Upotrebljiva alternativa snajperki

Model Kivaari (na finskom puška) teksaške kompanije „DRD Tactical“, koji može da se preklopi, testirao je Leroy Thompson, a ovo su njegova zapažanja…

U svetu onih koji sebe nazivaju „taktičkom zajednicom“ (šta god to značilo), Leroy Thompson ima značajan ugled. Bivši pripadnik „Zelenih beretki“ i veteran opskurne jedinice SOG iz Vijetnamskog rata, elitni telohranitelj, osnivač SWAT magazina, autor preko pedeset knjiga i publikacija iz oblasti naoružanja, opreme i taktike specijalnih snaga, konsultant brojnih bezbednosnih službi, definitivno je čovek čija reč ima težinu kada se radi o oružju i njegovoj upotrebi. Aktivan je i dalje uprkos poodmakloj dobi, pa povremeno obraduje poštovaoce nekim zanimljivim prilogom. Nedavno je za web-magazin „Gunblast“ uradio recenziju interesantnog oružja koju prenosimo…

Rešenje problema stiže iz Teksasa

Kalibar .338 Lapua Magnum doneo je poboljšanje performansi, ali i nove taktičke postupke pri upotrebi snajperske puške. Prvenstveno je to povećavanje efektivne daljine dejstva na više od 1.200 metara, uz neznatno povećanje mase i dimenzija oružja. Od 2009. kada je u Avganistanu zabeležen fatalni pogodak na 2.475 metara, trebalo je čekati do maja 2017. da ovaj rezultat bude nadmašen, ali daleko težim metkom i oružjem – puškom MacMillan TAC-50 kalibra 12,7 mm. Sistem metak-oružje kalibra .338 LM dokazao se na velikim udaljenostima i protiv lako zaštićenih ciljeva (npr. meki telesni oklop, zidovi od betonskih blokova ili sušenih opeka, neoklopljena vozila i tehničke instalacije“). Generalno, za standardne snajperske zadatke, korišćenje .338 LM je nepotrebno preterivanje, ali na terenu koji zahteva velike domete, poput (polu)pustinja, savana, planinskih goleti ili tundre, predstavlja izvrsno rešenje.

Međutim, postoje i određeni problemi. Iako snajperke u kalibru .338 LM uglavnom koriste specijalni timovi čiji su članovi vrhunski obučeni i u odličnoj fizičkoj formi i oni su ljudi podložni zamoru. Naročito tokom dužeg angažovanja gde se ne može računati na vazdušni transport, laka vozila, brze čamce i slična sredstva. Dolazak na poziciju često zahteva naporan marš po nepristupačnom terenu uz nošenje teške opreme i imperativ da ne budete primećeni. Glomazna snajperka sa dugom cevi nimalo ne pomaže, a eventualno skraćivanje zarad kompaktnijih dimenzija, neizostavno povlači i gubitak performansi što obеsmišljava čitavu stvar. Teksaška kompanija „DRD Tactical“ ponudila je drugačije rešenje ovog problema. Njihov model Kivaari (finska reč koja označava pušku) testirao je Leroy Thompson, a ovo su njegova zapažanja.

Pogodna za transport

Radi se o poluautomatskom oružju baziranom na AR platformi konstruktora Eugena Stonera, naravno uz određene modifikacije. Do sada je samo nekoliko proizvođača u svetu ponudilo poluautomate u ovom kalibru, a to su bez izuzetka skupa i relativno glomazna oružja. Ali Kivaari nudi mogućnost da se u nekoliko koraka puška duga 120 cm jednostavno prepolovi, što je čini daleko zgodnijom za transport do linije dejstva. U situaciji kada se treba popeti na nepristupačno mesto, od presudnog je značaja imati slobodne ruke i opremu koja ne ometa kretanje. Zbog toga se Kivaari pakuje u specijalni ranac firme „Tactical Tailor“, čime se strelcu daje maksimum slobode u pokretima tokom transporta.

