Sig Sauer 1911-22
Metak .22 LR je u upotrebi od 1887. godine i svakako je najrasprostranjeniji metak u upotrebi danas. Stoga ne iznenađuje činjenica da u istom kalibru postoje oružja skoro svakog sistema funkcionisanja i oblika. Upravo ta rasprostanjenost, kod nas često zvanog malokalibarskog metka, razlog je što postoje konverzije popularnog oružja baš za tu municiju. Ideja iza konverzije je da pruži strelcu uslove za jeftinije treniranje, kao i treniranje sa manje praska i trzaja. U slučaju poluautomatskih prištolja, konverzija se najčešće svodi na zamenu kompletnog sklopa navlake (uključujući cev, povratnu oprugu, izvlakač) i okvira za municiju. Neke od popularnih konverzija u .22LR su ČZ 75 Kadet i konverzije pušaka na bazi AR15 platforme. Pored konverzija, konstruktori se po nekad odluče za dizajniranje kompletnog pištolja „od nule“ u kalibru .22 LR, koje funkcijom i izgledom oponaša originalno oružje. Neke replike su pune veličine, a neke su ciljno umanjene, delom radi uštede u materijalu, delom ciljne grupe strelaca koji često mogu biti juniori koji tek počinju da uče da gađaju, pa im oružje manjeg formata bolje odgovara. Tema ovog teksta je replika modela 1911 u razmeri 1:1, projektovana da strelcu omogući trening i manipulisanje oružjem kako i izvorni model.
Proizvodnju pištolja koji smo testirali “potpisuje” Sig Sauer, ali zapravo originalni proizvođač je takođe nemačka firma GSG (German Sport Guns). Firma je poznata na tržištu po replikama popularnog oružja u kalibru .22 LR, kao što su pištolji na bazi modela 1911, automata H&K MP5 i MP40, te jurišne puške STG44. Verovatno su čelnici Sig Sauera bili zadovoljni GSG 1911-22 modelom, da su ga ponudili paralelno na tržuštu kao Sig Sauer 1911-22. Firma GSG pravi i repliku modela Sig 226, ono što je ranije bilo poznato kao Sig Mosquito, takođe u kalibru .22 LR.
Pištolj stiže u jeftinoj i klimavoj plastičnoj kutiji, koja ne uliva naročito poverenje da se može koristiti godinama za transport pištolja bez oštećenja. U tom smislu, naš savet je da se, ako se pištolj češće prenosi, investira u neku čvrśću kutiju. Pored pištolja, u kutiji su još 2 okvira od 10 metaka, osnovni alat za rasklapanje i čišćenje, nekoliko rezervnih prednjih nišana različite visine i uputstvo za upotrebu. Spoljašnje dimenzije pištolja su identične kao bilo koji drugi 1911 u Goverment konfiguraciji sa cevi od 5 inča. Oštro oko će odmah primetiti nekoliko detalja koji odaju da to nije ipak 1911 u .45 ACP. Najpre, sa desne strane rama postoje dodatna dva mesta gde se vidi da je cev učvršćena u ram. Jedan je poprečna čivija, drugi je imbus zavrtanj. S prednje strane jasno je uočljiv manji presek cevi, iako su konstruktori to vešto pokušali da maskiraju navojem na njenom kraju, kako bi izgledala kao cev većeg preseka. U samoj šaci se oseća razlika u balansu. Masa pištolja je približna pravom 1911, ali raspored mase je drugačiji. Kod standardnih pištolja sistema 1911 u osnovnom kalibru, osa balansa praznog pištolja je pomerena unapred u odnosu na 1911-22. Navlaka i cev na pravom su dosta teži jer su od punog čelika. Na 1911-22, navlaka mora da bude od što lakšeg materijala, jer jednostavno metak .22 LR nema dovoljnu snagu da pomeri tešku navlaku unazad i obezbedi pouzdan rad mehanike. To se jasno oseća i prilikom repetiranja navlake, otpor opruge je zanemarljiv. Navlaka je napravljena od livene legure cinka. Cev je definitivno čelična, jer mora da bude da bi trpela pritiske i toplotu, ali i ona nije previše teška. Iz tog razloga je ram 1911-22 napravljen da bude nešto teži, da bi ukupna masa pištolja bila približna pravom 1911.
Rasklapanje pištolja je delimično slično kao kod “velikog brata”, uz nekoliko dodatnih koraka. Najpre je potrebno odviti imbus zavrtanj na desnoj strani rama. Nakon toga se klasično uklanja ustavljač navlake koji je ujedno jedna od poprečnih čivija, a nakon toga se oslobađa prostor da se izvadi poslednja poprečna čivija. Time je navlaka slobodna da se svuče s rama. Navlaka se rasklapa identično kao i standardni 1911, skidanjem umetka (bušinga) na kraju navlake u kome se cev centrira kod pravog 1911, uklanjanjem vođice povratne opruge sa oprugom i na kraju cevi. Interesantno je da bušing u navlaci ne igra nikakvu ulogu na ovom modelu. Na uobičajenom 1911 služi za centriranje cevi u navlaci, dok je na ovom 1911-22 cev fiksirana u ramu i bušing je tu čisto kozmetički i da ispuni formu neprolaznog sistema 1911. Postoji način da se iskoristi za originalnu namenu, što ćemo pomenuti kasnije.
