Zastava M83/93 .357 Mag
Pored ustaljene proizvodnje oružja različitih sistema koje je kragujevačka “Zastava” do tada imala, osamdesetih godina prošlog veka fabrika odlučuje da konstruiše i predstavi nešto za nju potpuno novo. Konstruktor Rodoljub Matković dobija zadatak da osmisli revolver moćnog kalibra, srednje veličine rama koji će imati SA/DA okidanje i više različitih dužina cevi. Ovu ideju nadahnuli su vestern filmovi koji su na našem prostoru imali priličan broj vatrenih pristalica, što je realno nagoveštavalo potencijalno veliki materijalni dobitak.
Razvoj revolvera pratili su različiti problemi koji su se prvenstveno ogledali u dvostrukom okidanju, pozicioniranju doboša i samom načinu izrade delova. Od 1983. revolver je stalno usavršavan i poboljšavan, a finalna verzija i danas izaziva različita mišljenja koja dovode do polemika, kako kod nas tako i na forumima u svetu. Ovo nam je bio dovoljan razlog da posle mnogo godina iz “futrole ponovo izvučemo” i za naše čitaoce detaljno pregledamo ovaj kontroverzni revolver.
Konstruisanje novog oružja zahteva stručno osoblje, vreme i velika ulaganja. Popularna i danas široko prihvaćena oružja, relativno poboljšana i estetski doterana često su zasnovana na platformama ranije izrađenih modela. U ovom slučaju, uzor za svoj novi revolver “Zastava” je pronašla u modelu RG-38S Nemačkog “Umarexa” (u to vreme “RG Rohm”).
K ram
Vizualno M83 ima dopadljive, skladne linije koje čine jedinstvenu i prepoznatljivu siluetu. Čelični ram je konstruisan tako da podcevna poluga oslobađa doboš koji se bravi u svom zadnjem položaju. Oslobađa se guranjem pomičnog, lepo oblikovanog dugmeta prema napred. Njegovo kretanje je glatko i tačno određeno, a osetni otpor tokom pomicanja pruža unutrašnja opruga, koja onemogućava njegovo neželjeno ili slučajno oslobađanje. Prihvata šest metaka kalibra .38 Special ili .357 Magnum. Teoretski, uz korišććenje adaptera, revolver može ispaljivati i municiju 9 mm Luger. U principu, doboš je dovoljno masivan i čvrst za prihvatanje moćnog magnum metka, ali je taman upasovan u ovu veličinu rama. To vidimo po međusobnom razmaku između metaka kada je spremnik napunjen. Često se pominje veličina rama kod revolvera, a ona se najčešće određuje prema nomenklaturi Američkog “Smith & Wessona”. Veličine ramova većine proizvođača obeležavaju se ili međusobno upoređuju kao: X-frame, L-frame, J-frame, K-frame I N-frame. Od pomenutih J je najmanji, a X najveći ram. Naš revolver pripada nekoj srednjoj veličini, K frameu. Doboš je sa svoje spoljašnje strane olakšan skidanjem materijala u obliku valjkastih udubljenja, a pored ovoga se na njegovom zadnjem delu nalaze poprečni utori čija je svrha pozicioniranje na tačno predviđeno mesto. Prilikom povlačenja udarača do kraja, doboš se okrene za jednu poziciju i u pomenute utore se zabravi trn sešten u donjem delu rama. Praktično, kod svakog revolvera je ova operacija najbitnija, jer se metak nalazi fizički odvojen od cevi. Prilikom opaljenja, zrno mora preći određeni prazan prostor pre nego što uđe u ožlebljenu cev, pa u ovom slučaju komora doboša ima ulogu ležišta metka.
Dešava se da zazor nije dobro podešen ili se tokom nepravilne upotrebe on promeni, a posledice se manifestuju lomom rama i ozbiljnim povredama strelca. Uostalom, većina ljubitelja oružja je primetila da se posle opaljenja metka iz revolvera (naročito se ovo primećuje noću ili u sumrak), pored bleska na ustima cevi, nesagorele svetleće barutne čestice pojavljuju i između doboša i početka cevi. Donekle, ovo je kod ove vrste oružja normalno, ali ako se blesak značajnije javlja, treba se obratiti puškaru. Neispravnost u vidu nepravilnog pozicioniranja zrna može se ustanoviti vizuelnom proverom početka cevi. Ako rub uvodnika u cev na sebi zadržava ostatke od košuljice ili olova, onda je sigurno da zrno ne ulazi pravilno u cev, te savetujem sve vlasnike da ovo provere. Dužina cevi kod Zastave M83 može biti 2,5, 4 i 6 inča. Na vrhu svake od njih postavljena je ventilirajuća šina sa masivnim i učestalim prorezima koja je uzdužno izbrazdana zarad sprečavanja odsjaja i zaslepljivanja strelca. Cevi su masivne i teške (naročito od 6 inča), a usta su od oštećenja zaštićena blagim konusom. Unutrašnjost nije tvrdo hromirana, tako da se preporučuje čišćenje posle svakog pucanja. Prednji nišan je u vidu pomične (levo/desno) čekirane uzdužne mušice, a zadnji je urezan u ram bez mogućnosti pomeranja.
