Više od igre

Od rane mladosti sam u kontaktu sa kalibrom .22 LR tako da se i danas rado vraćam ovom metku koji je podjenako zahvalan za korišćenje u oružju sa dugom ili kratkom cevi. Generalno, oružje u ovom kalibru odlikuje se dobrom preciznošću, malom masom, zanemarivim trzajem, habanje cevi i drugih delova praktično ne postoji, buka je relativno slaba, a prigušenje je prilično jednostavno. Domet je pristojan, efikasnost na “živom cilju” može biti iznenađujuća, a kada u jednačinu ubacite prihvatljivu cenu oružja i jeftinu municiju, jasno vam je da je to odlična kombinacija pozitivnih osobina. Baš zbog toga ovaj metak i oružje za njega uživaju planetarnu popularnost još od osamdesetihih godina XIX veka. Uprkos zaista ogromnom broju različitih vrsta oružja u ovom kalibru, uvek sam radoznao kada se ukaže prilika da isprobam nešto novo. Zbog toga sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv iz beogradske streljane “Barutana” da se upoznam sa nekim od novijih modela kojima raspolažu. Društvo su mi pravili strelci Milan Vuković i Aleksandar Jovanović kome je uparvo streljaštvo sa .22 LR omiljena takmičarska disciplina.

Od raspoloživog oružja odabrali smo poluautomatske pištolje Ruger SR22, Glock 44, Smith and Wesson Mod. Victory i karabin Umarex-Walther Colt M4 OPS 22. S obzirom na dimenzije i druge uslove na vatrenoj liniji, prioritet smo dali pištoljima, dok će mali karabin biti samo kratko predstavljen. Na daljini do 25 metara i širinom od skoro polovine te udaljenosti može se postaviti zanimljiva metna situacija za dinamične discipline koje zahtevaju brzu paljbu, prenošenje nišanske tačke, prepunjavanje i kretanje. Korišćeno je nekoliko vrsta municije standardne brzine, od “Pobjede” iz Goražda, preko RWS i “Eley”. Takođe, isprobali smo i manju količinu CCI Super Velocity. Uz neke razlike u pogledu preciznosti (ne toliko bitne ako nemate takmičarske ambicije), svaki tip municije se pokazao jednako pouzdano, tj. nije bilo zastoja uzrokovanih njenim kvalitetom. Ovaj podatak ujedno pokazuje da su svi modeli oružja funkcionisali bez problema.

Colt M4 OPS 22 by Umarex-Walther je zanimljivo oružje, veoma popularno u SAD ali i u drugim krajevima sveta. Iako vlasnici AR platforme mogu da koriste tzv. “kit” nadogradnju za kalibar .22 LR odstupanja u unutrašenjem promeru cevi i koraku uvijanja uzrok su raznih problema, pa se mnogi radije odlučuju za kompletno oružje u .22 LR. Problem je što ga “Colt” ne pravi u ovom kalibru, pa je konzorcijum “Umarex” otkupio pravo da proizvodi poluautomatsku verziju legendarne M4. Budući da su oni i vlasnici kompanije “Walther”, njima su poverili proizvodnju oružja (uz još neke MK modele drugih kompanija), jer se “Umarex” prvenstveno bavi izradom replika, gasnog i startnog oružja. Colt M4 OPS sa masom od skoro 2,8 kg, potpuno identičnim dimenzijama i rasporedom komandi, kao i upotrebom plastike i alu-legura na odgovarujćim mestima daje utisak da rukujete sa pravom M4 u 5,56×45 mm. Čak je i okvir za municiju odgovarajućih dimenzija.

Ova puška se reklamira kao “oružje za preživljavanje” ali sa naglašeno “taktičkim” izgledom pogodnija je kao platforma za uvežbavanje početnika u upotrebi službenog oružja. Zato je postavljanje kompaktnog red-dot nišana Vortex Sparc AR sa tačkom veličine 2 MOA bio pravi potez. Strelac se veoma brzo navikava na oružje, nema oštrog praska i odskoka kao kod originalnog modela, tako da se možete koncentrisati na nišanjenje i okidanje, a rezultati brzom paljbom su više nego korektni. Za sada toliko, a detaljniji opis imaćete prilike da čitate u sledećem broju naše revije.

