksperata opšte prakse. Iako je potražnja i prodaja kratkocevnog ručnog oružja u kontinuiranom padu, ljubav ovdašnje populacije prema pištoljima i revolverima ne jenjava dolaskom na scenu novih generacija.

Oni koji su prevazišli mentalnu blokadu u vidu animoziteta prema aktuelnim zakonskim propisima i pomanjkanju novčanih sredstava, najčešće pitaju za savet koji model je primeren nameni i njihovom budžetu. Interesantno, najčešće im se sugeriše da nabave neki od pištolja velikog kapaciteta okvira jer je generalno takav trend službenog oružja. Međutim, zaista nema svrhe ni smisla da se civili po tom osnovu ugledaju na kategoriju ovlašćenih službenih lica. Pošto je polje eventualne primene drugačije, a trebalo bi da je i stepen obučenosti različit – ne postoji validni argument da tzv. obični građani nabavljaju i poseduju najsavremenije pištolje punog gabarita i velikog kapaciteta. Obrazloženje da će se najčešće koristiti u streljani je neosnovano, jer niti jedno strelište ne ograničava potencijalne korisnike u smislu kalibra, veličine ili potencijala oružja koje su doneli radi vežbe gađanja. Sa druge strane, broj strelaca s takmičarskim ambicijama je u našim uslovima proprocionalno zanemariv u poređenju s količinom kratkocevnog oružja u posedu građana. Često čujemo ili čitamo kako se preporučuje ČZ Shadow kao najbolji izbor u smislu dobijenog kvaliteta za uloženi novac. Sledeći na listi preporučenih modela je Glok 17, potom polovni i očuvani CZ99 za one koji ne mogu da izdvoje nešto više novca. Objektivno posmatrano, pobrojani pištolji su odličan izbor za mlađu osobu u punoj snazi, koja želi da svoju veštinu povremeno proveri ili unapredi u streljani ispaljujući veće količine municije. Izvrsni, ali namenjeni nošenju na opasaču i u spoljnoj futroli.

Međutim, naša populacija se ne sastoji od sve samih dvadesetpetogodišnjih muškaraca impresivnog mišićnog tonusa, besprekornog vida i potencijalnih IPSC takmičara. U skladu s postojećim propisima, nabavka oružja namenjenog ličnoj bezbednosti je dozvoljena i damama koje ne mogu da obuzdaju pištolje punih gabarita, zatim osobama u nešto odmaklijim godinama, fizički još neformiranoj omladini koja je nedavno ispunila zakonski uslov punoletstva, kao i mnoštvu drugih mogućih korisnika slabije fizičke konstitucije. Ma koliko ga kritikovali, Zakon o oružju i municiji jasno propisuje i dozvoljava da nabavljamo i posedujemo pištolje i revolvere, a Krivični zakonik prepoznaje situacije opravdane upotrebe sile radi zaštite života i imovine pod jasno definisanim uslovima. Omogućeno nam je da imamo, a s opravdanim razlogom se odobrava i nošenje vatrenog oružja namenjenog ličnoj bezbednosti, ako podnosilac zahteva ispunjava predviđene uslove. U tom smislu se postavlja opravdano pitanje: koji model biste zaista nosili, odnosno šta je primereno upotrebi u zakonski opravdanim situacijama otklanjanja neposredne životne opasnosti? Razmislite dobro i to više puta.

Argumenti pobornika punokrvnog pištolja kapaciteta 15 i više metaka su zasnovani na propagandnim mitovima proizvođača oružja, kinematografskim ostvarenjima i vojno-policijskom trendu. Sa druge strane, iskustva iz zemalja gde je nošenje oružja dozvoljeno su potpuni antipod. Najprodavaniji model “Smith&Wesson” oružja na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država je – kratkocevni revolverčić s dobošem kapaciteta pet metaka .38 Specijal, DAO okidanja i s legiranim alu ramom, numerisan kao Model 642! Posebno je zanimljivo da je on najčešći izbor kao “off duty” od pripadnika policijskih službi koji u radno vreme i na dužnosti nose neki od punokrvnih pištolja polimerskog rama u kalibru .40S&W. Barem oni znaju da procene koje i kakvo sredstvo im najviše odgovara u situacijama zaštite od neposredne životne opasnosti.
Motivisani upravo time, posetili smo užičku specijalizovanu prodavnicu “Sport” i upriličili uporedni test pet kratkocevnih revolver američke proizvodnje iz najnovije produkcije. Na raspolaganju smo imali Model 642 u kalibru .38 Special +P, zatim one obeležene kao 360 i 340 PD, potom osmometni “Performance center” 327 i konkurentski “Ruger” LCR, svi kalibra .357 Magnum. Zajedničko za sve korišćene revolvere je cev dužine dva inča, mala masa i ostali gabariti, jednostavnost upotrebe i projektovana namena neposredne samoodbrane.

