Uporedni test: Ruger SR9 i Viking MP-446
Zahvaljujući uvozniku, D.O.O. ”Canoni“ iz Leskovca, pregledali smo i uporedili američki Ruger SR9 i ruski Viking MP-446 i uverili se da se radi o robusnim, kvalitetnim, pouzdanim i trajnim modelima za ekstremne uslove
Krajem prošle godine, na našem tržištu prvi put se u prodaji pojavio relativno novi pištolj u svetskoj produkciji – Ruger SR9. Kako su još od sredine osamdesetih godina 20. veka, kada se pojavio prvenac u velikokalibarskim pištoljima ove firme – model P-85, pa do danas, svi modeli izazivali veliku pažnju stručne javnosti i poznavalaca oružja, požurili smo da se u novosadskom predstavništvu firme D.O.O. „Canona“ iz Leskovca, upoznamo sa ovim modelom potpuno nove koncepcije (iako ne prvog „Rugerovog“ polimerskog pištolja). Po dolasku u novootvorenu prodavnicu, domaćin nas je dočekao rečima: „Dobro da ste došli, jer smo upravo dobili i ruski pištolj Viking, pa možete da ga uporedite sa američkim Rugerom!“ To je bio zaista interesantan predlog i nismo propustili takvu priliku. Jedino je šteta što zbog izuzetno lošeg vremena i jake kiše, nismo bili u mogućnosti da ih uporedimo na otvorenom strelištu.
Najtanji u klasi
Ruger SR-9. Već na prvi pogled, postavljen u staklenoj vitrini sa modelima ostalih proizvođača, takođe izrađenih od polimera, ovaj pištolj dominira robusnošću i navlakom srebrnaste boje od nerđajućeg čelika. Njegova navlaka nije kvadratnog preseka, zbog Sigovog načina bravljenja cevi u navlaci, nego je fino zaobljenih ivica skoro kao na Colt 1911 ili TT. Komentar autora teksta, na pitanje ko je tu Ruger, bio je: „Eno, onaj nerđajući, vidi se da je američki!“ I zaista, sve dok se ne uzme u ruku, Ruger ne odaje utisak pištolja sa polimerskim ramom. Pištolj je standardne veličine za ovu vrstu, pre svega službenog oružja, ukupne dužine 192 i visine 145 mm sa nišanima, cevi 102 mm, mase 780 g. Međutim, ono što ga izdvaja od ostalih plastikanera je debljina: merenje šublerom pokazalo je preko grebena drške samo 30 mm, a na njenom prednjem i zadnjem delu 2 mm manje! I sa navlakom od samo 25 mm debljine, ovo je zaista najtanji i najvitkiji pištolj u svojoj klasi! Uz to, zbog promenljive geometrije zadnjeg dela drške, adekvatan i za svaku šaku. Sistem bravljenja cevi je Browningov, sa Sigovom modifikacijom, gde se cev bravi prizmastim ispustom ležišta metka u navlaci. Ali i ovde je Ruger jedinstven, u odnosu na sve druge modele ovog tipa: cev u poprečnom preseku ležišta metka nije kvadratna, već potpuno zaobljenih ivica, što je omogućilo i užu navlaku, ali i niže postavljenu cev u odnosu na rukohvat, što omogućava manji odskok oružja pri gađanju. Jedina razlika u konstrukciji Rugera u odnosu na sve modele serija 80 i 90, je cev sa klasičnom Bowningovom padajućom kosinom (klinom) u ram. Svi raniji modeli, od P-85, imali su ponovo uvedenu Coltovu alku sa donje strane cevi, što je tumačeno spuštanjem tačke i smanjenjem ugla pod kojim cev i navlaka deluju na rukohvat (usadnik), što je imalo za rezultat menji percepcioni trzaj pištolja pri opaljenju. Za razliku od svih drugih polimerskih ramova, koji imaju mali čelični umetak u obliku ćiriličnog slova P na mestu udara cevi u ram, kod Rugera je to jak čelični blok veličine 2,5×4 cm punog profila, koji sigurno podnosi svaku vrstu municije kal. 9 mm, čak i onu za automat, kakva je do 1990. jedino i mogla da se kupi kod nas, a koje još podosta ima u zalihama!