Glock 44 je prošlogodišnji novitet austrijske kompanije i prvi model u kalibru .22 LR iz pogona jednog od najvećih svetskih proizvođača pištolja. Po dimenzijama, obliku, rasporedu komandi pa čak i načinu rasklapanja to je potpuna kopija modela G-19, jednog od najpopularnijih kompakt pištolja svih vremena. Upravo zbog toga ovaj model je pun pogodak. Jedina razlika je u primetno manjoj masi. Da bi pištolj pouzdano funkcionisao poluautomatski sa municijom slabog impulsa, odsustvo bravljenja nije bilo dovoljno, te je navlaka olakšana tako što je čelična “ljuštura” ispunjena lakim polimerom. Sa spoljašnje strane, navlaka je dobila sedam ureza za repetiranje i u prednjem delu, baš kao G-19 pete generacije. Cev je iz nove proizvodne linije GMB (Glock Marksman Barrel) koja garantuje dobru preciznost. Prednji nišan je klasično rešenje za Glock ali je zadnji podesiv što je praktičan detalj zbog različitih laboracija municije prisutnih na tržištu. Tekstura površine rukohvata je u skladu sa ostalim modelima V generacije, a okidač se subjektivno čini nešto težim od deklarisanih 2,7 kg. Iskopiran je čak i sklop udvojene povratne opruge na teleskopskoj vođici, pa G44 nije samo sredstvo za vežbavanje gađanja kao priprema za korisnike G-19 već se sa njime mogu uvežbavati rasklapanje, održavanje, otklanjanje zastoja i sve ono što korisniku službenog oružja može zatrebati u realnoj situaciji.

Na vatrenoj liniji, ovaj pištolj stvarno deluje kao “pripitomljen” G19. Pritom, ne želim da kažem kako se G19 teško kontroliše – naprotiv, ali je gađanje sa G44 prava igra. Jedino bih voleo da je ispoštovan i kapacitet okvira od 15 metaka ali to je već izvan naših mogućnosti. Sa G44 se bez probllema plasira “double tap” veoma blizu i za jako kratko vreme. Nema potrebe da korigujete nišan posle ispaljenog metka, samo glatko povucite okidač i sledeći pogodak će završiti na par centimetara od prvog. Ova “igračka” napravljena je tako da vas mami na “još jedan krug”. Korisnici G19 ili G23 (isti format u .40 SW), svakako mogu izvući mnoge benefite sa novim MK modelom iz matične kuće.

Ruger SR22 je kompaktan model američke kompanije koja važi za jednog od najuspešnijih svetskih proizvođača oružja u kalibru .22 LR. Pištolji Mark I – IV i puška Mod. 10-22 su među najprodavanijim na svetu. Model SR22 je iskorak u drugom pravcu. To je kompaktno oružje sa polimerskim ramom i navlakom od alu-legure koje se nudi u nekoliko verzija. Razlike su minimalne – boja polimerskog usadnika, nerđajućI finiš ili produžena cev sa navojem za montažu prigušivača. Uprkos skromnim dimenzijama, ne bih ga svrstao u oružje za svakodnevno nošenje. Ram je polimerski, bez šina za klizanje navlake, a rukohvat ima izmenjivu navlaku od mekane gume u dve veličine tako da se lakše prilagodi strelcu. Okidač je DA/SA sa olakšanim spoljašnjim udaračem i relativno dugim hodom. Komande kočnice koja ujedno služi kao dekoker i dugmeta za izbacivanje okvira su obostrane. Ustavljač navlake je sa leve strane, ispred kočnice i vrlo lako se angažuje.

