Verni čuvar u divljini
Posle testiranja ovakvih primeraka oružja, teško nam je bilo da suzbijemo osećaj zavisti prema američkim korisnicima koji mogu da nose revolvere i vole da provode vreme van urbanih zona
Prepoznatljiva rečenica iz Monti Pajton serijala: „A sad, nešto sasvim drugačije“, mogla bi se primeniti i prilikom predstavljanja revolvera Ruger SP101, barem u odnosu na činjenicu da je fokus pažnje ljubitelja kratkocevnog vatrenog oružja na sasvim oprečnoj kategoriji – polimerskim pištoljima velikog kapaciteta. Ipak, u momentu dok Glock i njegove brojne varijacije apsolutno dominiraju, svoje mesto na tržištu i te kako odlučno brane stare i proverene konstrukcije poput petometnih revolvera.
Uvek popularni
Još od pojavljivanja malenog Modela 36 iz konkurentske fabrike „Smith & Wesson“, u SAD ne prestaje potražnja za kompaktnim revolverima. Od ozbiljnijih proizvođača, jedino su „Ruger“ i „Taurus“ ponudili tržištu svoje produkte sličnih performansi, koji su naprosto idealni za više namena. Počev od sekundarnog oružja službenih lica, preko samoodbrane civila, obuke početnika, pa sve do upotrebe onih koji provode dosta vremena van urbane zone – skoro da ne postoji univerzalnije rešenje. Jednostavni, lagani, pouzdani i sasvim dovoljne snage, maleni petometni revolveri ne opterećuju vlasnika tokom nošenja, a ni pri upotrebi.
Još krajem osamdesetih godina prošlog veka, kompanija „Sturm, Ruger & Co.“ uspela je da svojim modelom SP101 zadobije poverenje potencijalnih kupaca, jer je sa proizvodnih linija stizao odličan revolver u vidu „za broj smanjenog“ neuništivog GP100. Inicijalna verzija je imala kapacitet od 5 metaka .38 Special ili 9×19 mm Parabellum, te 8 metaka .22 LR. Urađeni od nerđajućeg čelika, najbolje su se prodavali upravo primerci sa cevi dužine dva inča i 1/4 (57,15 mm), a u izvesnom smislu je ovo džepno oružje predstavljalo kvalitativni iskorak u odnosu na uspešni S&W Model 36 ili 60. Kako je „Ruger“ odabrao da se ovo oružje izrađuje u ramu koji je veličinski negde u sredini između „Smithovog“ J i K, revolver je u startu bio masivniji i robusniji od konkurencije. Nešto kasnije se pojavila verzija sa cevi od 3 inča i mogućnošću ispaljivanja potentnije municije .38 Special +P i .357 Magnum, što je dodatno poboljšalo prodaju.
Revolveri Ruger SP101 mogli su da se pronađu i na našim prostorima, doduše bili su znatno ređa pojava od onih iz serije GP100 ili Speed Six. Upoređivali smo ih sa sličnim oružjem drugih proizvođača i osim nešto grubljeg okidanja – nije bilo jasno definisanih nedostataka u odnosu na glorifikovani S&W sistem. Istina, i završna obrada je umela da na pojedinim primercima bude ne baš rafinirana, ali sve to je kompenzovano ekstremnom robusnošću i pouzdanošću. Sećamo se kako je to slikovito pojasnio jedan od naših najistaknutijih sudskih veštaka iz ove oblasti: „Sve gledam hoću li negde na ramu videti ćirilični natpis …
Analiza na strelištu
Upravo tako, svi „Rugerovi“ DA revolveri deluju pomalo rustikalno, ali funkcionišu besprekorno u svakoj situaciji i malo koje oružje uliva toliki intenzitet poverenja korisniku samom čvrstinom i izdržljivošću sklopa. Pošto su ljubitelji revolvera ipak pomalo specifična populacija, konstruktorski tim ove fabrike im je odnedavno ponudio unapređenu verziju SP101. Pod nazivom KSP-341X, već neko vreme u prodaji i upotrebi je i model, cevi dužine 4,2 inča i podesivim nišanima. Kako smo krajem leta bili u prilici da isprobamo ovaj model, radi uporednog testiranja smo prikupili i kratkocevnu verziju s fiksnim nišanima, zatim polimerski LCR istog proizvođača i Taurus Protector slične koncepcije, te S&W Model 637. KSP-341X je u kalibru .357 Magnum, dok su ostala četiri revolvera od proizvođača oglašeni „podobnim“ za ispaljivanje municije .38 Special +P.