Nišani pregledni i zaštićeni
Takođe, ovo je prvi model „Rugerovog“ pištolja sa skrivenim udaračem, umesto otkrivenog oroza, za koji su kod ove firme uvek imali više varijanti kočnica za isti model, još od P-85. Ta raznovrsnost je sada napuštena, a SR9 ima obostranu kočnicu iznad rukohvata, koja blokira udarač, obarač i navlaku i vrlo je pouzdana. Za metak u cevi indikator je poluga, koja seže celom dužinom ležišta metka sa gornje strane i nemoguće je ne videti je ili ne napipati u mraku. Utvrđivač okvira je sa obe strane rukohvata, tako da je ceo pištolj podjednako prilagođen i levorukim, bez prenošenja poluga. Na zadnjem delu navlake je otvor, kroz koji viri zadnji deo udarne igle kada je pištolj zapet (obojen jarko crvenom bojom), tako da je veoma lako uočljiv. Navlaka sa zatvaračem, cev i svi ostali sitni delovi u njoj, komplet su izrađeni od nerđajućeg čelika visokog kvaliteta, po čemu je „Ruger“ i stekao svetsku reputaciju. Polimerski rukohvat je fino čekiran i svojom tamno crnom bojom ne ostavlja utisak jeftine pastike, već vrhunskog kvaliteta. Okvir u koji staje 17 metaka je od čeličnog lima, fino poliran sa skoro plavim odsjajem, a ne presvučen mat premazom, što mu pojačava opšti utisak luksuzne izrade. Okidanje obarača je kratko i resko, kao i ostale spoljnje komande na pištolju, pre svega dugme poluge kočnice, koje je lako dostupno sa obe strane navlake. Pištolj se rasklapa, kao sve klasične kopije modela Browning HP – navlaka se ukoči polugom u zadnjem položaju, zatim se spojnica potisne sa desne strane ulevo i sasvim izvuče sa limenom pločicom na koju je navarena (koju smo prvi put videli kao rešenje na ovom sistemu i koja je jedini brunirani deo na pištolju, ne računajući nišane). Nišani su niski, široki i pregledni, u kombat stilu, zadnji podesivi sa „klik“ mehanizmom i zaštićen od udara, pogodni i za precizno gađanje, ne samo borbeno.
Pištolj u šaci deluje moćno, mnogo ozbiljnije nego drugi polimerski modeli, čemu doprinosi i samo za „Rugerove“ serije karakteristično zaobljeno čelo zatvarača, koje sem kompaktnosti obezbeđuje i „opasniji“ izgled. Ako je prvih godina pojave Glocka bilo nepoverenja u opštem izgledu, koji je delovao suviše plastično, skoro kao igračka – nema dileme po pitanju snage i ozbiljnosti ovog oružja. Za pobornike klasičnih čeličnih pištolja, ovo može biti prihvatljivo rešenje, s obzirom da svetska proizvodnja kreće u pravcu potpune dominacije polimera kao materijala. Čak i zemlje koje nikad nisu pravile ovu vrstu oružja, kao što su Slovačka i Crna Gora, kreću sa prvim modelima upravo od polimera, koji je mnogo prihvatljiviji i jeftiniji za proizvodnju. U svakom slučaju, ko kupi Ruger SR9 imaće ovaj pištolj kao trajno, skoro doživotno rešenje. Jer, ne samo na stepen eksploatacije, već i na uslove čuvanja koji su još važniji, ovaj pištolj bukvalno može da stoji i u vodi! Za cenu od 99.000 hiljada dinara, ljubitelji ove vrste oružja dobiće zaista i više nego što su očekivali.
Adut za izvoz
Viking MP-446. Drugi model pištolja na koji smo naišli u novoj ponudi „Cannone“ bio je prvi ruski pištolj sa ramom od polimera Viking MP-446. Iako se kod nas u prodaji nalazi tek nešto više od četiri godine, ovo nije nov model u ruskoj produkciji fabrike IŽ iz Iževska. Još devedesetih godina prošlog veka, nakon što je dotadašnja legenda Istočnog bloka Makarov, otišao u ”žpenziju“, odlučeno je da se pređe na novi pištolj oko jačeg metka – 9 mm Parabellum. Tada su nastali njegovi prethodnici Grač i Varjag, koji su se razlikovali u materijalu od kojeg su napravljeni (komplet od čelika, odnosno legure aluminijuma). Posle samo nekoliko godina, uz neznatne izmene pojavio se i pištolj sa ramom od veoma snažnog i otpornog materijala, koji su ruski stručnjaci predstavili kao poliamid. Kako je bio manje težine i još bolje ergonomski oblikovane drške, od 2003. i zvanično je svrstan u vojno-policijski državni arsenal, kao službeno oružje. Kako se na našim prostorima veoma malo znalo o ovim modelima, iznenada smo dobili priliku da se sa njim podrobno upoznamo i uporedimo ga sa njegovim američkim kolegom.