Okidanje u DA je očekivano za oružje ovakve izvedbe. Dug ali gladak hod, prilično velika sila, jasna tačka okidanja. SA mod je… pa, nećete ga voleti. Tvrd, tačka okidanja je kao da udarite u zid, reset predugačak. Iskreno, pored njega okidanje kod Glocka deluje kao izvrsno. Nišani su kontrasni, sa tri bele tačke, zadnji potpuno podesiv po visini i pravcu sa oprugom za pozicioniranje koja baš i ne uliva poverenje na dodir ali funkcioniše bez problema. Repetiranje je lako i glatko, navaka je narezana i u prednjem delu. Par puta se desilo da je trebalo udariti po zadnjem delu da ubaci metak u ležište do kraja, ali tokom gađanja nije bilo nikakvih problema. Cev je fiksna, od nerđajućeg čelika a preciznost sasvim dobra ako se naviknete na okidač. Rasklapanje je vrlo jednostavno, povučete polužicu osigurača koja je ispred okidača i svučete navlaku unapred.
Iako su približno istog formata, stiče se utisak da je G44 lakše kontrolisati pri brzoj paljbi. S druge strane, uži je i nekako prijatnije leži u ruci. Na daljini do 10 metara bez problema će smestiti brzo ispaljene parove u vitalne zone smanjene silute B-29, što znači da se može upotrebiti i na većoj daljini. Ukupan utisak je zadovoljavajući ali ne više od toga. Uostalom, Ruger SR22 i nije zamišljen kao vrhunsko oružje nego praktičan i pristupačan deo opreme za trening i terensku upotrebu.
Smith and Wesson Victory je MK pištolj nastao sa ambicijom da postane takmičarsko oružje za discipline precizne paljbe. S obzirom da matična kuća u ponudi već ima jedan od najboljih pištolja te namene – čuveni Model 41, čini se da je to za Victory ipak preveliki zalogaj. Iako nije u rangu vrhunskih takmičarskih pištolja Victory je sasvim primeren za početnu streljačku obuku u ovoj disciplini. To je kvalitetno napravljen pištolj od nerđajućeg čelika, mat finiširan sa stranicama drške od crnog polimera koje daju lep kontrast srebrnastom metalu. Takmičarska cev duga 152 mm ima masu od 230 grama što balans oružja pomera unapred, praktično eliminišući odskok pri opaljenju.
Iako nišani imaju umetke od zelenog optičkog vlakna, relativno su sitni i uski tako da su primereniji za precizno gađanje nego za brzu paljbu. Uostalom, oblik i dimenzije rukohvata kao i njegov ugao u odnosu na cev sugerišu jednoručni, sportski hvat umesto “taktičkog” dvoručnog, koji se koristi u IPSC ili pri samoodbrani. Odlično okidanje sa kratkim hodom i malom silom dopuštaju da se sledeći metak opali jako brzo, što je neobično i zabavno iskustvo kada pucate jednom rukom. Ali Victory nije osmišljen za brzo prenošenje nišanske slike i “double tap”.

Zato smo isprobali kako radi na klasičnoj kružnoj meti. U svoju odbranu mogu da kažem da nisam bio lošiji od ostalih! Šalu na stranu, sa većim delom dostupne municije grupe su više nego pristojne do daljine od 15 metara. Ali, na 25 metara, sva tri strelca su beležila rasipanje pogodaka veće od očekivanog. Da li je problem bio u specifičnim nišanima, podsvesnoj potrebi da se što pre ispali sledeći hitac (jer smo do tada tako radili) ili je u pitanju neki drugi faktor, teško je reći. Ostao je utisak da Victory predstavlja zanimljiv model za precizno streljaštvo bez mnogo prostora za neku drugu namenu. Ergonomija, pa čak i rasklapanje za koje je potreban alat ukazuju na to. S druge strane, niti jednom osobinom nije dorastao starim, znatno jeftinijim modelima kao što je MCM.

To nas dovodi do sledećeg pitanja. Čemu su namenjeni ovakvi pištolji? Ja sam možda pristrasan, ali mislim da imaju znatno širu primenu nego što se to čini na prvi pogled. Jeftina municija i dobar komfor za strelca dopuštaju intenzivnije vežbanje, više ispaljenih metaka i brži napredak nego oružje velikog kalibra. Takođe su veoma dobri za kondicioniranje (što su mnoge armije i policijske organizacije davno prepoznale). Iako ne predstavljaju idealno rešeje, pištolji kalibra 22 LR mogu se koristiti za samoodbranu (lično, smatram da je to prihvatljivo samo u nedostatku nečega boljeg), a široko su prihvaćeni kao kampersko i oružje za preživljavanje. Moja omiljena “igračka” je očigledno sposobna da pruži mnogo više od igre.
tekst i foto Dragan Šaponjić