Iskreno rečeno, oba polimerska revolvera ne deluju naročito privlačno u kombinaciji s tim relativno snažnim metkom, ali kasniji tok testa nas je po ko zna koji put razuverio. Koristili smo municiju užičkog „Prvog partizana“ sa zrnom tipa TMJ mase 10,25 grama i oznakom +P, koja se odlikuje jako dobrom preciznošću na uobičajenim daljinama. Objektivno posmatrano, većina nas i iz revolvera punog formata u kalibru .357 Magnum neuporedivo žešće i radije ispaljuje standardnu municiju .38 Special, a korišćenje +P laboracije nam je i ovog puta poslužilo jedino kao merilo kontrole trzaja i krajnjeg potencijala oružja.
Pre nego uputimo prvi hitac u opitnom tunelu strelišta, uobičajeno je da najpre pomno razgledamo i „na suvo“ analiziramo svojstva oružja. Primarni utisak je više nego dopadljivi opšti sklad modela SP101 s dugom cevi. Pojedini „Rugerovi“ revolveri su donekle nezgrapni, osim korisnicima baš krupne konstitucije. Ovde apsolutno ništa nije prenaglašeno, vizuelno rogobatno niti neproporcionalno ostatku sklopa. Od samog pojavljivanja, ovaj model je inspirisao mnoge fotografije koje se mogu svrstati u kategoriju umetničkih, jer revolver u adekvatnom ambijentu skoro naliči rafiniranom ukrasu. Elegantnom spoljnom izgledu najviše doprinosi duga cev i atraktivni prednji nišan sa fiber-optičkim insertom, ali i znalački odabranoj kombinaciji svetlucavog nerđajućeg čelika i tamnog gumenog rukohvata. Savršenstvo u jednostavnosti.
Značajno okidanje u oba moda
Međutim, lepota je kod oružja vrlo rastegljiv pojam i preorijentisali smo se na ostale bitne karakteristike. Balans je izuzetan, jer bull barrel cev doprinosi da 850 g mase bude gotovo neosetljivo u smislu zamaranja zgloba dok manipulišete revolverom. Stoga je i donošenje oružja u nišansku liniju brzo, skoro da nakon nekoliko minuta postane rutinirana radnja. Osim toga, valja po ko zna koji put naglasiti kako se pri nabavci oružja mora voditi računa da konačni izbor bude onaj model koji se može kontrolisati i jednoručno. Bez obzira da li je tzv. slabija šaka povređena, zauzeta drugom radnjom, dejstvujete iz zaklona ili instinktivno u gužvi – sve uobičajene prednosti „borbenog stava“ postaju neprimenljive. Upravo tu KSP-341X dominira, bez obzira gde i kako se korisnik opredeli da nosi oružje. Svejedno koji prihvat odaberete, nišani su pregledni nevezano od pozadine cilja, a duga nišanska linija omogućava vrlo tačne pogotke ako je strelac vičan. Jednostrukim dejstvom do daljina od tridesetak metara, revolverima ovog tipa se mogu ostvarivati rezultati koji su već u takmičarskoj kategoriji, probranom municijom ujednačenih performansi.