Već na prvi pogled, pištolj se odlikuje velikom robusnošću, kao i Ruger, s tim što na oko deluje glomaznije i čvršće. Ali, postupivši po sloganu predratnog društva inženjera i tehničara – „broj i mera moja vera“ uverili smo se da je to samo vizuelni utisak. Merenje šublerom je pokazalo da je on tek neznatno deblji od Rugera (2 mm). Debljine 32 mm preko drške i identične debljine, od samo 26 mm preko navlake zatvarača. Subjektivno, drška čak i nešto bolje leži u ruci, jer je zaista izvanredne ergonomije. To doprinosi da se pištolj veoma sigurno drži u ruci, bez obzira na stisak šake. Takođe i kvalitetan poliamid, koji iako rukohvat ima samo pet uzdužnih linija sa strane, prosto se lepi i prijanja čak i za vlažnu šaku! Navlaka je presvučena otpornim epoksi premazom, koji je iste boje i nijanse kao i ram (usadnik), tako da se i ne stiče utisak da je reč o polimerskom pištolju. Nišani su kao i na Rugeru, niski, pregledni, sa tri tricijumske tačke za nišanjenje po slabom svetlu. Zadnji nišan podesiv je po pravcu i visini, što većina drugih službenih pištolja nema. Indikator metka u cevi postavljen je kao i kod Rugera, na zadnjem delu otvora za izbacivanje čaura, ali je ovaj mnogo kraći i potrebna je veća pažnja da bi se utvrdio njegov položaj. Malo nas je iznenadila veoma površna obrada gornjeg dela cevi, u predelu ležišta metka, na kojoj su vidljivi tragovi mašinske obrade, kao da cev spolja uopšte nije polirana! Stekao se utisak da nismo imali u ruci izvozni model namenjen zapadnoj klijenteli, na šta smo odavno navikli i kod naše „Zastave“! Bez obzira na to, cev je izvanredno otporna i zaštićena od rđanja, uz to i originalne konstrukcije u dosadašnjoj produkciji pištolja. Još kod prvog razgledanja ovog modela, pre godinu dana, učinilo nam se da cev nema uvodnu rampu, nego dva ulaza za metak – levi i desni! Razlog ovome leži u konstrukciji okvira, koji je građen kao okviri za automate, tako da metak ne morate potiskivati nadole i unazad – pod ušice okvira, već se jednostavnim pritiskom nadole metak potiskuje levo ili desno, od prethodnog, baš kao na jugoslovenskim i sovjetskim automatima M-49, M-56 i Špaginu. Verovatno i ovo rešenje doprinosi stopostotnoj pouzdanosti ovog pištolja, koji funkcioniše sa svim vrstama municije bez zastoja. Okvir prima 17 metaka, kao i Rugerov i identičnog su oblika, toliko da ih pomešane morate probati koji je čiji – uvođenjem u rukohvat!
Elegantan i čvrst
Viking je po gabaritima, skoro identičan Rugeru SR-9 sa dužinom od 195 mm, visinom od 142 mm i cevi dugom 112 mm, s tim što fabrika deklariše ukupnu debljinu (preko obostrane kočnice) od 38 mm, ali koja je uvek varljiva i relativna, jer je njegova prava debljina preko drške i navlake znatno manja, skoro najmanja u klasi. Uz izvanredno ležanje u ruci, njegove komande su dostupne i ljudima sa manjom šakom. Poluge kočnice su obostrane, lako dostupne, kao i poluga spojnice – ujedno i kočnica navlake, koja je maksimalno duga, kako bi se lako dohvatila palcem desne ruke. Dugme utvrđivača okvira je sa leve strane, ali lako prenosivo na desnu. Kočnice na oba pištolja su identične, s tim što su na Rugeru sitnije i mekše, na Vikingu krupnije, ali znatno tvrđe, na oba modela podjednako lako dostupne pri rukovanju. Ovaj tip kočnice nekima možda nije dovoljno „savremen“, ali bar je fabrika „Ruger“ dovoljno eksperimentisala sa svim tipovima kočnica još na modelima P-85 i 89! Sve to je napušteno i uzete su jednostavne i pouzdane kočnice, kao na sportsko-takmičarskim modelima „Berrette“, koje ova fabrika koristi još od kraja šezdesetih godina 20. veka, zasnovne na baznim modelima ove firme, kao što su M-71, 72 i 87, pa čak i 92 Stock, a nema na 92 F! Svi takmičarski modeli izvedeni od pomenutih, dobili su kočnicu na usadniku koja koči obarač, oroz (ili udarač) i navlaku! Nema dekokera ili raznih DAO sistema, komplikovanih i nepotrebnih. Greška na takvom DC sistemu i opaljenje pištolja obaranjem oroza na blokiranu udarnu iglu (1990. godine) koštalo je „Ruger“ besplatne prepravke, svih do tada prodatih modela sa ovim tipom dekokera (oko 200.000!), a koja nije ponovljena na milionima praznog okidanja u laboratorijskim uslovima! Jedino što su ove komande na Vikingu znatno tvrđe, nego na svim drugim polimerskim pištoljima, a da ne govorimo na starim legendama sovjetske produkcije – Makarovu i TT. Čak i sila na obaraču fabrički deklarisana na 2,5 i 5,9 Kp, kod SA/DA nam je delovala većom od nevedene. Kod uvoznika Vikinga u Srbiju čuli smo da posle par stotina metaka i nekoliko rasklapanja i čišćenja, stvari kod Vikinga dolaze „na svoje“.