Analizirajući američka iskustva sa ovakvim oružjem, prisetili smo se podataka da je svojevremeno Teodor Ruzvelt opremio sve njujorške policajce revolverima “Colt New Police” u kalibru .32 S&W Long, a oni su u privatnoj režiji nabavljali prelamajuće “S&W” revolvere u istom kalibru, ali kapaciteta pet metaka. U to isto doba krajem devetnaestog veka, čuvari zakona na Zapadnoj obali sui dalje ostajali verni svom omiljenom modelu “Colt Peacemaker” u kalibrima .45 Colt ili .44-40, ali kao rezervno oružje su takođe koristili malene petometne džepne revolvere. Čak ni dva svetska rata u kojima je bio službeno vojno oružje, te višedecenijska upotreba i stvoreni kult pištolja Kolt 1911 u kalibru .45ACP nisu rezultirali pojavom da u SAD uobičajeno oružje izbora za samoodbranu bude kompaktni revolver. Do današnjeg dana se iskristalisala želja da se uvek na dohvat ruke ima nešto “light and strong”, što i dalje beskompromisno ispunjavaju revolveri s ramom od aluminijuma ojačanog primesama titanijuma i skandijuma.

Krenuli smo od Modela 442, koji ponajviše vizuelno podseća na nama dobro poznate i u prethodnom period dosta korištene “Chief Special” revolvere 36 i 60. Za razliku od ostalih primeraka korištenih u testu, on ima konvencionalnu jednodelnu cev i generalno nam se na prvi pogled najviše svideo jer smo “familijarni” s oružjem tog tipa. Projektovan je za upotrebu municije .38 Special i u nešto snažnijim +P laboracijama, ima jednostavne fiksne nišane i “Double Action Only” system okidanja. Doboš je od kvalitetnog čelika, a ram aluminijumski, dok su drške od tvrde gume i odlično anatomski profilisane. Poučeni ranijim iskustvima s “Airweight” revolverima, najpre uvek zagledamo da li se doboš u izbačenom stanju svojim obodom useca u ram, što je na ovom modelu sprečeno tipskom izbočinom na levoj strani. Dalje, DAO okidački mehanizam je za svaku pohvalu jer omogućava vrlo mekan i jasno definisan hod obarača čime linija nišanjenja ostaje nepromenjena sve do momenta opaljenja.
Interesantno je navesti da je za nastanak ovakvog tipa oružja delom zaslužan i legendarni Reks Eplgejt, koji je ranih pedesetih godina u Latinskoj Americi imao vrlo indikativna lična iskustva koristeći revolver “Safety Hammerless” u kalibru .38 S&W ispod odeće na terenu. Nakon što se uspešno odbranio od fanatičnog napadača naoružanog povelikim sečivom, Reks je kontaktirao fabriku “Smith and Wesson” s sugestijom da na osnovu Modela 36 i 60 osmisle DAO revolver s lakšim J ramom, pa je uskoro nastao rodonačelnik ovakve koncepcije Model 42. Ranih devedesetih godina, čelnik ove kompanije Stiv Melvin je insistirao da se paleta proširi na modele 640, 042, 442 i 642 u paleti kalibara:.22 LR, .22 Magnum, .32 Magnum, .327 Federal, .356 TSW, 9mm, kao i dokazanim .38 Special i .357 Magnum.