Rukohvat je napadno savijen i ima dobru ergonomiju, ali smatram da je nešto manjih dimenzija no što bi trebalo da bude… Ovome doprinose i fabričke obloge drške revolvera, koje, čini mi se, nisu mogle biti manje. Iako nemam veliku šaku, ove minijaturne korice mi toliko loše leže u ruci, da konstantno imam loše rezultate u pucanju iz ovih revolvera. Srećom, na tržištu se može naći dosta kvalitetnijih drvenih, gumenih i plastičnih, a pre svega veđih obloga koje ovaj problem lako rešavaju.
Bez kočnica
Ispod korica nalazi se zavojna opruga koja pogoni udarač. Silina njegovog napinjanja nije prevelika i lako se angažuje. Sam udarač je umereno širok pri čemu je kontaktni deo čekiran. Finalni oblik nije oštrih ivica, već je ravno zarubljen čime je sprečeno zapinjanje za odeću prilikom brzog povlačenja. Treba napomenuti da udarač ne sadrži udarnu iglu već je ona zasebni deo integrisan u ram revolvera. Između udarača (kada je napet) i udarne igle nalazi se padajući blok koji se povlači samo onda kada povučemo obarač. Samo oružje nema mehaničku niti bilo koju drugu kočnicu.
Obarač je umereno povijen i prst na njega pristojno naleže. Kada je sistem relaksiran, prostora između obarača i štitnika ima dovoljno (baš i ne važi za korišćenje debelih zimskih rukavica). Kada je mehanizam napet, prostor se drastično povećava. Okidanje je dvostruko i u DA modu je veoma teško, tako da i nema govora o nekom nišanjenju, dok je kod zapetog udarača značajno bolje. Primetio sam da se okidanje razlikuje kod ovih revolvera, pa sam tako nailazio i na primerke koji su veoma teško vršili opaljenje (najčešće raniji primerci).
Zastavu M83/93 testirali smo jedno popodne prohladnog martovskog dana. Očekivano, mehanizam je radio savršeno, bez zastoja i kvarova, što je i uobičajeno za revolvere. Posle višedecenijske upotrebe, gde je jedno vreme u skladu sa tadašnjim ZOOM, vlasnik ovo oružje često nosio sa sobom, brunir je ostao intenzivan i izbledeo je samo na pojedinim mestima. Bez obzira na stalno hvatanje znojavim rukama, ubacivanje i izvlačenje iz futrola“ Oštećenja brunira su značajno vidljiva samo ispod dugmeta utvrđivača doboša i na samom dobošu, prouzrokovana pozicionim trnom (ovo nije slučaj kod kvalitetnijih modela). Završna obrada na vidljivim delovima revolvera veoma je korektna, dok je na skrivenim delovima i ispod korica primetno lošija. Ipak, ništa značajno da bi uznemirilo prosečnog korisnika ili što bi uticalo na krajnju funkcionalnost. Moja velika zamerka odnosi se na rukohvat, ali i na nišane koji su prilično nepregledni i neuglađeni. Tokom godina “Zastava” je vrlo lako mogla otkloniti ove nedostatke i značajno poboljšati ovo oružje. Interesantno, testirani revolver imao je “dodatnu opremu” u vidu ručno izrađenog drvenog kundaka koji se veoma brzo i lako postavlja. Pored toga, kada se postavi, kvalitetno je upasovan i relativno dobro leži u ramenu.
Vrhunski strelac
Vlasnik revolvera i prijatelj “Kalibra” Dobrica Stojanović dipl. Ing. el. ljubitelj je revolvera i vrhunski strelac. Kada kažem vrhunski, to ozbiljno i mislim. Mnogo puta sam još kao tinejdžer prisustvovao njegovim odličnim pogocima kojima je impresionirao i mnoge profesionalce. Jednom prilikom je na strelištu u prisustvu ozbiljnih takmičara ovim revolverom na 50 m udaljenosti, od šest metaka pogodio pet limenki Coca Cole. Na strelištu ni sada nije bilo drugačije. Koristili smo municiju PPU 10,2 g (158 grs), koja je uvek dobro “radila iz ove cevi”. Stojanović je na 25 m iz ruke napravio grupu od oko 4 cm, dok je na 50 m sa postavljenim kundakom odlično grupisao pogotke. Posle testa je tvrdio da bi bio precizniji da nije bilo vetra. Ispalio sam nekoliko metaka ali sa manjim uspehom, ipak su mi pištolji draži.
Revolveri su godinama sticali reputaciju ozbiljnog oružja koje ne zakazuje i svog vlasnika nikada ne ostavlja na cedilu. Ovim osobinama stekli su enorman broj tvrdokornih poklonika koji po pravilu teško prihvataju druge tipove kratkog oružja. Poslednjih godina brazilski “Taurus” predstavlja veliki broj kvalitetnih i cenom povoljnih revolvera izrađenih po uzoru na S&W i “Coltove” modele, koji su u svakom pogledu na višem nivou nego naš testirani primerak. Ipak smatram da je i pored neznačajnih nedostataka, Zastava M83 pristojno odrađen revolver.
Tekst i foto: Aleksandar Miletić