Još po nečemu se Viking izdvaja od ostalih plastikanera, a to je zasigurno najjači ram u ovoj klasi pištolja! Ako smo kod Rugera zapazili najmasivniji blok u ramu u koji pada donja kosina cevi, pri odbravljivanju, kod Vikinga je to čelični umetak koji seče celom dužinom usadnika u koji je smeštena i grupa okidača. Ulivena u polimerski ram, ona daje maksimalnu čvrstinu pištolju, kakvu nemaju ostali konkurenti. Na prednjoj strani usadnika na oba modela nalaze se diskretno izlivene šine za montažu IC i svetlosnih uređaja, koje nimalo ne remete vitku liniju pištolja. Ovo je mnogo lepše i elegantnije rešenje od poprečnih rebara, kao na Picatinny šinama, koje kvare i ruže opšti izgled pištolja (najpoznatije su nam ovakve šine na čuvenom SIG SL226 i našem CZ 999 Škorpionu).
Odlična ergonomija
Uzevši sve u obzir, zaključili smo da je ovo pištolj „za prave muškarce“, jer zahteva jače prste, pre svega zbog manipulacije komandama. Ali kod preciznog gađanja, zbog izvrsne ergonomije, masivne navlake i potpuno podesivih nišana, sigurni smo da bi ga rado koristile i mnoge pripadnice nežnijeg pola, u vojsci i policiji. I još jedan detalj, u prilog ovoj tvrdnji: rasklapanje, iako je Browning sistema se ne vrši utvrđivanjem navlake u zadnjem položaju, niti Sigovom polugom u rukohvatu, koja se samo okrene za 90 stepeni (kao na CZ99), nakon čega se u oba slučaja navlaka jednostavno svuče unapred. Ovde se poluga spojnice samo potisne sa desne strane navlake ulevo, uz malo pomeranje navlake napred-nazad, da bi ispust na donjoj strani cevi oslobodio polugu spojnice. Međutim – iako jednostavna, ovu operaciju ženski prsti (sa ili bez noktiju), sigurno neće biti u stanju da izvedu bez izbijača iz pribora „papovke“ ili drvenog štapića (sem ako nisu takmičarke u streljaštvu ili praktičnom pucanju!). Zato, ostajemo pri prethodnoj tvrdnji kome je namenjen ovaj pištolj, a koji čak i ne traži mnogo pažnje i nege, kao i „Rugerov“ model.
Za one kojima su bitni detalji ili traže rafiniranjie modele, neka potraže pištolj po svojoj meri, kod italijanskih, nemačkih, austrijskih ili švajcarskih proizvođača koji prave razne tipove kompakt, sub-kompakt i slim modela po posebnom ukusu. Ovde se po ceni od 62.000 dinara dobija kvalitetan, pouzdan i trajan proizvod, otporan na eksploataciju i spoljne uticaje!
Na kraju, možda je najadekvatniji bio komentar našeg ljubaznog domaćina, gospodina Bodrožića iz „Canone“, za oba pištoja: „Vidi se da ih prave super-sile, za super-ljude i ekstremne uslove!“
Dušan ĐOKIĆ
foto: Aca ĐORĐEVIĆ