Iz našeg ugla, sve nabrojano ima smisla po svakom racionalnom osnovu jer smo se još jednom uverili kako je prijatno koristiti kratkocevni “S&W” revolver s municijom PPU .38 Specijal standardne polazne brzine i zrnima tipa LRN mase 158 grejna. Ovo je laboracija koja se podjednako dobro pokazala za vežbe gađanja i eventualnu samoodbranu, jer pucanj i trzaj pri upotrebi ovako laganog revolvera mogu da se obuzdaju bez većeg napora. U testu su učestvovale “dve generacije strelaca”, raznolike po trideset godina starosti, fizičkoj konstituciji i snazi, prethodnom iskustvu i afinitetima. Bez ikakve dileme, Model 442 se dopao svim prisutnima.
Pošto mnogi od nas žele napredniji nišanski sistem, sledeći oprobani je bio Model 340PD. Njegov prednji nišan je nazvan “HI-VIZ® Fiber Optic Green”, ram je od aluminijuma s primesama skandijuma, cilindar od aluminijumsko-titanijumske legure, a cev od nerđajućeg čelika. U poređenju s Modelom 442, ništa suštinski bitno nije promenjeno sem preglednijeg jarko zelenog prednjeg nišana koji stvara kontrast na meti bez obzira koje je boje i uočljiviji je pri uslovima slabijeg ambijentalnog osvetljenja. Ipak, postoji populacija koja će umeti da ceni primenu ultra otpornih materijala umanjene mase čime je ova konstrukcija ekstremno otporna na spoljna oštećenja. To naročito važi za one koji nameravaju da ovakav revolver svakodnevno nose i to im je omogućeno propisanom dozvolom.
Ne zanemariv broj nas obožavaoca revolvera i dalje žele da poseduju i koriste primerak koji ima mogućnost ručnog zapinjanja udarača, pa je takvima namenjen sledeći Model 360PD. On se od prethodno opisanog razlikuje po narandžastom fiber insertu prednjeg nišana, ali prvenstveno po opciji SA/DA okidanja. Pošto su Modeli 340 i 360PD namenjeni municiji .357 Magnum, prepustili smo mlađim učesnicima testa da ih oprobaju koristeći potentni PPU metak s FMJ zrnom identične mase 158 grejna (10,2 grama). Očekivali smo da oružje mase svega oko 400 grama naprosto izleti iz šake strelca, ali ispravan hvat, dobra ergonomija drške i ukupna fizička kondicija korisnika su doprineli potpuno kontrolisanoj paljbi.

Poređenja radi, sproveli smo identični process gađanja na udaljenosti od 10 metara i s naoko nekonvencionalnim “Ruger” LCR, koji i pored učešća polimerskih komponenti u konstrukciji ima nešto veću masu – gotovo 500 grama ukupno. Drugačiji raspored masa i balans daju minornu prednost nad “S&W” modelima pri uzastopnom opaljivanju, ali LCR ima ergonomska svojstva na koja se nešto sporije navikavamo. Ukupno uzevši – sva četiri “mališana” su briljantna oružja svoje kategorije i specifikuma primene.

S neskrivenom radoznalošću, kao i uvek pri kontaktu s nečim novim i nepoznatim, za kraj smo ostavili Model 327 koji ima veće dimenzije jer njegov N ram omogućava kapacitet od čak 8 metaka .357 Magnum. Titanijumski cilindar i obloga cevi, te alu ram legiran skandijumom doprinose masi od oko 655 grama, dok prelepa drvena drška omogućava vrlo stabilan prihvat. Obarač i udarač ovog modela su izrađeni nepravaziđenom tehnikom glodanja čeličnog otkivka, a naknadno ukrašeni “paljenim” finišom. Iako postoji nesrazmera cevi dužine svega 5cm s anatomskom drškom i tako velikim ramom, kada uzmete ovo oružje u šake i usmerite ka meti – dolazi do promene stavova i inicijalnog mišljenja. Gledali smo kojom brzinom i veštinom slavni Džeri Mikulek pogađa na promotivnim video zapisima i nameće se cilj da je u pitanju oružje ogromnog potencijala, samo zavisi koliko je korisnik vešt da njime ostvari najveća dostignuća.
Ukupni zaključak je već više puta izrečen, a zasniva se na konstataciji da revolvere ni u kom slučaju ne treba otpisivati kao anahrono oružje ili izbor malobrojnih zanesenjaka starog kova. Ne sporimo das u službena oružja bezbedonosnih službi otišla u sasvim drugom pravcu, kao ni alatke vrhunskih takmičara. Oni koji na zahtevu za nabavku popunjavaju podvrstu “oružje za ličnu bezbednost”, trebalo bi da promisle koji i kakav model je zaista tome najprimereniji.
tekst i foto Milan Milanović