Drugi zanimljiv detalj je insert u navlaci, u kome se nalazi izvlakač, udarna igla sa oprugom i blokada udarne igle. Uobičajeno je ovaj sklop jedan deo navlake, ali verovatno iz ekonomskih razloga na ovom modelu je odvojen. Naime, GSG pravi ovaj model sa dve dužine cevi – 5 i 3,4 inča. Identičan insert se koristi u oba modela, pa je to verovatno jedan od oblika uštede. Ovaj model na evropskom tržištu košta oko 380 evra, tako da svi pomenuti elementi za uštedu u ceni imaju smisla, ako je cilj da se napravi što jeftinije, a funkcionalno oružje.
Kao što to obično biva sa svakim popularnim komadom oružja, uvek se nađe neka manja firma da ponudi tržištu nešto što unapređuje originalnu konstrukciju. Na konkretnom primerku sa testa je zamenjeno više originalnih delova. Najpre, originalna vođica povratne opruge je zamenjena aluminijumskom iz jednog komada. Time pištolj dobija malo na masi u prednjem delu. Ne mnogo, ali i to malo znači. Cev na ovom modelu ima navoj na kraju, na koji se može montirati adapter za prigušivač pucnja koji je zaštićen navojem. Isti navoj se može iskoristiti za montiranje proširenja cevi, tako da bolje naleže na bušing. To je poznato kao bull (debela) cev. Na ovom konkretnom primerku navoj na cev i bušing su precizno obrađeni i izabrani za komplet, tako da bušing ponovo može da služi svojoj originalnoj nameni. Sve što treba učiniti je da se ukloni jedna od tačaka fiksiranja cevi u navlaci, i to imbus zavrtanj. Time cev dobija malo slobode za kretanje u ramu, taman dovoljno da može da se centrira u navlaci i da se poklopi sa nišanima svaki put. Na testu je primećeno unapređenje preciznosti zamenom ovih delova.
Kao jedan od sistema bezbednosti, okidač ne može da se povuče ako okvir nije u rukohvatu, slično kao kod domaćeg M57. Na primerku sa testa je taj detalj uklonjen jer ne doprinosi poboljšanju bezbednosti, a samo smeta pri uobičajenoj manipulaciji kao sa pravim 1911. Dovoljno je što pištolj ima 3 bezbednosne mere: kočnicu na rukohvatu, manuelnu kočnicu na ramu i automatsku blokadu udarne igle poprečnim klinom, sve preuzeto sa standardnog 1911.
Proizvođač ponosno ističe da je ovaj model kompatibilan sa 80% delova sa originalnog 1911. Taj broj ne znači mnogo, jer zavisi kako se delovi broje (da li je okvir jedan deo ili pet?), ali daje ideju da su se konstruktori potrudili da model bude što bliži originalu. Navešćemo neke od delova koji mogu da se zamene na ovom modelu: prednji i zadnji nišan, okidač, udarač, kočnica na ramu, kućište udarne opruge, ručna kočnica, ustavljač okvira, kao i još nekoliko spojnica i opruga. Time vlasnik dobija dodatni prostor za poboljšanja i kastomizaciju, ako to želi.
Pištolj je kupljen sa idejom da pruži jeftini trening. Budući da je .22 LR 4-5 puta jeftini od .45 ACP, uštede u treningu su značajne. U prvih par stotina metaka su se pokazali uobičajeni problemi kod ovog tipa oružja. U zavisnosti od tipa municije, dešavali su se problemi sa estrakcijom i ubacivanjem novog metka u cev. Opisani problemi su sa municijom tipa SV (standard velocity), dok sa HV (high velocity) uglavnom nije bilo poteškoća. Razlog za takve neželjene pojave je i greška strelca, jer oslanjanje palca na navlaku može da je uspori dovoljno da izazove zastoje. Nakon okvirno 600-700 metaka, šine u navlaci su se ispolirale dovoljno da su problemi eliminisani ako se koristi HV municija. Ovo je i logično: navlaka je pune veličine kao i na pravom 1911, tako da je potreban jači metak radi obezbeđivanja pravilnog funkcionisanja mehanike. Nakon 6-7 hiljada metaka primećuju se manje deformacije meke legure na navlaci u zoni ustavljača navlake, ali te promene su samo kozmetičke, ne i funkcionalne.
Ubrzo sam primetio da pištolj nije zamena za pravi 1911, barem ne za mene. Nakon nekoliko nedelja korišćenja isključivo municije .22 LR, prelazak na kalibar .45 ACP zapravo i nije prijatan. U drugačijoj dinamici treninga, gde bi započeo trening sa .22 LR i kasnije u toku treninga prešao na .45 ACP – razlike su bile manje. Nekom drugom korisniku bi možda ovakav trening bio prihvatljiviji, dok u mom slučaju je prevagnula odluka da se vratim isključivo na veliki kalibar. Oblast gde je pronađena prava upotrebna vrednost 1911-22 je plinking i obuka novih strelaca. Za obuku je nezamenljiv: trzaj i šok od praska skoro da ne postoji, komande su iste kao da se koristi pravi 1911, i svi elementi manipulacije se mogu vežbati na 1911-22 kao i na pištolju punog formata i kalibra.
Neminovno je poređenje sa drugim pištoljima u .22 LR, na primer model Browning Buckmark. Iz ličnog ugla, to su dve potpuno različite kategorije. Buckmark je značajno precizniji i pouzdaniji, dobro radi i sa SV municijom. To je pištolj koji je dizajniran da bude izvrsno malokalibarsko oružje. S druge strane 1911-22 je dizajniran da što bliže oponaša pravi 1911, minus cena i prasak metka .45 ACP. Ako se uzme u obzir cena sistema 1911-22, to je odlična spravica za zabavu i veoma je upotrebljiva do 15ak metara.
tekst i foto Branko Trifunović