A kada se testira bilo koji „wheel gun“, krucijalno je okidanje u oba moda. I dalje važi da među proizvođačima velikoserijskih DA revolvera „Smith & Wesson“ suvereno vlada, iako novija produkcija nije na nivou primeraka nastalih do sredine osamdesetih. Oba primerka Ruger SP101 koji smo oprobali imaju nešto duži hod i otpor obarača, ali osetna je razlika kada se vrši okidanje petometnim ili šestometnim revolverom. Samo kretanje delova mehanizma i okretanje doboša u dvostrukim dejstvom je manje naporno ukoliko je doboš manjeg gabarita. Subjektivno ili ne, nismo opazili bilo kakvu prednost S&W Modela 637 u tom domenu, čak je dugocevni Ruger bio primerak s kojim smo se najbrže „srodili“ od svih pet uporedo isprobanih.
Otvaramo kutiju novoproizvedene municije i sa neskrivenim „guštom“ stavljamo metke u doboš. Osećaju čvrstine doprinosi i to što između komora doboša ima podosta „mesa“, iako po dosadašnjem iskustvu zaista nema opasnosti ako se koristi proverena municija. Naizmenično koristeći SA i DA režim, kao i različite hvatove, učesnici testa su bez i naznake napora uspevali da plasiraju hice u planirane zone na cilju. Bilo je ranije dosta polemike da li je potreban taj jedan metak više, pošto su zagovornici „šestopuca“ ponekad i pežorativno tretirali petometne revolvere. Teško da će baš ta razlika biti presudna u bilo kojoj konkretnoj situaciji, jer kada vam je pri ruci ovaj i ovakav Ruger koji stabilno i pouzdano ispaljuje metak .38 Spl. +P, zasigurno se nećete osetiti nenaoružanim…
Primena u ovdašnjim propisima
Šteta je što nismo u prilici da testiramo i model u novom kalibru .327 Federal Magnum, jer ga pojedini američki iskusni strelci izuzetno hvale i zbog za metak većeg kapaciteta. Koristeći u nastavku testa ostalo raspoloživo oružje i municiju iz iste proizvođačke serije, nismo se mogli oteti utisku da ultra-moderni Taurus Protector i Ruger LCR ipak nisu „naša šoljica čaja“, kako to uobičajeno kažu Britanci. Možda imaju manju masu, ali veliko je pitanje koliko je tih nekoliko stotina grama razlike uopšte kvalitativni pomak ili potpuna suprotnost jer je trzaj nelagodan. Tek nešto bolje se pokazao „smit“ s aluminijumskim ramom, tako da je za njih ipak bolje rešenje municija .38 Special uobičajenih polaznih brzina. Nismo želeli da ovom prilikom preterujemo i Ruger oprobamo upotrebom moćnog metka .357 Magnum, jer to već prelazi ispitivanje krajnjih dometa izdržljivosti i oružja i strelca.
Dolazimo do, za nas karakterističnog, razmatranja mogućnosti primene revolvera poput KSP-341X u uslovima ovdašnjih propisa. Nismo stanovnici SAD, pa da prilikom odlaska na planinarenje, relaksacioni ribolov ili bilo koji drugi aktivni odmor, ponesemo revolver u rancu, džepu ili na pojasu. Ali, ako su nas već (potpuno iracionalno i neosnovano) lišili mogućnosti da to činimo – ne mogu nam zabraniti da maštamo. Da je sreće i drugačijeg zakona, preporučili bismo baš ovo oružje za sve opisane situacije, ali i kao uvek pouzdano i dovoljno moćno za odbranu lica i imovine. Ovom prilikom moramo istaći i da ne treba obraćati pažnju na neke zagovornike teorije, po kojoj revolver opredeljen kao „kit gun“, mora imati dovoljno snage da zaustavi razbesnelog medveda. Susreti s ogromnim zverima koje su ozbiljna pretnja po živog čoveka su retki, čak i u najnepristupačnijim delovima planete i tada nije baš pametno pouzdati se u bilo koje kratkocevno oružje.
Za sve ostalo što smo opisali, Ruger SP101 KSP-341X je pravo osveženje i svojstvima zadovoljava skoro sve parametre savremenog oružja, iako su još pre stotinu godina predviđali kako će revolveri definitivno sići sa scene pred superiornim poluautomatskim pištoljima. Evo, ni u ovom veku se to ne dešava.
Tekst i snimci: Milan MILANOVIĆ