Kivaari koristi sistem direktne gasne pozajmice bez klipa, što joj, barem teoretski, pruža bolju preciznost. Cev je duga 610 mm sa desnim korakom uvijanja od 254 mm i jednostavnom, trokomornom gasnom kočnicom na koju se po potrebi montira prigušivač. Dvodelni sanduk i kućište mehanizma dimenzijama su prilagođeni korišćenju dužeg metka sa snažnijim punjenjem, a izrađeni su glodanjem, od otkivka aluminijumske legure koja se koristi u aero-industriji. Laki materijali doneli su masu od 5,85 kg za praznu pušku sa kutijastim okvirom kapaciteta 10 metaka. U relanoj situaciji na to treba dodati težinu optike sa montažom, lake preklopne nožice i municiju, ali to je i dalje veoma dobar rezultat. Sa gornje strane, celom dužinom je postavljena Picatinny montažna šina. Kundak je potpuno podesiv Magpul PRS, a okidač je takmičarski, dvostepeni Wilson Combat.

Brzo montiranje

Komande su povećane i podjednako prilagođene levorukim strelcima i dominantnoj populaciji koja koristi desnu ruku. Ispaljene čaure se izbacuju na desnu stranu i uglavnom završavaju na oko 60 cm od šake strelca. Ručica za repetiranje miruje tokom paljbe i postavljena je na levoj strani sanduka. Time je izbegnut problem koji se javlja kod centralno postavljene ručice na AR-15, koja strelca primorava da pomeri glavu ili čak skloni oružje sa nišanske linije pri repetiranju. Sve metalne površine zaštićene su nikl-boron prevlakom koja navodno pruža vrhunsku zaštitu od korozije i smanjuje habanje delova, jer se ponaša kao suvo mazivo smanjujući trenje između delova. Ova osobina važna je u sredinama sa visokom koncentracijom fine peščane prašine, koja ume da bude vrlo abrazivna. Obloga cevi je takođe aluminijumska sa otvorima po M-lock standardu za montažu dodatne opreme.

Rasklapanje Kivaari odvija se prilično jednostavno. Obloga cevi se skida pomeranjem poluge bravice, zatvarač se povlači unazad, a onda se uz pomoć ključa otpušta navrtka koja spaja cev sa sandukom. Leroy navodi da mu je prvi put trebalo nešto više od dva i po minuta za ovu operaciju, ali se uz malo vežbe vreme ustalilo na dva minuta od početka sklapanja do ispaljivanja prvog metka! Nije munjevito, ali se ova mogućnost i te kako isplati. Tamo gde postoji potreba za trenutnim otvaranjem vatre Kivaari se koristi kao i svako drugo oružje. Puška koju je Thompson koristio bila je opremljena optičkim nišanom rumunskog proizvođača „IOR Valdada“ fiksnog uvećanja 16×42, sa podelom na končanici u miliradijanima što je tipično evropsko rešenje, dok Amerikanci radije koriste tzv. Mil-Dot sistem. Po rasklapanju nišan ostaje na sanduku puške ali više puta ponovljen proces rasklapanja i sklapanja oružja nije doveo do promene tačke pogotka, tako da se pouzdanost ne dovodi u pitanje.

Upotrebljiva alternative

Kontrola preciznosti rađena je na daljini od 200 metara gde je Kivaari sa municijom Lapua Nammo i zrnima od 250 grena imala prosek od 1 MOA. Test je rađen na strelištu dugom 500 metara i preciznost je ostala na istom nivou. Vrhunske repetirke u ovom kalibru ostvaruju dvostruko uže grupe sa oko 8 cm dužim cevima, većom masom i manjom brzinom paljbe. Od kakvog je to značaja za snajperku? Pa, za snajperku ne naročito, ali specijalni timovi u nedostatku vatrene podrške ponekad moraju da koriste i vatrenu moć snajperki. Uz adekvatnu optiku Kivaari ima potencijal da pogodi grudnu metu na daljinama do 1.600 metara, što uz snažan metak i poluautomatsku paljbu i te kako podiže efikasnost tima.

Dakle, Kivaari predstavlja upotrebljivu alternativu velikokalibarskim puškama na daljini do jedne milje, uz manju težinu i daleko veću mobilnost. Pritom, ni cena od 5.000 dolara nije astronomska, naročito u poređenju sa drugim oružjem u istom kalibru ili sličnih performansi. Naravno, Kivaari nije savršena, ali može da bude odlično rešenje za opremanje autonomnih, visoko mobilnih timova izviđača, specijalnih snaga, protivpobunjeničkih jedinica ili sličnih formacija. A procenu Leroya Thompsona ne bi trebalo dovoditi u sumnju.

Tekst i slike: Dragan ŠAPONJIĆ